Shutterstock/Budimir Jevtic/Ilustracija
Na mraz i niske temperature koje su obeležile drugu polovinu marta i pojedine dane aprila, nadovezalo se nevreme praćeno gradom koje je u utorak pogodilo pojedine krajeve Srbije. Ovo je sve uticalo da, osim kajsije koja je praktično uništena, ozbiljnu štetu pretrpe i šljiva, višnja, trešnja, breskva, čak i kruška i orah, navode stručnjaci.
Mraz je, podseća dr Nebojša Milošević, naučni saradnik Instituta za voćarstvo Čačak, u ovom mesecu bio najjači između 7. i 8. aprila. Pre toga je, kaže, u drugoj polovini marta već zabeležena velika šteta.
„Kajsija je praktično uništena, što je najgore – i druge vrste koje kasnije cvetaju preživele su veliku štetu. To se može reći za šljivu, višnju, trešnju, breskvu. Šteta je zabeležena čak i kod kruške, oraha, kod jabuke nešto malo manje“, kaže Milošević za portal N1.
Reč je, generalno, o ozbiljnoj šteti, dodaje on.
„Nismo radili analize i procene da bih mogao da iznesem konkretne brojeve, ali je činjenica da je pričinjena velika šteta“, dodao je on.
Kada je reč o nevremenu praćenim gradom, koje je u utorak pogodilo okolinu Topole, Aranđelovca, Kraljevo, južni Banat, severnu Bačku, delove Srema i delove zapadne Srbije, nanevši štetu poljoprivrednim gazdinstvima, naš sagovornik ističe da mu nije poznat intenzitet tih vremenskih nepogoda.
„Generalno, grad može da napravi veliku štetu i ošteti plodove koji su već ‘preživeli’ mraz. U područjima gde pada grad može da dođe do mehaničkog oštećenja plodova koji su tek počeli da rastu, može da dođe do oštećenja na listu, na granama… „, navodi Milošević.
Kada je reč o kajsiji, u zapadnoj Srbiji je, kaže, ostao veoma mali procenat kajsije – koliki će biti rod, tek će da se vidi.
„Bile su dosta niske temperature, razmera šteta videće se u narednom periodu“, zaključio je sagovornik N1.
Podsetimo, u Ministarstvu poljoprivrede su početkom aprila naveli da su najosetljivije faze vegetacije za voćne vrste cvetanje i precvetavanja, a da oštećenja zavise od dužine mraza.
„U fazi cvetanja niske temperature oštećuju cvetove, dok u fazi precvetavanja niske temperature od minus dva oštećuju plodove. Što je cvetni pupoljak otvoreniji, njegova osetljivost na mraz je veća. Otvoreni cvetovi i tek zametnuti plodovi stradaju već na temperaturama od -2 stepena Celzijusova. Ako temperature budu niže od -3°C i to više časova, šteta će biti neizbežna. Procena štete se može očekivati nakon stabilizacije vremena“, naveli su iz Ministarstva poljoprivrede.
Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Zoran Keserović ukazao je za Danas krajem marta da najveće štete u Srbiji upravo nastaju od pojave poznih prolećnih mrazeva, zbog čega je Srbija prošle godine izgubila puno voća, od 160.000 do 200.000 tona.
Dodao je da su neki proizvođači, koji su koristili antifrost sistem, uspeli da spasu voće.
“Ima i onih koji su koristili ‘frostbaster i tako ubacivali topli vazduh u voćnjak, a i onih koji su se protiv mraza borili zadimljavanjem, paljenjem slame“, rekao je Keserović.
Istakao je da najsigurniji način zaštite korišćenje „antifrost“ sistema, ali da postoji i novi sistem „SPAG“, koji se koristi u Šapniji, Portugaliji, Rumuniji… ali kojeg u Srbiji još nema u većoj primeni.
„U narednom periodu treba davati podsticaje za zaštitu, ne samo od grada, već od tih poznih prolećnih mrazeva, koji nanose najveću štetu“, rekao je Keserović.
Da će, zbog mraza, odnosno niskih temperatura, biti veliki problem sa rodom kajsije, podsetio je i agroekonomista Milan Prostran ističući početkom aprila da je ovo treća godina u nizu da kajsije zahvati mraz. Kako je naveo, u Srbiji postoje tri velika područja pod kajsijama – okolina Čačka, Grocka i severni deo Bačke.
