NARESH SHRESTHA/Shutterstock
Najstariji fizički sačuvani čamac je kanu star oko 10.000 godina, ali dokazi ukazuju na to da su ljudi koristili plovila najmanje 50.000 godina.
Oko 8000. godine pre nove ere, kanu izdubljen iz jednog borovog debla završio je na području današnje Holandije. Ovaj čamac, dug oko tri metra, nije otkriven sve do 1955. godine, kada ga je putarska ekipa iskopala iz tresetišta u blizini sela Pese. Taj artefakt, danas poznat kao kanu iz Pesea, najstariji je fizički dokaz o postojanju čamca na svetu, prenosi Livesience.com.
Međutim, postoje snažni indirektni dokazi da su ljudi koristili čamce mnogo pre nego što datira ovaj nalaz star 10.000 godina. Pa kada su ljudi zapravo izmislili čamce?
Opšteprihvaćeno je da su ljudi koristili čamce barem od trenutka kada je Homo sapiens stigao u Australiju, kaže Mikael Fovel, vanredni profesor i istraživač na Odeljenju za arheologiju i antičku istoriju Univerziteta u Lundu u Švedskoj.
„Imamo čvrste dokaze da su ljudi boravili na prostoru današnje Australije između 50.000 i 65.000 godina“, rekao je Fovel za Live Science.
„To bi zahtevalo plovidbu otvorenim morem između kontinentalne Azije i paleokontinenta Sahul (čiji je deo tada bila Australija). Nekakva vrsta plovila, dakle, morala je biti u upotrebi najmanje pre oko 50.000 godina.“
U ovom slučaju, dokazi ne potiču od fizičkih ostataka drevnih čamaca, već iz DNK. Jedna nedavna studija analizirala je skoro 2.500 genoma drevnih i savremenih starosedelaca Australije i okolnih zemalja, ispitujući kada su se australijske populacije razdvojile od onih na drugim kontinentima. Statistički modeli sugerišu da je sever Australije prvi put naseljen pre oko 60.000 godina. Ovi nalazi se poklapaju i sa alatkama i pigmentima pronađenim na australijskim arheološkim nalazištima iz istog perioda.
Smatra se da su drevni ljudi putovali čamcima iz jugoistočne Azije do Australije pre između 50.000 i 65.000 godina.
Postoje i drugi, kontroverzniji arheološki dokazi koji otvaraju mogućnost da su ljudi plovili morem mnogo ranije.
„Postoje neki intrigantni dokazi iz Grčke“, kaže Fovel.
„Paleolitske kamene alatke pronađene na Kritu datovane su, na osnovu konteksta nalaza, na najmanje 130.000 godina. Neki arheolozi osporavaju te datume, ali ako se pokažu tačnim, to bi značilo da su drevni ljudi stigli tamo čamcima tokom srednjeg holocena.“ Krit se nalazi desetinama kilometara od kopnene Grčke i ostrvo je već oko pet miliona godina.
Neki stručnjaci pomeraju početke pomorskih putovanja stotinama hiljada godina unazad, pa čak i više od milion godina, što bi značilo da su čamci stariji od naše vrste.
Studija iz 1998. godine, koju je predvodio arheolog Majkl Morvud, datovala je kamene alatke pronađene na indonežanskom ostrvu Flores na oko 800.000 godina i zaključila da je Homo erectus možda koristio nekakva plovila da bi stigao tamo.
Morvud je kasnije bio koautor studije iz 2010. godine koja je pokazala da alatke sa drugog lokaliteta na Floresu mogu poticati od pre 1,02 miliona godina, ako ne i ranije.
U studiji objavljenoj prošle godine u časopisu Nature, drugi istraživački tim predložio je da delovi kamenih alatki pronađeni na obližnjem ostrvu Sulavezi ukazuju na to da su drevni ljudski srodnici tamo izrađivali alatke pre najmanje 1,04 miliona godina.
Ipak, i dalje se vodi velika rasprava o tome kako i kada su drevni ljudski srodnici stigli na ta ostrva. Džon Čeri, profesor arheologije na Univerzitetu Braun, kaže da je jedan od problema sa kamenim artefaktima sa Krita to što su u pitanju „površinski nalazi“, odnosno predmeti koji se nalaze na površini tla, za razliku od „stratifikovanih“ objekata pronađenih u jasno definisanim slojevima zemlje. Takođe, nedostaju im „apsolutni radiometrijski datumi“, koji bi dodatno razjasnili vreme nastanka alatki. Ako se podaci sa Krita potvrde dodatnim analizama ili preciznijim datovanjem, moći ćemo da izvučemo pouzdanije zaključke, rekao je Čeri za Live Science.
Studije iz Indonezije su, prema Čeriju, „veoma čvrste“, ali on pretpostavlja da su hominini na Flores i Sulavezi stigli slučajno.
„U suštini, deo kopna sa vegetacijom može da se odvoji od obale“, potencijalno tokom poplava izazvanih monsunima ili rekama, i da bude „nošen morskim strujama i vetrovima u otvoreni okean“, objašnjava Čeri.
On se pozvao na studiju iz 2025. godine koja sugeriše da su neke iguane možda „splavile“ čak 8.000 kilometara od Severne Amerike do Fidžija.
„Znamo da se to dogodilo sa hiljadama drugih vrsta, uključujući primate poput majmuna i lemura, pa zašto ne i sa ljudima?“, kaže Čeri. Pored toga, hominini na Floresu i Sulaveziju najverovatnije su bili Homo erectus, a „preovlađujuće shvatanje ljudske evolucije čini malo verovatnim da je Homo erectus imao društvene strukture, sposobnosti komunikacije ili složene tehnologije potrebne za namerne pomorske prelaze“, dodaje on.
Bez obzira na to kada su drevni ljudi prvi put isplovili, ostaje pitanje šta ih je na to navelo. Fovel ima nekoliko ideja, a jedna od njih je potraga za hranom.
„Vodena okruženja obiluju bogatim izvorima hrane. Veoma je verovatno da su mnogi rani eksperimenti sa plovilima na jezerima, rekama ili ušćima bili povezani sa ribolovom ili sakupljanjem drugih vodenih resursa“, kaže Fovel. Čamci su takođe bili „najbolje dostupno sredstvo za lako transportovanje velikih količina materijala“, kao što su „krupni leševi životinja iz lovišta do naselja ili prenošenje kremena ili opsidijana iz kamenoloma“.
A moguće je i da su ljudi oduvek imali poriv da istražuju nepoznato.
„Tokom čitave ljudske istorije postojala je snažna težnja ka istraživanju novih područja, a u mnogim slučajevima to je rađeno čamcima“, kaže Fovel.
„Ako se selite u novi kraj sa porodicom, verovatno morate poneti mnogo stvari sa sobom, a logističke mogućnosti čamaca u velikoj meri olakšavaju takva putovanja.“
Izvor: N1
