Foto: Gročanske vesti
U samom srcu varoši, na svega nekoliko koraka od zgrade opštine Grocka, stoji slika potpunog raspada sistema: dečije igralište ,,Grockalend“, preko puta Maksija, zaraslo u korov, ambroziju i divlje rastinje, toliko zapušteno da se sprave za igru jedva naziru iz trave. Prostor namenjen deci pretvoren je u nebezbednu zonu, leglo krpelja i simbol nemara vlasti koja očigledno više ne vidi ni ono što joj je pod nosom. I sve to pod prozorima predsednika opštine Aleksandra Rajkovića.
Dok građani svakodnevno prolaze pored ovog sramnog prizora, postavlja se jedno jedino pitanje – šta tačno rade predsednik opštine, njegovi brojni pomoćnici, savetnici, koordinatori, sekretarice, kabineti i svi oni koji primaju plate iz budžeta građana? Čemu služe silni većnici, ako nisu u stanju da uoče da je centar Grocke zarastao kao napušteno selo? Za šta postoje komunalne službe, ako ne mogu da pokose travu tamo gde se igraju deca?
„Ovo je sramota. Svaki dan prolazimo ovuda, a deca mogu samo da gledaju u igralište iz daljine. Ko sme da pusti dete u ovu travurinu gde vrebaju krpelji i gmizavci?“, pita se jedan od prolaznika.
Foto: Gročanske vesti
Da li je moguće da niko od funkcionera nije prošao tom ulicom? Ili jeste, ali su svi okrenuli glavu? Da li je važnije slikanje, svečana otvaranja, stranački sastanci i objave na društvenim mrežama od bezbednosti najmlađih? Ako vlast nije sposobna da sredi igralište udaljeno oko pedeset metara od svoje zgrade, kako onda misli da rešava probleme u Kamendolu, Umčarima, Vrčinu, Zaklopači, Begaljici ili drugim delovima opštine?
Ovo nije samo nepokošena trava. Ovo je jasan dokaz zapuštenosti, nerada i odsustva odgovornosti. Ovo je poruka građanima da su deca poslednja rupa na svirali, a da su fotelje važnije od javnog interesa. Kada igralište u centru postane džungla, onda je jasno da je cela opština prepuštena slučaju.
Građani Grocke ne traže čuda. Ne traže milione. Traže da neko radi svoj posao. Traže da deca imaju bezbedno mesto za igru. Traže da predsednik opštine Aleksandar Rajković i njegova administracija konačno izađu iz kancelarija i vide u kakvom stanju im je dvorište. Ako ne mogu da urede ono što im je pod prozorom, onda je vreme da se zapitaju – čemu uopšte služe?
Slobodan Simić/Gročanske vesti
