Halfpoint/Shutterstock
„Predmet izvršenja radi namirenja novčanog potraživanja ne može biti jedina nepokretnost u isključivoj svojini izvršnog dužnika koja služi zadovoljenju njegovih stambenih potreba, pod uslovima propisanim ovim zakonom”, stoji, između ostalog, u Predlogu zakona o dopunama Zakona o izvršenju i obezbeđenju koji je prošle nedelje usvojila Vlada Srbije. Ako ste pomislili da će konačno i u Srbiji da bude pravilo da je jedini dom zaštićen od plenidbe izvršitelja – prevarili ste se. Tačnije, nečiji domovi će biti zaštićeni, nečiji – ipak neće.
Da li je stan površine do 60 kvadrata pokazatelj siromaštva? Jer, prema novim izmenama zakona koje je usvojila Vlada Srbije upravo će ta površina biti zaštićena od plenidbe izvršitelja i potom prodaje, kao „jedini dom“ čime se „štiti pravo najsiromašnijih građana i sprečava pojava beskućništva i eventualne zloupotrebe prava“, kako je to navedeno u saopštenju nakon sednice.
Kuće i stanovi površine veće od 60 kvadrata nisu zaštićene od prinudne naplate – bez obzira da li je reč o, na primer, dužniku koji je jedini zaposlen u petočlanoj porodici koja živi u staroj kući od 70 kvadrata u, recimo – Crnoj Travi. Dok će istovremeno dužnik iz Beograda, sa stanom od 50 kvadrata u centru grada, koji vredi neuporedivo više od te kuće u jednoj od najsiromašnih opština Srbije – moći da bude pod zaštitom ovog zakona i izvršitelj neće moći da proda njegov stan.
Advokat Boško Knežević za portal N1 kaže da je ovaj Predlog zakona dobar početak, ali da ima mnoge manjkavosti i nedorečenosti.
„Pre svega, Predlog zakona nije napravio distinkciju između nepokretnosti u urbanim i ruralnim sredinama i u njihovoj vrednosti, nije u dovoljnoj meri zaštitio maloletna i izdržavana lica i članove porodičnog domaćinstva i njihovo pravo na dom i postavio je prilično stroge uslove koji kumulativno moraju biti ispunjeni da bi nekretnina bila izuzeta od izvršenja“, ističe Boško Knežević.
Takođe, kako ukazuje – u Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima pravo na porodični dom obuhvata i zaštitu prava deteta i izdržavanih lica „što ovaj predlog zakona apsolutno ne čini“.
Šta donose izmene zakona
Vlada Srbije je na sednici 4. septembra usvojila dopune Zakona o izvršenju i obezbeđenju, predlog je već u Skupštini, ali je već u startu jasno da propis nije pisan baš u svrhu zaštite prava najsiromašnijih.
Da bi jedini dom nekog dužnika u Srbiji bio zaštićen od izvršitelja mora da bude manji od 60 kvadrata (jednako važi i za stan u centru Beograda i već pomenutu kuću i Crnoj Travi), u njemu dužnik mora da ima prijavljeno prebivalište bar pet godina, a glavnica duga ne sme da prelazi polovinu njegove tržišne vrednosti utvrđene prema rešenju o porezu na imovinu.
Propisana su još dva uslova – da je to jedina nepokretnost u vlasništvu izvršnog dužnika i da u prethodne tri godine “nije prodao ili poklonio drugu nepokretnost ili se odrekao prava na nasleđivanje nepokretne imovine ili zaključio ugovor o doživotnom izdržavanju”.
Ne pravi se razlika u vrednosti nekretnine
„Kada se radi o pitanju vezano za stan na Terazijama i kuću u Crnoj Travi, zakon apsolutno ne pravi razliku po pitanju vrednosti nekretnine koja može biti predmet izvršenja. Stoga zaista može doći do toga da se prinudno izvršenje ne sprovede na stanu koji vredi više stotina hiljada evra, dok se izvršenje sprovodi na kući koja vredi 10.000 evra. Stoga, smatram da bi svakako trebalo napraviti razliku po ovom pitanju u smislu donje granice vrednosti nepokretnosti koja može biti predmet izvršenja, a sprečilo bi se da dođe do ovakvih situacija“, kaže za portal N1 advokat Boško Knežević.
