OKO 400 MILIONA EVRA
N1
Za gradski prevoz u narednoj godini predviđeno je da Beograd izdvoji oko 400 miliona evra, što je četvrtina od ukupnog gradskog budžeta. Postavljaju se pitanja: Da li će zbog toga javni prevoz u glavnom gradu biti bolje organizovan i da li će biti kupljena nova vozila?
Tačno 48.28 milijardi dinara će za 2026. godinu biti izdvojeno iz budžeta grada i to će otići za funkcionisanje gradskog prevoza, kaže za N1 Ivan Banković iz Sindikata Centar – GSP Beograd.
„Nažalost, od tog novca nećemo imati investicije. Dakle – nula metara nove tramvajske mreže, nula metara nove trolejbuske kontaktne mreže. Od tog novca neće biti kupovana nova vozila, a ja moram da podsetim da ove godine, iako su planovi bili ambiciozni da se kupi 300 autobusa za GSP, sto novih tramvaja i remont 25 španskih tramvaja – ništa od toga nije realizovano. Pa smo došli do toga da nabavljamo 25 novih autobusa naredne godine i 80 tramvaja, ali to neće biti nabavljeno od ovih sredstava, već od novih kredita i zaduženja,“ objašnjava.
Pitanje šta građani plaćaju i da li je prevoz besplatan, prema njegovim rečima je – legitimno pitanje.
„Naravno da nije, ono što smo od starta govorili. Ne bi bilo problema što se izdvaja 400 miliona evra ukoliko bi građani osetili benefit i poboljšanje, nove linije, poboljšanje kvaliteta usluge, više polazaka tamo gde je potrebno, investiranje u ono što će zaista doprineti da se građani brže prevezu od tačke A do tačke B, pouzdanije i sigurnije. Ništa od toga nećemo dobiti. Nastavljaju se, nažalost, stari problemi. Podsetiću da u taj budžet ulaze i sredstva za gradsku železnicu ‘BG voz’, koja je, iako se nedovoljno o tome govori u javnosti, u okviru sistema javnog prevoza i u jako je lošem stanju. Juče samo imali smo više od 20 polazaka BG železnice koji su otkazani, koji se nisu održali,“ objašnjava Banković.
Najskuplja je besplatna karta
Na pitanje koliko Beograđane košta gradski prevoz, stručnjak kaže – najskuplja je upravo ta besplatna karta.
„Moram da kažem da je poslednje dve ili tri godine, javni prevoz Beograda postao paravan za izvlačenje para iz budžeta, a upravo pod parolom – šta hoćete, ne plaćate ništa, uđete u vozilo i vozite se potpuno džabe. E, ta džabe vožnja je zapravo jako skupa. U situaciji kada su 2024. godine privatni prevoznici preuzeli većinu linija u Beogradu i drže 55% linija u odnosu na GSP, kao gradsko preduzeće – taj kilometar koji prođu veoma skupo košta. I, opet kažem, ne bi bio problem da građani Beograda zaista dobijaju kvalitetnu uslugu, da se ulaže u razvoj same mreže, pogotovu razvoj šinskih sistema i železnice. Ali poražavajuće je za mene, kao saobraćajnog inženjera, da 2025. godinu ispraćamo oslanjajući se prevashodno na autobuse, a ne na tramvaje, na ekološka vozila, na trolejbuse i gradsku železnicu. To je upravo iz razloga što je privatnim firmama, koje su preko noći od 50 autobusa postali vlasnici preko 500 vozila, za njih je to najisplativije, ali ne i za građane Beograda.“
Najkritičniji trolejbusi
Na pitanje da li je gradski prevoz spreman za zimu, ali i putevi, uzimajući u obzir veliki broj rupa koje se nalaze na kolovozima, Banković kaže da je GSP još na leto krenuo aktivno da radi na pripremi vozila, te da su autobusi u „zaista dobrom stanju“.
„Najkritičnije je sa trolejbusima i to je poznato i korisnicima javnog gradskog prevoza, jer ulaze već u 16. godinu starosti, a oni zglobni čak i preko 20 godine i tu zaista ima problema. Što se autobusa tiče, tu je situacija jako dobra. Što se tiče tramvaja, tu je situacija, mogu da kažem – srednje-žalosna. Za sada imamo 11 turskih tramvaja koji su pristigli, nekih 8-9 saobraćaju ulicama grada. Kao što smo primetili ovde u Bulevaru vojvode Mišića u kakvom su stanju stajališta, u takvom su stanju i okretnice – prepune rupa, neravnina, ulegnuća… I, zaista, za prestonicu Srbije u 21. veku je poražavajuće i to da, ako padne i malo kiše, morate da vodite računa gde ćete da stanete, da morate da vodite računa da se ne približavate kolovozu da vas ne bi isprskao autobus koji dolazi. To je sve poražavajuće, a opet za novac koji postoji u budžetu – i te kako bi se te stvari mogle rešiti,“ kazao je.
To što su gradski čelnici „besplatni“ prevoz pravdali time da će građani vožnju sopstvenim automobilima zameniti gradskim prevozom, Banković kaže da se – nije desilo.
„Svedoci smo da imamo sve više automobila na ulicama, tako da to što se karta ne plaća – nije privuklo nove korisnike javnog prevoza,“ zaključio je.
Izvor: N1
