Foto: Gročanske vesti
Koliko puta godišnje se kosi trava na Dunavu u Grockoj? Jednom, pred vašar, da se slikaju i nestanu?
Obala koja bi trebalo da bude ponos Grocke danas je slika i prilika cele opštine. Nepokošena trava do kolena, klupe propale, smeće na sve strane, a oko divlje postavljenih splavova prave mini deponije. U vodi pluta granje, plastika i sve ono što niko danima ne uklanja.
Foto: Gročanske vesti
Šetalište je posebna priča, fale kocke, rupčage zjape već više od godinu i po dana. Ni trake, ni upozorenja, ni popravke. Dovoljno je da neko napravi korak u mraku i polomi nogu. Ali izgleda da to nikoga ne zanima.
Foto: Gročanske vesti
Građani bi da sednu, da prošetaju, da uživaju pored Dunava, ali umesto toga gledaju da li će se saplesti ili da li će ih nešto iz trave ujesti.
I da ne bude zabune, nije ovo problem samo obale. Cela Grocka izgleda isto. Trava nepokošena po naseljima, zapušteni javni prostori, sve ostavljeno da propada.
Ovo nije zapušten kutak negde na kraju opštine, ovo je lice Grocke. I pitanje je jednostavno: da li neko uopšte vidi u kakvom je stanju?
A vlast? Njih nema. Ili se pojave kad treba kamera, pa nestanu čim se ugase svetla.
Dok oni broje fotelje, Grocka tone u korov, rupe i smeće. Pitanje je samo, dokle?
Gročanske vesti
