Foto: Fotošop
U Grockoj kao da je postalo normalno da se projekti godinama najavljuju, obilaze, fotografišu i predstavljaju kao veliki uspesi, ali da retko ko dočeka da ih vidi potpuno završene i u funkciji.
Vrtić u Umčarima najavljivan je kao veliko rešenje za roditelje i decu. Prošlo je dosta vremena, a građani i dalje pitaju kada će zaista početi sa radom.
Ambulante u južnom delu opštine godinama su među glavnim problemima meštana. Dok se objekti rekonstruišu ili svečano obilaze, građani se sve češće žale na nedostatak lekara, teško zakazivanje i sve slabiju dostupnost zdravstvene zaštite. Neke ambulante nikada nisu ni stavljene u pun rad posle rekonstrukcije, pa meštani imaju utisak da se više radi na slikanju nego na stvarnom rešavanju problema.
Od obećanog novog Doma zdravlja u Vinči, ova opštinska vlast uspela je u međuvremenu da zatvori stari objekat i da prostor oko njega pretvori u ogromnu divlju deponiju, što je već više puta izazvalo reakcije građana.
Godinama se slušaju priče o bazenima, sportskim sadržajima i velikoj sportskoj hali na Dunavu. Najave stižu redovno, ali konkretni rezultati mnogo sporije.
Foto: Gročanske vesti/ Arhiva
I sama obala Dunava, koja bi mogla da bude jedan od najlepših delova opštine, često je tema kritika građana, od stanja keja, klupa i rasvete, do zapuštenih delova koje vreme polako osvaja.
Za davno obećanu Muzičku školu u Grockoj kao da su svi zaboravili. O tom projektu se više gotovo i ne govori, iako do danas ni ašov nije zaboden.
U međuvremenu, predsednik opštine Aleksandar Rajković sve češće gostuje na režimskim medijima i učestvuje u stranačkim promotivnim video zapisima, u kojima se ponovo govori o projektima koji su odavno trebalo da budu završeni ili stavljeni u funkciju. Građani tako iznova slušaju iste najave, obećanja i rokove, dok se mnoga pitanja i dalje ne pomeraju sa početka.
Jedan od retkih projekata koji je u međuvremenu završen jeste parking u Grockoj, ali i on sa nekoliko meseci zakašnjenja. Građani primećuju i da je reč o projektu koji je godinama ranije već najavljivan, praktično „recikliranom“ projektu. Dodatna pitanja otvara i činjenica da tokom radova nije bila istaknuta zakonska gradilišna tabla, pa mnogi i danas ne znaju ko je izvođač radova, koliko je projekat koštao i iz kog budžeta je finansiran.
Zato se sve glasnije postavlja jedno jednostavno pitanje — ima li u Grockoj nešto da se zaista završi do kraja?
Slobodan Simić/ Gročanske vesti
