N1
Novinar Branko Čečen rekao je za N1 da režimu smeta što Dijana Hrka štajkuje glađu u centru Beograda jer je ona postala “simbol žrtve posledica korupcije” ove vlasti, te da ni najokorelije pristalice Aleksandra Vučića ne mogu da prihvate ovakvo ponašanje prema njoj.
Dodaje da država sprovodi neku vrstu terora nad građanima Beograda i Aleksandar Vučić se okrenuo se samo svojim “tvrdim pristalicama”, jer kako kaže, drugima nema šta da ponudi.
Smatra i da se “ne može niže pasti” od ponašanja pristalica režima koji sa zvučnika puštaju glasnu muziku. Podsetimo, Dijana Hrka, majka poginulog u padu nadstrešnice Stefana Hrke, već treći dan štrajkuje glađu ispred Narodne skupštine Srbije, pored “Ćacilenda”.
“To je bukvalno tortura, mučenje te žene, jer je ta muzika toliko glasna… Raditi to ženi koja je izgubila dete, zato što imaš politički problem koji si sam napravio, to je zaista neverovatno, to dete ne bi uradilo”, naglašava novinar Branko Čečen.
Za Dijanu Hrku kaže da je ona “simbol žrtve posledica korupcije”, te da ni najokorelije pristalice Aleksandra Vučića ne mogu da prihvate ovakvo ponašanje prema njoj.
“Ja mislim da je to očigledno očajanje, jer nije niko toliko glup, a posebno ne Aleksandar Vučić, da ne razume da jedino ultra lojalisti i ljudi orijentisani na nasilje, koji će i inače preći preko svega, mogu da pređu i preko ovoga”, kaže sagovornik N1.
Čečen smatra da vlast više ne diktira događaje, jer da se oni pitaju, kako kaže, Dijana Hrka nikada ne bi stupila u štrajk glađu, naročito ne u centru Beograda.
“Da ste rešili to što je trebalo da rešite, da ste bilo šta uradili na otkrivanju odgovornih, ne samo za pad nadstrešnice, ali pre svega za pad nadstrešnice, ne bi vam ona bila ispred Narodne skupštine, ali sada jeste. Oni su odgovorni za sve to zajedno, ali pokušavaju da prebace odgovornost na protest”, uveren je Čečen.
„Vučić nastavlja demonizaciju studentskog i građanskog protesta“
Novinar Branko Čečen komentarisao je i izjavu predsednika Srbije Aleksandra Vučića da je u Srbiji prethodnih dana i nedelja bilo različitih bezbednosno-obaveštajnih podataka „koji nisu naivni“, o kojima nisu obaveštavali javnost, tvrdeći da su u Beograd stigla „dvojica snajperista“. Sagovornik N1 kaže da su te izjave ništa drugo do “nastavak demonizacije studentskog i građanskog protesta”.
“Mi smo videli ono „kad pogode Trampa metkom u uvo, Vučić padne na zemlju i hvata se za uvo“. Odmah su počeli da viču kako hoće neko da ubije Vučića. Ja sam lično bio optužen da učestvujem u zaveri za ubistvo predsednika snajperom u nekom videu Pinka”, kaže Čečen i dodaje da se nada kako zaista ne postoje snajperisti.
Napominje da je to svakako odgovornost Bezbednosne informativne agencije (BIA), kao da predsednik treba da deli ordenje, a ne da “juri snajperiste”.
Mnogo ljudi odlazi u Ambasadu SAD, a najčešće ljudi bliski režimu, ocenjuje Čečen, te smatra da su optužbe predsednika Srbije, da se ljudi koji podržavaju Dijanu Hrku konsultuju sa američkim ambasadorima – apsurdne.
“To što bilo ko odlazi u američku ambasadu ne govori ništa. Je l on to otvoreno govori o SAD kao o entitetu koji radi nešto neprijateljski ovde u Srbiji, u njihovoj ambasadi, koja kao nešto podriva? Što ne kaže otvoreno to? Zašto kritikuje njih, a ne ambasadu?”, pita se sagovornik N1.
Sagovornik N1 smatra i da je odluka Vlade Švedske da obustavi deo sredstava namenjenih državnim institucijama u Srbiji i da ih preusmeri na civilni sektor, predstavlja promenu odnosa EU prema Srbiji.
Podsetimo, Vlada Švedske je odlučila da „prilagodi podršku“ Srbiji u okviru Strategije za reformsko partnerstvo Švedske sa Zapadnim Balkanom i Turskom. Odluka znači da se delovi podrške državnim institucijama u Srbiji obustavljaju i da će se podrška u većoj meri usmeriti na jačanje civilnog društva.
Čečen kaže da je nekoliko projekata Švedska finansirala, čija se vrednost meri u milionima evra, bila namenjena policiji.
“Ne samo u nekim tehničkim stvarima, tipa kompjuterskim sistemima, nego i u obukama policije”, kaže Čečen i objašnjava da je jedna od važnih tačaka za pristup EU tiče obuke pogranične policije.
Ocenjuje, prema sopstvenom iskustvu, da je skandinavskim zemljama smetalo to što su pomagale “sisteme koji postaju autoritarniji i manje demokratski nego što su bili raniji”.
Kaže i da nije moguće proceniti da li će Švedska biti jedina zemlja koja će smanjiti udeo u finansiranju državnih institucija, te da će vreme pokazati.
Izvor: N1
