
Студентски покрет се од почетка бори за демократију и мирну, ненасилну промену власти. Верујем да су планови спремни, али се ништа неће обелоданити док избори не прођу, каже Златко Кокановић на питање Данаса шта ће се догодити ако 25. октобра увече и Студентска листа и Српска напредна странка прогласе изборну победу.
Како наводи кандидат Студентске листе – Студенти побеђују Златко Кокановић, имали смо довољно трагедија и ниједна нам више није потребна, ниједан мали прст, а камоли нечији живот, није вредан тога. Време је да оду.
– Четрнаест година су на власти, а сада се понашају као да су опозиција сами себи. Треба да препусте простор новим људима, за које тврде да не знају да се баве политиком. То су људи који су се остварили у својим професијама и животима: лекари, наставници, пољопривредници. Ми пољопривредници знамо да водимо домаћинство, обрађујемо земљу, сејемо, гајимо стоку. Знамо шта су праве вредности и желимо да оне буду основа друштва. Не желимо да чланска књижица буде услов за запослење, субвенцију или избегавање затвора – истиче Кокановић
Већ неколико година познати сте јавности по борби против реализације пројекта „Јадар“ и ископавања литијума у Горњим Недељицама, а данас се налазите на Студентској листи. Када сте одлучили да прихватите позив студената и активно се укључите у политику?
– Скоро седам година боримо се против отварања рудника литијума и бора у долини Јадра. На почетку смо као јединог противника видели компанију Рио Тинто, за коју смо сматрали да жели да нас расели и загади животну средину. Међутим, после извесног времена у лобирање за пројекат укључила се и власт, на челу са председником и министрима, па смо добили два противника – владајућу странку и Рио Тинто. Свима је постало јасно да, док је ова власт на челу земље, не можемо да зауставимо планирани пројекат „Јадар“. Себе нисам видео као политичара, и 2022. и 2023. године доносио сам одређене политичке одлуке, али нисам имао намеру да се бавим политиком. Овог пута су ме студенти позвали, рекао сам да им стојим на располагању, шта год да одлуче: ако им будем потребан, ту сам, а ако не, наставићемо заједно да се боримо. Тако је на крају и било. Све до званичног објављивања листе нисам знао да ли ћу бити на њој. Студенти су бирали људе и састављали листу, а онда смо слушали примедбе да на листи нема ниједног студента. Око 95 одсто кандидата су људи који су завршили факултете, остварили се у својим приватним животима и изградили каријере, а пристали су да буду бирани од стране студената.
Компанија Рио Тинто је у новембру прошле године одложила реализацију пројекта „Јадар“. Да ли ће Студентска листа, уколико освоји већину на парламентарним изборима, бити спремна на дијалог са овом компанијом? На који начин планирате да спречите ископавање литијума?
– Са таквом компанијом нема сврхе водити дијалог. Проблем је могуће решити доношењем закона о трајној забрани истраживања и ископавања литијума на територији Србије. Српска академија наука и уметности је 2021. године изнела став да пројекат не може да се реализује због штетности по здравље људи и животну средину. У изради пројекта није било транспарентности, нити учешћа стручне јавности и локалне заједнице. Прошле године, на представљању стратегије о минералним ресурсима у Привредној комори, људи који су поднели примедбе, међу њима академик Слободан Вукосавић, професор Зоран Стевановић, академик Богдан Шолаја и Драгана Ђорђевић, нису могли да уђу. Објашњење је било да нема довољно места, али су новинари касније објавили фотографије на којима се види да је сала била две трећине празна. Сваки грађанин који плаћа порез има право да присуствује таквим састанцима. Сада се говори о транспарентности, укључивању локалне заједнице и научних радника у раду институција. Избори још нису ни одржани, а већ се мења реторика.
Осим противљења пројекту „Јадар“, у Србији су се појавили и бројни други еколошки покрети и иницијативе против рударења, попут „Не дамо Рогозну“, „Зајечар против рудника“ и „Не дамо Бобију“. Какав је став листе о експлоатацији минералних сировина и отварању нових рудника? Да ли сматрате да је у Србији могуће развијати рударство без угрожавања животне средине?
