
Након убедљиве победе Студентске листе на ванредним парламентарним изборима 25. октобра логично је да градоначелници и председници општина поднесу оставке, а да се локалне скупштине прекомпонују тако да напредњаци више немају већину, оцењују саговорници Данаса.
Они се, међутим, не слажу у вези са тим да ли би требало пожурити и са расписивањем ванредних локалних избора, тим пре што би то могло да буде учињено тек по конституисању нове Народне скупштине и избора нове Владе.
Неки од њих такве изборе „виде“ у року од шест месеци, пошто је „више него јасно да локалне власти више немају подршку грађана и легитимитет“.
Драган Милић (ПОДЕС): Разумно је да се распишу локални избори на целој територији Србије
Др Драган Милић, председник Покрета за децентрализацију Србије, који је и оснивач нишке групе грађана која носи његово име, захтевао је ових дана да градоначелник Ниша Драгослав Павловић, иначе повереник Српске напредне странке у овом граду, поднесе оставку.
Он је Павловића назвао „лажним градоначелником“, подсећајући да је коалиција око СНС на прошлим локалним изборима 2024, и по одлуци ГИК, добила 3350 гласова мање од опозиције, али да је успела да конституише Скупштину града и локалну власт захваљујући једном одборнику Руске странке.

Додао је да је група грађана „Др Драган Милић“ захтевала оставку Павловића јер је „више него јасно да нема подршку Нишлија“, а и зашто би био градоначелник у граду у којем су, показали су парламентарни избори, убедљива већина грађани које је он називао „усташама“.
„У Нишу је коалиција око СНС на парламентарним изборима 25. октобра изгубила у свих пет општина брутално и са великом разликом. Укупно је око 100.000 Нишлија гласало за студенте, а само 50.000 за напредњаке. На локалним изборима у нашем граду, одржаним 2. јуна 2024, опозиција је добила 3350 гласова више од напредњака, а сада је та разлика скочила на 50.000! Павловић је, такође, назвао је своје суграђане ’усташама‘ јер су против његове власти, па се питам како уопште прихвата да буде градоначелник у граду у коме има, по његовом схватању, 100.000 ’усташа‘, а свега 50.000 ’патриота‘. Да има макар зрнце морала он би оставку поднео већ у понедељак, дан након завршених избора на којима је његова политичка опција политички збрисана“, каже Милић.
Он каже да је, генерално, након избора 25. октобра потпуно јасно да у Србији постоји нова политичка реалност. У референдумској атмосфери дошло је до јасног политичког прегруписавања, те је досадашња напредњачка власт „доживела политички масакр“, а њен главни савезник СПС, као и све опозиционе странке , и лево и десно, доживеле анихилацију и практично нестале са политичке сцене.

„Ако све ово имамо на уму јасно се поставља питање са којим легитимитетом било која локална администрација има право да и даље представља грађане у својим локалним срединама. Потпуно је разумно и једино прихватљиво да се распишу локални избори на територији целе Републике Србије како би све политичке опције провериле своју подршку, а грађани добили своје представнике на локалу са пуним легитимитетом. У супротном, локалне самоуправе би још једном доказале да им је једино важан лични интерес, а не општи“, каже Милић.
Ђорђе Станковић (НПС): Што пре рекомпозиција локалних власти, уз консултацију са студентима
Ђорђе Станковић, потпредседник Народног покрета Србије и доскорашњи народни посланик, каже да је логично очекивати да, након оваквих резултата на парламентарним изборима, у многим градовима и општинама дође до „рекомпозиције“ власти, на чијем челу више не би смела да буде „мафијашка СНС“. На томе странке не би требало да раде самостално већ обавезно уз консултације са најачим политичким актером у Србији, Студентском листом.

