Запослени у Јавној апотекарској установи „Апотека Београд“ саопштили су да су са данашњег састанка упутили захтев за хитан разговор са надлежнима о стању у којем се ова установа налази и испуњењу датих обећања, која су добили крајем јула у разговору са тадашњим председником Србије, Александром Вучићем.
„Сада смо потпуно понижени и изоловани од струке, са бескрајним незадовољством због немогућности да пружамо фармацеутску, здравствену услугу у складу са својим знањем и искуством“, наведено је у саопштењу.
Додаје се да запосленима „Апотека Београд“ није место на које долазе само да би примали плату, већ да су здравствени радници који чак и без основних средстава за рад пружају стручну фармацеутску помоћ и својим знањем и искуством доприносе очувању јавног здравља“.
Не може се, како је наведено, од запослених захтевати одговорност и резултати, а истовремено им ускраћивати основни услови за рад.
„На састанку са запосленима 28. јула обећано је да ће ‘Апотека Београд’ добити потребна средства за рад, односно да ће ; бити обезбеђени лекови и друга неопходна средства. На захтев председника Србије (Александар Вучић) запослени су након састанка израдили предлог мера одрживости ‘Апотеке Београд’ и предали штампани документ Председништву Србије, али до данас нисмо добили никакво обавештење о средствима за набавку лекова“, наведено је у саопштењу.
Запослени су затражили хитан пријем код надлежних представника оснвача, Града Београда, руководства установе и других надлежних институција, како би се непосредно разговарало о стању и будућности те апотекарске установе.
Такође, радници те установе, њих око 260 траже план редовног снабдевања лековима и другим неопходним средствима, како би апотеке те установе могле несметано да обављају своју делатност.
Након колегијума, одржаног 17. септембра запослени су израдили требовање робе на основу усменог захтева в. д. директора Николе Прелевића, што је био предуслов за набавку робе из средстава која је определио Град Београд, а која су требало да омогуће почетак нормализације пословања.
Додаје се да је на истом колегијуму, Прелевић обавестио запослене да ће добити стручну кадровску подршку Града Београда – два лица за јавне набавке и финансијског директора, али ништа од тога није реализовано.
Запослени траже и извештај о трошењу 13,8 милиона динара из буџета Београда који су били намењени за оспособљавање интернет конекције, фиксних телефона и других предвиђених услова за рад.
Траже, осим тога и успостављање редовне, званичне и транспарентне комуникације међу запосленима и одржавање колегијума, као и укључивање представника запослених у разговоре о будућности установе у складу са елаборатом и предлогом за одрживо пословање које су запослени израдили и предали.
Захтеви су предати председницима Србије и владе, Министарству здравља, градоначелнику Београда, Скупштини Београда, Секретаријату за здравство Београда и Републичком фонду за здравствено осигурање.
„Апотеке Београд“ основала је Скупштина Београда 1971. године, интеграцијом општинских апотека, а проблеми са пословањем почели су 2012. године, када је уведен нови систем обједињених јавних набавки и када та установа није могла да набавља лекове и препарате које може да прода, већ су јој додељивани и лекови који нису тражени.
Обавеза централизованих јавних набавки лекова за апотекарске установе у јавној својини укинута је 1. јанура 2026. године, али су остали дугови из претходних година, а руководство Града Београда, које је постављало директоре, није сносило никакву одговорност, већ је као решење понудило давање те установе у концесију.
Извор: Н1
