Ako vas posle ručka često savlada umor, kratko popodnevno dremanje moglo bi da bude pravo rešenje. Stručnjaci ističu da odmor od 10 do 30 minuta između 13 i 15 časova može da poveća budnost, poboljša pamćenje i produktivnost, bez narušavanja noćnog sna.
Skoro svako je bar jednom osetio poznati pad energije posle ručka, zbog kojeg mnogi posegnu za još jednom šoljom kafe ili požele da na kratko zatvore oči.
Iako kratko popodnevno dremanje ponekad prati loš glas, stručnjaci za spavanje tvrde da ono, ako je pravilno tempirano, može da poboljša raspoloženje, izoštri koncentraciju i poveća produktivnost, piše Eating Well.
Istraživanja pokazuju da je idealno vreme za kratak odmor između 13 i 15 časova. Stručnjaci se slažu da je rano popodne najbolji trenutak za dremanje.
„Kada bih morala da izaberem idealno vreme, to bi bilo upravo rano popodne“, kaže nutricionistkinja Danijel Smajli.
To se poklapa sa prirodnim cirkadijalnim ritmom organizma, pa možete da obnovite energiju bez narušavanja noćnog sna. Kratak odmor tada može da poboljša budnost, raspoloženje i produktivnost, doprinese oporavku organizma i pomogne da se probudite osveženi, a ne ošamućeni.
Bolja koncentracija i veća produktivnost
Jedna od najvećih prednosti kratkog popodnevnog odmora jeste bolja mentalna efikasnost. Odmor tokom prirodnog pada energije smanjuje takozvani pritisak za snom, odnosno biološku potrebu za spavanjem koja raste što smo duže budni, pa se nakon buđenja osećamo odmornije i bistrije.
Smajli ističe da dremanje treba posmatrati kao alat za oporavak, a ne kao zamenu za kvalitetan noćni san.
„Kada je pravilno tempirano, može da poveća nivo energije, poboljša kognitivne sposobnosti i doprinese kvalitetu života“, kaže ona.
Istraživanja pokazuju da već 10 do 30 minuta sna može da poveća budnost, ubrza razmišljanje i popravi raspoloženje, bez neprijatnog osećaja omamljenosti koji često prati duže spavanje. Smatra se da je razlog tome što mozak uspe da se odmori pre nego što uđe u dublje faze sna.
Pomaže učenju i pamćenju
Dok spavamo, mozak nije pasivan. Naprotiv, tada učvršćuje neuronske veze važne za učenje i pamćenje.
Istraživanja pokazuju da san pomaže da se nove informacije premeste iz kratkoročnog u dugoročno pamćenje, zbog čega ih kasnije lakše prizivamo. Istovremeno, mozak priprema prostor za usvajanje novih informacija.
Studije ukazuju na to da i dremanje od oko 30 minuta može da poboljša pamćenje i usvajanje novih sadržaja, što može biti posebno korisno studentima, osobama koje rade u smenama ili svima koji svakodnevno obavljaju mentalno zahtevne poslove.
Pomaže i telu da se oporavi
Kratak san ne koristi samo mozgu već i celom organizmu. Tokom sna telo obnavlja tkiva, nadoknađuje energiju i podstiče oslobađanje hormona važnih za oporavak mišića. Čak i kratko dremanje može da ublaži osećaj fizičkog umora posle treninga ili drugih zahtevnih aktivnosti.
Istraživanja pokazuju da dnevni odmor može da doprinese boljem oporavku i pozitivno utiče na snagu, izdržljivost i vreme reakcije. Smajli smatra da je zbog toga posebno koristan osobama koje imaju fizički zahtevan posao ili vode veoma aktivan način života.
Naravno, kratko dremanje ne može da zameni kvalitetnu ishranu, dovoljan unos tečnosti i dobar noćni san, ali može da bude vredan dodatak oporavku.
Koliko bi dremanje trebalo da traje?
Ako se odlučite za kratki popodnevni odmor, vreme je presudno. Istraživanja pokazuju da je 10 do 30 minuta između 13 i 15 časova dovoljno za poboljšanje raspoloženja, koncentracije, pamćenja i produktivnosti, bez negativnog uticaja na noćni san.+i na umu da dremanje nije zamena za dovoljno sna tokom noći. Dugoročno, najbolje rezultate daju redovan raspored spavanja, uravnotežena ishrana, fizička aktivnost i zdrava večernja rutina.
„Kvalitetan san nije slučajan – on je rezultat svakodnevnih navika koje ga podržavaju“, zaključuje Smajli.
Izvor: N1