Predlog zakona takođe ne pominje izdržavana lica, u smislu izuzimanja od prinudne naplate.
„Naime, smatram da predlogom zakona nije regulisana ova situacija koja može da dovede do toga da maloletna i izdržavana lica ostanu bez jedinog doma i da nemaju nikakvo pravno sredstvo kojim bi sprečili postupak prinudne naplate“, ukazuje Knežević.
Nadalje, dodaje, kada se radi o tome da je za izuzimanje od prinudne naplate potrebno da imovina bude u isključivoj imovini dužnika to odmah eliminiše svu imovinu koju su supružnici zajednički stekli u braku, što je svakako veoma učestalo.
„A, to dalje znači da najveći deo porodičnih stanova i kuća može biti predmet izvršenja, pogotovo u ruralnim sredinama gde su stambeni objekti većinom preko 60 kvadrata“, ističe naš sagovornik.
Problem kod ugovora o doživotnom izdržavanju
Pored toga, kako ukazuje advokat Knežević, kada se radi o predlogu koji glasi „izvršni dužnik u periodu od tri godine pre dana podnošenja predloga za izvršenje nije prodao ili poklonio drugu nepokretnost ili se odrekao prava na nasleđivanje nepokretne imovine ili zaključio ugovor o doživotnom izdržavanju“ smatra da se mora precizirati deo koji se odnosi na zaključivanja ugovora o doživotnom izdržavanju.
„Jer, predmet tih ugovora o doživotnom izdržavanju nisu uvek nepokretnosti, već svojina tačno određenih stvari ili kakva druga prava, a pored toga dužnik može biti primalac i davalac izdržavanja po pomenutom ugovoru što svakako nije jednaka pravna situacija“, objašnjava Knežević.
Sud po službenoj dužnosti odlučuje sme li stan u prodaju
Predlogom zakona se propisuje da će, u slučaju da izvršitelj u predlogu za izvršenje naznači prodaju stana ili kuće za namirenje potraživanja, „sud po službenoj dužnosti utvrditi da li postoje uslovi za primenu člana 151b ovog zakona“.
U slučaju da sud utvrdi da su ispunjeni uslovi iz tog člana – odbiće takav predlog izvršitelja za namirivanje duga dužnika kroz prodaju stana ili kuće.
Advokat Knežević objašnjava da, kada se radi o sudovima – oni su i do sada odlučivali po predlogu za izvršenje (osim u situacijama potraživanja iz komunalnih i srodnih delatnosti, te kod dužnika definisanih članom 300 Zakona o izvršenju), ali sada im se ovim predlogom zakona nalaže da pre donošenja odluke pribave od Republičkog geodetskog zavoda, Ministarstva unutrašnjih poslova , Poreske uprave informacije o ispunjenosti uslova iz pomenutog člana 151 b…
Način i vreme potrebno za prikupljanje navedenih informacija o ispunjenosti uslova možemo, kaže, videti tek u praksi.
„Takođe, odredba člana 151 b tačka 4 ostavlja mogućnost za izvršenje ukoliko glavnica duga prelazi polovinu vrednosti nepokretnosti, te ipak može doći do izvršenja, što svakako opet ne ide u prilog dužnicima iz ruralnih i siromašnijih sredina gde je vrednost nepokretnosti značajno manja pa tako njihova nekretnina za manje dugovanje neće biti izuzeta od izvršenja“, navodi on.
Pored navedenog, odredba člana 151 b tačka 5 je, smatra – sporna.
