i-am-helen/Shutterstock
Neurološkinja i epileptološkinja Ana Sruk objašnjava zašto je zimsko računanje vremena prirodnije za naš organizam i zašto je prilagođavanje na letnje teže.
Sat pomeramo u noći između subote i nedelje, 28. i 29. marta, kada počinje letnje računanje vremena. Kazaljke se pomeraju sa 2:00 na 3:00 sata ujutru, čime se vreme pomera jedan sat unapred, spavaćemo sat kraće, a dani će duže trajati.
Iako se svake godine dva puta pomeraju kazaljke na satu, pitanje koje se iznova postavlja jeste – koje računanje vremena je zapravo prirodnije i bolje za naše zdravlje: letnje ili zimsko?
Za Net.hr govorila je prim. dr sc. Ana Sruk, specijalistkinja neurologije i uža specijalistkinja epileptologije.
Koje je računanje vremena prirodnije za naš organizam?
„Kronobiologija, nauka koja proučava biološke ritmove, u velikoj meri je saglasna da je za ljudski organizam povoljnije stabilno standardno (zimsko) vreme nego letnje računanje vremena“, rekla je Sruk.
Standardno vreme najbliže je „prirodnom“ dnevnom ritmu: biološki je najpovoljnije kada se podne na satu makar približno poklapa s vremenom maksimalne dnevne sunčeve svetlosti, a jutarnja svetlost dolazi dovoljno rano da podstakne buđenje i uskladi unutrašnji sat.
„Kod letnjeg računanja vremena ceo društveni raspored pomera se jedan sat unapred u odnosu na solarni ritam, što znači da prema satu Sunce izlazi kasnije, kasnije dostiže vrhunac i kasnije zalazi“, objasnila je. „Posledično, jutra su tamnija, što otežava rano ustajanje, dok kasno večernje svetlo odlaže lučenje melatonina i pomera vreme prirodne pospanosti na kasnije sate.“
Posledice po zdravlje
Podsetimo, pomeranje kazaljki na satu ostavlja posledice na naše zdravlje.
„Glavna promena ne dešava se na kazaljkama, već u našem biološkom satu. Umesto da samo izgubimo jedan sat sna, narušavamo fino podešen sistem unutrašnjih ritmova koji upravljaju gotovo svim telesnim funkcijama – od lučenja hormona i regulacije krvnog pritiska do metabolizma i imunološkog odgovora. Cirkadijalni ritam možemo zamisliti kao unutrašnji raspored rada organizma, dug oko 24 sata, koji određuje kada je telo spremno da bude budno, a kada treba da uspori i zaspi“, objašnjava Sruk.
„Zagovara se trajno zadržavanje zimskog računanja vremena“
To stanje hronične „cirkadijalne neusklađenosti“, u kojem se radno i školsko vreme ravna po satu, a ne po svetlu, povezano je s većim rizikom za poremećaje spavanja, narušeno mentalno zdravlje i nepovoljne kardiometaboličke ishode, dodaje.
„Upravo zato stručna udruženja i sve veći broj istraživača zagovaraju trajno zadržavanje standardnog vremena kao biološki povoljnijeg rešenja za populaciju, iako deo javnosti subjektivno preferira duge, svetle letnje večeri zbog slobodnog vremena i društvenih aktivnosti“, rekla je.
Izvor: N1