„Domaćih kajsija će biti očigledno malo. I prošle godine je bila slična situacija. Uglavnom se uvozilo iz Turske, ali i drugih mediteranskih zemalja“, naveo je Prostran.
Voćarstvo u Srbiji
Voćarstvo je jedna od najznačajnijih grana poljoprivrede kojom se ostvaruje najveći prihod u strukturi izvoza poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, navodi se u izveštaju RZS „Popis poljoprivrede 2023 – stanje u savremenoj proizvodnji voća u Srbiji i mogućnosti za njeno poboljšanje“.
Kako se navodi, među 10 izvoznih proizvoda nalaze se tri do četiri voćne vrste, pre svega, malina, jabuka i višnja, a pojedinih godina i kupina.
„Učešće voćarske proizvodnje u ukupnoj poljoprivrednoj proizvodnji u 2023. godini, na osnovu obračuna indeksa fizičkog obima poljoprivredne proizvodnje, iznosi 11,21 odsto“, navode autori.
Kako se ističe, zahvaljujući Popisu poljoprivrede iz 2023. godine, došlo se do tačnih podataka o površinama pod voćnjacima, kako ukupnim tako i po voćnim vrstama.
„Ukupne površine pod zasadima voćaka u Republici Srbiji, sa izuzetkom jagode, iznose 196.129 hektara, što je, u odnosu na 2018. godinu, za 13.206 hektara više. U proseku, godišnje se podizalo oko 2.201 hektara zasada. Rezultati popisa pokazuju da voćnjaci zauzimaju 6,05 odsto površina korišćenog poljoprivrednog zemljišta, dok je 2018. godine njihov udeo iznosio 5,26 procenata. Udeo površina pod voćnjacima u korišćenom poljoprivrednom zemljištu uvećan je za 0,79 odsto“, navodi se.
U izveštaju se konstatuje da bi, s obzirom na povoljne klimatske i zemljišne uslove za gajenje voćaka, zastupljenost voćarstva mogla da bude znatno veća.
„Dominantne su koštičave voćne vrste, zatim slede jabučaste, jagodaste, a najmanje su zastupljene jezgraste voćne vrste. Šljiva je po površinama i dalje dominantna vrsta, a jabuka je druga“, navodi RZS.
„Ova gazdinstva obuhvataju 6,1 odsto od ukupno korišćenog poljoprivrednog zemljišta. Prema poslednjem popisu poljoprivrede, iz 2023. najmanji udeo gazdinstava sa voćem, u odnosu na ukupan broj gazdinstava koja poseduju poljoprivredno zemljište, ima region Vojvodine, 12,6 odsto. Od ukupno korišćenog poljoprivrednog zemljišta, na teritoriji Vojvodine voćnjaci čine svega 1,5 procenata. U odnosu na druge regione, u regionu Šumadije i Zapadne Srbije gazdinstva sa voćem obuhvataju čak 61,9 odsto od ukupnog broja gazdinstava koja imaju poljoprivredno zemljište. I pored velikog broja gazdinstava, površine pod voćnjacima se u ovom regionu prostiru na svega 10,6 odsto korišćenog poljoprivrednog zemljišta“, ukazuje se u izveštaju.
_________________________________________________________________________________________________________
Gde ima najviše voćnjaka
Analiza površina pod voćnjacima prema opštinama pokazuje da se najveće površine poljoprivrednog zemljišta pod plantažnim voćnjacima nalaze u opštinama: Grocka (6.610,05 ha), Prokuplje (6.029,07 ha), Smederevo (5.041,49 ha), Leskovac (4.739,86 ha), Čačak (4.719,43 ha), Topola (4.677,17 ha), Arilje (4.176,67 ha), Šabac (3.834,61 ha)…
Od ukupne površine voćnjaka u Republici Srbiji, navodnjava se oko 31,32 odsto, što je, kako se konstatuje, u odnosu na njene ukupne navodnjavane površine od 7,72 odsto – značajno veći procenat.
_________________________________________________________________________________________________________
Izvor: N1