Šta je pravo na jedini dom u praksi Evropskog suda
„Tačka 5 člana 151 b je sporna jer je neophodno da dužnik ima prebivalište na adresi nepokretnosti u poslednjih pet godina pre podnošenja predloga za izvršenje, a postoje situacije kada je to naprosto nemoguće. Naime, u praksi Evropskog suda za ljudska prava ‘dom’ se tumači dosta široko tako da je prijava prebivališta nije moguća. Tako npr. po tumačenju pomenutog suda dom je na pokretnim objektima romskih karavana na određenoj parceli gde lica dugotrajno borave. U dom spadaju i vikendice, kamp kućice, bungalovi ili drugi prostori, pod uslovom da ih pojedinac opravdano smatra svojim domom i koristi ih kao dom, ali i objekti poput garaža i radionica, plovni objekti za stanovanje i druga mesta (na primer – podrum, potkrovlje, terasa)“, objašnjava advokat.
Pored toga, upozorava – po ovom predlogu zakona lica koja su bila na privremenom radu u inostranstvu u poslednjih pet godina ili iz bilo kojih drugih razloga nisu bila prijavljenja na datoj adresi – ne mogu biti izuzeta od postupka izvršenja.
„Sve u svemu, predlog zakona je dobar početak, ali ima mnoge manjkavosti i nedorečenosti. Pre svega, nije napravio distinkciju između nepokretnosti u urbanim i ruralnim sredinama i u njihovoj vrednosti, nije u dovoljnoj meri zaštitio maloletna i izdržavana lica i članove porodičnog domaćinstva i njihovo pravo na dom i postavio je prilično stroge uslove koji kumulativno moraju biti ispunjeni da bi nekretnina bila izuzeta od izvršenja“, ističe Boško Knežević.
Takođe, dodaje Knežević – u Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima pravo na porodični dom obuhvata i zaštitu prava deteta i izdržavanih lica što ovaj predlog zakona apsolutno ne čini.
„Sa druge strane, ono što primećujem da kao pozitivne aspekte ovog predloga zakona su odredbe člana 151 d po kojima se ne primenjuje gore navedeno ukoliko je potraživanje koje se namiruje proisteklo iz zakonskog izdržavanja (alimentacija) ili iz krivičnog dela na koji način se ipak donekle štiti interes maloletnih lica i izdržavanih lica, te sprečava da imovina stečena krivičnim delom bude izuzeta od izvršenja“, zaključuje sagovornik portala N1.
Kada ne važi zaštita jedinog doma iako su uslovi ispunjeni
Odredbe koje se odnose na zaštitu jedinog doma od prodaje kroz prinudnu naplatu ne primenjuju se u dva slučaja, predviđeno je novim zakonom (dakle, bez obzira što dužnik ispunjava svih pet strogih uslova).
Prvi slučaj je kada izvršni dužnik u formi javne ili zakonski overene isprave dao saglasnost da se izvršenje sprovede na nepokretnosti iz člana 151b ovog zakona;
“To znači da se izuzimanje od izvršenja na predmetnoj nepokretnosti ne odnosi na slučajeve kada je izvršenje određeno zbog hipoteke ili druge izvršne isprave u kojima je sadržana saglasnost izvršnog dužnika da se namirenje sprovede iz predmetne nepokretnosti”, navodi se u obrazloženju predloga zakona, što bi značilo da dužniku koji ne otplati na vreme stambeni kredit banka može da aktivira hipoteku i namiri se, preko izvršitelja, od prodaje stana.
Advokat Boško Knežević na pitanje da li će stan kupljen na kredit i obezbeđen hipotekom po novom zakonu moći da ide u prinudnu naplatu – odgovara potvrdno.
„Smatram da takav stan može biti predmet izvršenja imajući u vidu odredbe predloga Zakona definisane članom 151b u kom se navodi da se zaštita ne primenjuje ukoliko je dužnik potpisao saglasnost za naplatu kroz nekretninu, što je upravo praksa kod kredita koji se uzimaju kod poslovnih banaka. Što dalje implicira da će banka moći da se naplati na stanu za koji je uzet stambeni kredit“, objašnjava Knežević za portal N1.
Drugi slučaj kada ne važi zaštita jedinog doma od prodaje kroz izvršenje je kada je potraživanje koje se namiruje proisteklo iz zakonskog izdržavanja (alimentacije) ili iz krivičnog dela.
Izvor: N1
