Foto: Fotošop
Nekada je u Grockoj postojao bar jedan dan u nedelji kada su građani mogli da dođu u opštinu, sednu, popiju kafu i kažu šta ih muči. „Na kafi kod predsednika“, „prijem građana“, kako god da se zvalo – postojao je termin, postojala su vrata, postojao je bar privid da neko želi da čuje narod.
Danas?
Građani koji su se javili redakciji u razgovoru ističu da se isti problemi ponavljaju već duži period. Danas u Grockoj, ako hoćete da razgovarate sa predsednikom opštine Aleksandrom Rajkovićem, prvo morate da prođete nešto između konkursa za tajnu službu i audicije za „podobne“ građane. Nema više srede, nema termina, nema javnog prijema. Sada zovete, pa ako procene da ste dovoljno „prijatni“, možda vam nekada i zakažu razgovor. A mnogima se, kako kažu građani, ni ne jave.
Građani se s pravom pitaju – da li predsednik opštine ne želi da razgovara sa narodom, ili je problem što posle svih savetnika, pomoćnika, koordinatora i ostalih stranačkih kadrova koje je zaposlio, više niko i nema rešenje ni za jedan problem?
Možda je i stvar u tome što predsednik u Grockoj samo stoluje, dok život vodi u Mirijevu, pa mu rupe, divlje deponije, zatvorene ambulante i raspadnute ulice dođu kao tuđa muka. Lako je ne čuti probleme kad posle radnog vremena odete van opštine koju vodite.
A možda je nestalo i para za kafu i vodu, pa je ukinut „prijem građana“. Ako je to problem, verujemo da bi narod i to doneo od kuće, samo da neko hoće da ga sasluša.
Jer danas zgrada opštine više ne liči na kuću građana. Više podseća na tvrđavu u koju se ulazi uz dozvolu, preporuku i politički ausvajs. Običan čovek tu sve ređe ulazi zbog rešenja, a sve češće samo da se uveri da su mu vrata – zatvorena.
Slobodan Simić/ Gročanske vesti
