Izvor: N1 Beograd
Studenti i srednjoškolci u okviru akcije „Marš na Drinu“ pešače put Loznicei nastavili su put iz Rume.
Reporterka N1 prenosi da su pored puta izašli su tata i sin, da pozdrave studente i posluže ih.
Jedan od ciljeva ove šetnje jeste bio da se pronese studentski glas i kroz mesta, kroz koja do sada nisu prošli.
Dakle, oni su jutros skrenuli iz Rume i večeras treba da stignu u Bogatić, gde će se, verovatno, sresti sa grupom studenata, koja je iz Beograda još pre dva dana krenula u ovu šetnju.
Razgovarali smo sa dve devojke koje su iz ove kolone, jedna je studentkinja Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Anđela, a druga je Milica, ona je srednjoškolka iz Novog Sada.
Pitamo ih kako vide borbu koju njihove kolege vode sada trčeći kroz Evropu i reakcije koje stižu na tu borbu.
„Što se tiče reakcija, prihvatamo i pozitivne i negativne, ali nadamo se da će biti što više pozitivnih reakcija. Svim srcem smo uz naše kolege, pratimo ih svakodnevno, pratili smo ih, gledali smo njihove slike, veoma su emotivne, divne, baš smo ponosni na njih i eto, one su naše zvezde“.
One kažu da im tokom šetnji najviše znače osmesi i radost kod ljudi koje sreću.
„Naši zajednički zagrljaji su stvarno nešto što je neprocenjivo i što nas čini srećnim osobama“.
Milica nam objašnjava da joj je ovo četvrta šetnja i da sa sobom nosi jednu svesku u koju zapisuje sve o putu.
„Još tokom prve šetnje ja sam mnogo detalja pisala, šta se sve dešavalo tokom pauza, koje sam ljude upoznala, koliko nam je bilo teško i to sve pišem…Ima dosta strana ispisano i planiram još to sve da popunim do kraja dok budu ove šetnje. Svakog dana uživam, u svim razgovorima uživam u toj energiji koju pružamo jednim i drugima i zato želim svega toga da se sećam i da mogu deci da pokažem i da ispričam sve šta sam doživela iz prve ruke“.
Anđela nam priča kako je izgledala šetnja do sada i kako su ih građani dočekivali i pozdravljali.
„Bilo je divno, svi građani su nas dočekali velikodušno, emotivno je bilo iako je padala kiša… Bili smo u kabanicama, pokisli i mokri, ali to nas nije sprečilo da dođemo do Rume. Građani su nas primili u svoje kuće, u smeštaj, zaista su bili divni. Kao da smo kod kuće, bukvalno sve imamo kod kuće, imali smo i ljubav, i pažnju, i hranu, i tuš, i topli obrok, i topli krevet, eto prosto sve je divno“.
Izvor: N1