„Логично је да у наредних шест месеци буде локалних избора у већини или свим градовима и општинама, али је важно да до тада дође до рекомпозиције локалне власти где год је то могуће, и да се то ради уз консултацију са студентима. Српској напредној странци, која је мафијашка организација, не треба дати више ниједан дан да влада на криминалан начин, крши законе и уцењује људе“, каже Станковић.
Данијел Дашић: Србија има много пречих ствари од локалних избора, провирите код Мађара
Данијел Дашић, грађански активиста који се бави изборним анализама, каже да би он, „као грађанин“, сачекао са ванредним локалним изборима из више разлога – због додатних проблема са функционисањем локалних самоуправа које су већ доведене у статус просјака, очекиване прекомпозиције власти, а и због тога што Србија сада има много пречих ствари.
„Мислим да овог тренутка имамо много важније задатке, од спречавања актуелне власти да саботира мирну транзицију и формирање нове Скупштине у законском року, преко потенцијалног уништавања доказа и документације о злоупотребама током 14 годна владавине, па све до расписивања председничких избора и спровођења још једне победничке кампање. Не треба да знамо Мађарски, да би смо знали шта наш чека, и шта све треба да се сад уради као приоритет. Само треба да провиримо код наших северних комшија, преко ограде, и све ће бити јасно“, каже Дашић.

Gp>
Данијел Дашић: Фото (БЕТАПХОТО/МИЛОШ МИШКОВ)
Он додаје да је у последње време систем почео сам да се урушава, те видимо да су „градоначелници нетрагом нестали из видног поља грађана и јавности, баш као и онај Вучићев несрећни Покрет за народ и државу, који је требало да буде најјача политичка сила у Србији“.
Шапић је, каже, сам „скочио у воду и отпливао“, фактички дајући оставку и пре него што је Вучић признао изборни пораз, а „Тика Рус“ у Скупштини града Ниша, који је обезбедио већину напредњацима, и једна одборница која је прелетела из опозиције у позицију, могли би, на пример, да одједном доживе „просветљење“ и понуде своје услуге опозицији.
„На тај начин би се врло лако сменила нишка локална власт унутар скупштинских клупа. А има таквих случајева широм Србије где СНС влада путем ’климаве‘ већине“, каже он.
Дашић подсећа да је Вучић након републичких избора у Србији 2014, на којима је СНС убедљиво победила, захтевао хитно одржавање ванредних покрајинских избора у Војводини, уз тврдњу да је „криминална и корумпирана“ покрајинска власт изгубила легитимитет због пораза на парламентарним.
„Некако ми се причињава да би грађанин Вучић данас потпуно другачије коментарисао губитак легитимитета на локалу, у односу на његове изјаве од пре десетак година. Поготово имајући у виду чињеницу, да ће након формирања нове Народне скупштине, најдаље за месец дана, тај нови председник те нове Скупштине, бити истовремено и нови вршилац дужности Председника Србије, све до завршетка председничких избора“, каже он.
„Студентска листа – Студенти побеђују“ је, иначе, на овим парламентарним изборима победила у 26 градова, укључујући највеће урбане центре Београд, Нови Сад, Ниш и Крагујевац. Листа „Александар Вучић- Уједињена Србија“ је остварила минималну предност у три града- Врању, Лесковцу и Прокупљу.
Ванредне локалне изборе може да распише само нова Народна скупштина
Оставка градоначелника или председника општине не доводи аутоматски до расписивања ванредних локалних избора, наводе Закон о локалној самоуправи и Законо о локалним изборима.
Према законским прописима, локални избори се расписују само уколико локалне скупштине не успеју да изаберу новог градоначелника, односно председника општине у року од 30 дана од дана подношења оставке или разрешења.
У том случају, Влада Србије доноси одлуку о распуштању локалне скупштине и именује Привремени орган који руководи локалном самоуправом до конституисања нове власти. Ванредне локалне изборе расписује председник Народне скупштине.
Оваква решења значе да би у садашњој ситуацији евентуални локални избори могли бити расписани тек након конституисања нове Народне скупштине и избора нове Владе.
Председница Скупштине Ана Брнабић, наиме, има законско право да распише ванредне локалне изборе, али то у пракси не може да учини јер Влада у техничком мандату, каква је ова на челу са Ђуром Мацутом, нема право да донесе одлуку о распуштању скупштина градова или општина, пошто може да обавља само текуће послове.
Градоначелници су масовно подносили оставке пред изборе 2023.
Градоначелници и председници општина масовно су подносили оставке крајем септембра 2023. године, пред ванредне парламентарне, покрајинске, београдске и локалне изборе који су одржани 17. децембра те године.
Оставке је тада поднело више од 20 челника локалних самоуправа, међу којима је био и тадашњи градоначелника Београда Александар Шапић, након чега су распуштене локалне скупштине и формирани привремени органи.
Њихове оставке су омогућиле да се у децембру те године одрже ванредни локални избори у већем броју градова и општина широм Србије, истовремено са републичким.
Извор: Данас