ANALIZA NOVE EKONOMIJE
Shuttrestock/Oasishifi
Nova ekonomija analizirala istraživanje nemačkog centra Data Pulse na koje se pozvala Brnabić. Predsednica Skupštine potpuno netačno predstavila nalaze ove organizacije, koji jasno pokazuju da su penzije u Srbiji najmanje u Evropi, a život ovdašnjih penzionera među najtežim, piše ovaj medij.
Predsednica Skupštine Ana Brnabić izjavila je nedavno da penzioneri u Srbiji žive najbolje u regionu, ali bolje i u odnosu na Norvešku i Luksemburg. Brnabić se pozvala na podatke nemačkog istraživačkog centra DataPulse, ali je njihov izveštaj, kako pokazuje analiza Nove ekonomije, potpuno netačno interpretirala.
Naime, kako se navodi, tačno je samo to da se na listi koju je predsednica Skupštine citirala srpski penzioneri nalaze ispred svojih luksemburških vršnjaka, ali to je zato što ta lista meri koji deo prosečne mesečne potrošnje penzionera u svakoj zemlji može da pokrije njihova prosečna penzija. Penzija u Srbiji može da “pokrije” više troškova srpskog penzionera, nego što penzija u Luksemburgu može da pokrije troškova luksemburškog penzionera, navodi se u tekstu.
Jedan od ključnih razloga za to je činjenica da se struktura troškova najstarijih građana u ove dve države drastično razlikuje, što predsednica Skupštine nije pomenula. Dok srpski penzioneri novac troše samo na hranu, grejanje i druge najosnovnije izdatke potrebne za preživljavanje, penzioneri u Nemačkoj, Norveškoj i Luksemburgu, putuju, rekreiraju se i odsedaju po hotelima, pa njihov životni stil zahteva veću dopunu penzije nego „životni stil“ penzionera u Srbiji. Ana Brnabić je iz ovoga zaključila da to znači da je Srbija bolja od Norveške i Luksemburga, navodi se.
Ono što je Brnabić takođe izostavila da kaže jeste i da je rizik od siromaštva kada se porede Srbija, Luksemburg i Norveška – najviši kod nas, što istraživanje DataPulse-a takođe pokazuje, navodi se.
“Otkada je Aleksandar Vučić na vlasti i Srpska napredna stranka, penzioneri u Srbiji sve bolje žive. I sada na toj rang listi koja je izašla, vi vidite da je Srbija najbolja u regionu. Bolja, mnogo bolja od Hrvatske, bolja od Crne Gore, bolja od ostalih zemalja regiona, ali bolja i od Norveške. Bolja i od Nemačke. Bolja i od Luksemburga”, rekla je Brnabić.
Predsednica Skupštine pozvala se na podatke centra DataPulse koji je objavio istraživanje o tome kolike su penzije u Evropi, koliki deo troškova penzionera “pokrivaju” njihove penzije i šta su ključni troškovi penzionera u evropskim državama. Preciznije, istraživanje je obuhvatilo građane starije od 60 godina, iako je granica za penzionisanje u gotovo svim državama viša.
Pre svega, potrebno je sagledati kolike su penzije u evropskim državama. DataPulse je u istraživanju, inače, koristio prosečne godišnje bruto penzije. Kada se posmatra čitava Evropska unija, prosečna penzija iznosila je 17.321 evro, što je nešto manje od 1.500 evra mesečno. Ovi podaci, inače, obuhvataju isključivo starosne penzije koje se isplaćuju iz javnih penzijskih fondova, dakle nisu uračunate invalidske ili porodične penzije, kao ni penzije koje se isplaćuju iz privatnih fondova, piše u tekstu.
Kako je ovo istraživanje zaključilo, navodi se, kada se posmatraju nominalni iznosi zarada, postoji oštra podela između severozapada i istoka Evrope. Tako se na samom vrhu nalazi Luksemburg, sa prosečnom penzijom od 34.413 evra godišnje iliti gotovo 2.900 mesečno. Slede Danska i Norveška sa prosečnim godišnjim penzijama od 30.453, odnosno 29.176 evra godišnje (2.540 i 2.430 mesečno).
S druge strane, na dnu liste DataPulse-a, nalazi se upravo Srbija, gde prosečna godišnja penzija iznosi svega 4.239 evra. To je manje od 360 evra mesečno. Brnabić ovo nije pomenula.
Tek nešto bolja je Bugarska, sa prosečnom godišnjom penzijom od 4.479 evra (373 evra mesečno). Velike ekonomije poput Nemačke (19.138 evra), Španije (19.844 evra) i Francuske (19.756 evra) grupišu se oko prosečne penzije, piše Nova ekonomija.
Izvor: N1
