У Србији од почетка ове године до сада склопљене су јавне набавке у вредности 764 милијарде динара (6,5 милијарди евра) кроз нешто више од 400.000 уговора, а 57 одсто њих изузето је од примене Закона о јавним набавкама, објављено је данас.
База података Отворени подаци показала је да је око 40 одсто поступака спроведено кроз отворени поступак електронског система јавних набавки који се спроводи за набавке до 150.000 евра и радове до пола милиона евра.
Рок за достављање понуда је најмање 15 дана, док за набавке веће од тог износа рок за достављање понуда не сме бити краћи од 30 дана, пише Бизнис.рс.
У Србији током 2024. године било 5.308 наручилаца јавних набавки, док је њихов број прошле године порастао на 5.354, а у овој години до сада је евидентирано 4.616 наручилаца, показали су подаци бонитетне куће ЦомпанyWалл.
Број понуђача износио је 47.693 у 2024. години, затим 47.419 током прошле године, док их је од почетка ове године па до сада евидентирано 33.623.
Према подацима Отворених набавки, укупна вредност уговора закључених у јавним набавкама током 2024. године износила је 1.418 милијарди динара, док је у прошлој години вредност опала на 1.274 милијарде динара, а до сада је у овој години премашила 750 милијарди.
У Србији данас је последњи дан консултација и прикупљања коментара на Нацрт Акционог плана за 2027. годину за спровођење Програма развоја јавних набавки од 2024. до 2028. године.
Тај поступак спроводи Канцеларија за јавне набавке, која у Нацрту оцењује да је континуитет у реализацији утврђених активности кроз три претходна годишња акциона плана током 2024, 2025. и 2026. допринео даљем развоју система јавних набавки.
„Све активности утврђене овим акционим планом усмерене су на остваривање општег и посебних циљева Програма и даље унапређење система јавних набавки у Србији, са циљем испуњавања свих мерила за затварање Поглавља 5 – Јавне набавке“, наводи се у Нацрту.
У документу, како се наводи, нема много прецизних параметара који се постављају као циљани, јер се у бар половини показатеља као базна година поставља 2026, за коју ће подаци бити доступни тек на крају године.
Такође, не постоји процена потребних финансијских средстава која ће бити припремљена тек након спроведених јавних консултација и израде коначног Предлога акционог плана за 2027.
Правни саветник Транспарентности Србија Милош Ђорђевић за Бизнис.рс навео је да Нацрт Акционог плана, као и Програм развоја јавних набавки од 2024. до 2028. године, препознаје проблем конкуренције, односно ниског нивоа просечног броја понуда и покушава да допринесе његовом решавању кроз неколико мера и активности.
„Сматрам да се овај проблем не може решити само кроз промену прописа или примену активности које би спроводили државни органи. Одговорност за низак ниво конкуренције лежи и на појединачним наручиоцима и понуђачима, а у прошлости смо се често сусретали са добрим примерима наручилаца са високим нивоом конкуренције када су запослени службеници за јавне набавке мотивисани за рад, што се наравно може повезати и са њиховим материјалним положајем и општим условима за рад“, рекао је Ђорђевић.
Транспарентност Србија је у више наврата упозоравала да је једна од кључних тачака рањивости система јавних набавки у Србији пракса такозваног заобилажења Закона о јавним набавкама, пре свега кроз међудржавне споразуме и посебне законе (леx специалис) за стратешке пројекте.
Нацрт Акционог плана за 2027, како се наводи, у том смислу не доноси никакве новине, јер је садржина Акционих планова условљена садржином Програма развоја јавних набавки 2024-2028, као стратешким документом у овој области.
„Нажалост, Програм развоја уопште не препознаје праксу заобилажења Закона о јавним набавкама кроз међудржавне споразуме и посебне законе као једну од кључних слабости и изазова система, иако је то нешто на шта је Транспарентност Србија указивала приликом процеса усвајања Програма развоја. Стога, ни овај Нацрт Акционог плана, као ни његови претходници, не нуди конкретна решења за сузбијање такве праксе“, навео је он.
Извор: Н1