– У Србији није могуће спровести зелено рударење. Имамо примере рудника бора и рудника у Мајданпеку. Тамо су урађене студије утицаја на животну средину и просторни планови, имамо институције и три рударска инспектора, али рудници раде шта хоће. Загађени су ваздух и реке, међу њима и Борска река. Животни век људи у Бору скраћен је за око десет година, а према извештајима Батута, сваки четврти грађанин оболео је од канцера. Цитираћу академика Вукосавића: док не будемо могли да се сагнемо и пијемо воду из Борске реке, не може се ни размишљати о рударењу. Имамо много бољу алтернативу – пољопривреду и производњу здраве хране. Акценат може да се стави на органску производњу, која јесте захтевнија, али је такве хране нема довољно на тржишту. Морамо да заштитимо реке, побољшамо квалитет ваздуха, изградимо постројења за пречишћавање ваздуха и отпадних вода и обезбедимо да грађани имају здраву храну, чист ваздух и воду. Један од наших планова је да се вода и земља прогласе националним интересом и заштите, као и да се заустави поклањање и продаја пољопривредног земљишта и водних ресурса странцима.
Током еколошких протеста против ископавања литијума које сте организовали, подршку удружењу „Не дамо Јадар“ пружиле су готово све странке парламентарне опозиције. Док већина тих странака неће учествовати на најављеним изборима, коалиције Европска Србија и Аутентична десница биће међу опцијама за које ће грађани моћи да гласају. Како данас гледате на ове политичке актере и да ли сматрате оправданом њихову одлуку да изађу на изборе и не подрже такозвану референдумску атмосферу?
– То је њихова одлука и ми на њу не можемо да утичемо. Студенти су позвали све политичке актере да не изађу на изборе, како би се створила референдумска атмосфера, победила ова пошаст и потом променио систем. Циљ је да се врате демократска начела, слобода говора, владавина права и слободни медији. Када се то уреди, свако би требало да изађе са својим програмом и понуди га грађанима. Наша организација се брзо декларисала као опозиција власти. Међу нашим члановима и симпатизерима постоје различита политичка уверења и опредељења, али никога нисмо усмеравали како да гласа. И 2022. и 2023. године позивали смо грађане да не гласају за СНС и његове коалиционе партнере, већ да гласају према сопственом избору и нахођењу.
Уколико Студентска листа не освоји апсолутну већину, а поменуте коалиције пређу изборни цензус, да ли је могућа сарадња са њима? Видите ли их као потенцијалне постизборне коалиционе партнере?
– Верујем у убедљиву победу и о томе ћемо размишљати после 25. октобра. Не бих сада то коментарисао јер заиста верујем да ћемо убедљиво победити.
Према истраживањима јавног мњења, Студентска листа и Српска напредна странка имају сличан проценат подршке грађана, што указује на могућност неизвесног изборног резултата. Шта очекујете да ће се догодити уколико и Студентска листа и Српска напредна странка прогласе изборну победу увече 25. октобра?
– Студентски покрет се од почетка бори за демократију и мирну, ненасилну промену власти, иако су нас оптуживали да смо насилници и да власт покушавамо да променимо насилним путем. Верујем да су планови спремни, али се ништа неће обелоданити док избори не прођу. Позивам грађане да 25. октобра изађу на изборе и гласају за број три, као и да убеде макар једну неопредељену особу. Позивам и оне који су изложени притисцима, који су запослени на одређено или су капиларни гласови, да гласају слободно. После избора нико их неће терати у аутобусе, уцењује или присиљава. Сви који су кршили закон, ако се то докаже, или оштетили државну имовину и себи прибавили противправну материјалну корист, морају да одговарају пред законом. Залажемо се за то да закон буде једнак за све и да нема повлашћених и потчињених.
Извор: Данас