Људи старији од 65 година који су редовно јели јаја имали су мањи ризик од дијагнозе Алцхајмерове болести, показала је студија Универзитета Лома Линда. Највећа разлика забележена је код оних који су јаја конзумирали најмање пет пута недељно.
Јаја су чест избор за доручак, али би могла да имају и одређену улогу у очувању здравља мозга током старења. Ново истраживање научника са Универзитета Лома Линда у Калифорнији показало је да је њихова редовна конзумација повезана са мањим ризиком од развоја Алцхајмерове болести код старијих особа, пише Данас.
Студија је објављена у научном часопису „Тхе Јоурнал оф Нутритион“, па у ПУБМед-у, а истраживачи су током просечно 15,3 године пратили готово 40.000 људи. Резултати су показали да су учесници који су јели јаја имали мању вероватноћу да добију дијагнозу Алцхајмерове болести у поређењу са онима који су их јели ретко или никада.
Колико често треба јести јаја?
Истраживачи су анализирали податке 39.498 учесника, а током периода праћења Алцхајмерова болест дијагностикована је код 2.858 особа. Учесници су на почетку истраживања имали најмање 65 година, а њихове прехрамбене навике процењиване су помоћу упитника о учесталости конзумирања различитих намирница.
Резултати су показали да је повезаност између конзумирања јаја и мањег ризика од болести постојала чак и код људи који су их јели релативно ретко.
У поређењу са особама које су јаја конзумирале ретко или никада, забележене су следеће разлике:
- Један до три пута месечно: ризик је био 17 одсто нижи.
- Једном недељно: ризик је био 17 одсто нижи.
- Два до четири пута недељно: ризик је био 20 одсто нижи.
- Пет или више пута недељно: ризик је био 27 одсто нижи.
Најизраженија повезаност, дакле, забележена је код особа које су јаја јеле најмање пет пута недељно. Ипак, ови проценти представљају релативне разлике у процењеном ризику, а не гаранцију да ће неко ко редовно једе јаја бити заштићен од болести.
Зашто би јаја могла да буду важна за мозак?
Јаја садрже неколико хранљивих материја које су значајне за нормално функционисање организма, укључујући холин, који учествује у раду нервног система. Садрже и лутеин и зеаксантин, антиоксидативне пигменте који се повезују са здрављем очију, као и протеине и витамине.
Холин је посебно занимљив када је реч о мозгу, јер учествује у стварању ацетилхолина, неуротрансмитера који има важну улогу у памћењу и учењу.
Ипак, само присуство ових хранљивих материја не доказује да јаја спречавају Алцхајмерову болест. Истраживање није утврдило који би конкретни састојци могли да објасне уочену повезаност, нити да ли је она последица самих јаја или других фактора повезаних са начином живота.
Шта треба имати на уму?
Иако су резултати занимљиви, истраживање има одређена ограничења. Пре свега, реч је о опсервационој студији, што значи да су научници пратили постојеће прехрамбене навике и здравствене исходе, а не насумично одређивали ко ће јести јаја.
Због тога не могу са сигурношћу да тврде да су управо јаја довела до мањег ризика. На резултате могу да утичу и други фактори, попут укупне исхране, физичке активности, здравственог стања и животних навика.
Учесници су били део дугорочног истраживања здравља адвентиста, верске заједнице чији припадници често имају специфичне прехрамбене навике, укључујући већи удео намирница биљног порекла у исхрани. То такође може да утиче на могућност примене резултата на ширу популацију.
Важно је напоменути и да је део финансијске подршке за истраживање обезбедио Амерички одбор за јаја. Та информација сама по себи не поништава резултате, али је релевантна када се процењују научни докази.
Исхрана је само део приче
Алцхајмерова болест је сложено неуродегенеративно обољење, а на ризик од њеног развоја утичу бројни фактори. Ниједна појединачна намирница не може да гарантује превенцију.
Уравнотежена исхрана, редовна физичка активност, квалитетан сан, одржавање друштвених контаката и контрола фактора ризика за кардиоваскуларне болести важни су делови свеобухватне бриге о здрављу током старења.
Нова студија пружа додатне податке о могућој вези између исхране и здравља мозга, али потребна су даља истраживања како би се утврдило да ли редовна конзумација јаја заиста има заштитни ефекат.
За сада је најразумнији закључак да јаја могу да буду део разноврсне и уравнотежене исхране, али да их не треба посматрати као самостално средство за спречавање Алцхајмерове болести.
Извор: Н1
