Foto FoNet Marko Dragoslavić
Da je predloženi Zakon o izvršenju i obezbeđenju, koji trenutno čeka na usvajanje u Narodnoj skupštini, postojao pre desetak godina, sagovornici Danasa smatraju da ni tada ne bi uspeo da zaštiti mnoge građane od gubitka jedinog krova nad glavom.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je izmene ovog zakona kao epohalne i poručio da će novi propisi konačno zaštititi građane od prinudnih izvršenja nad jedinom nekretninom u kojoj žive.
Međutim, naši sagovornici upozoravaju da svi koji imaju bilo kakva dugovanja, bilo prema bankama, ili prema komunalnim preduzećima, moraju pažljivo pročitati predlog zakona, jer se zaštita odnosi samo na one koji ispune pet vrlo strogih kriterijuma.
Prema novom predlogu Zakona, nepokretnost ne može biti prodata u izvršnom postupku ako su ispunjeni svi sledeći uslovi:
1) ako se radi o jedinoj nepokretnosti izvršnog dužnika;
2) ako se radi o nepokretnosti na kojoj izvršni dužnik ima prebivalište najmanje pet godina pre podnošenja predloga za izvršenje, ako ta adresa nije pasivizirana;
3) ako se radi o nepokretnosti površine do 60m2;
4) ako glavnica potraživanja koje se namiruje ne prelazi polovinu tržišne vrednosti nepokretnosti utvrđene u skladu sa aktom jedinice lokalne samouprave;
5) izvršni dužnik u periodu od tri godine pre dana podnošenja predloga za izvršenje nije prodao ili poklonio drugu nepokretnost ili se odrekao prava na nasleđivanje nepokretne imovine ili zaključio ugovor o doživotnom izdržavanju
Takođe, ukazuju na to da je ostalo nejasno da li zakon štiti i one koji duguju banci za stambeni kredit.
Dok jedan od naših sagovornika smatra da novi zakon ne štiti građane koji duguju bankama za stambene kredite, drugi ocenjuje da zakon ne precizira tačno na koje vrste potraživanja se odnosi, te da se eventualno može primeniti i na stambene zajmove.
Ipak, upozorava da bi to mogao sprečiti član 151d zakona koji kaže da zaštita ne važi ako je dužnik u javnoj ili zakonski overenoj ispravi dao saglasnost da se naplata može sprovesti preko njegove nekretnine.
Drugim rečima, to znači da su banke ovom odredbom zaštićene, pa bi dugovi za stambene kredite mogli ostati van ove zakonske zaštite.
„Nema suštinske zaštite prava na dom“
Ivan Zlatić iz Združene akcije „Krov nad glavom“ ocenjuje da predložene izmene i dopune Zakona o izvršenju i obezbeđenju neće doneti suštinsku zaštitu prava na dom većini građana.
On ukazuje da je zaštita koju zakon nudi vrlo ograničena i da bi, prema dosadašnjem iskustvu njihove organizacije, mali broj ljudi bio obuhvaćen ovim izmenama čak i da su one važile u prethodnih osam godina.
„Ovim zakonom smo dobili veoma ograničenu zaštitu prava na dom, jer su uslovi koji moraju da se ispune izuzetno strogi. Kada bismo se osvrnuli na naš rad u proteklih osam godina i na sve slučajeve u kojima smo pomagali ili pokušavali da pomognemo ljudima da sačuvaju svoj dom, videli bismo da bi, čak i da su ove izmene tada bile na snazi, vrlo mali broj njih zaista bio zaštićen“, kaže Zlatić za Danas.
Pre svega, smatra, tumačeći predlog zakona, da se zaštita prava na jedini dom ne odnosi na stambene kredite.
Prema njegovom tumačenju ovog zakona, zakon štiti samo ako je nepokretnost u potpunosti u vlasništvu dužnika i ako se radi o njegovoj jedinoj nekretnini.
„Ako stan otplaćujete putem kredita, dokle god je u vlasništvu banke, ova zaštita se ne primenjuje. Dakle, zakon se odnosi samo na stanove do 60 kvadrata koji su u vašem vlasništvu, u kojima živite najmanje pet godina i na toj adresi ste prijavljeni“ objašnjava on.
Ukazuje da je „Krov nad glavom“ još 2019. godine predložio da stan postane zakonski „dom“ u trenutku kada dužnik otplati određeni deo kredita, a ne tek kad isplati poslednju ratu. Međutim, to nije prihvaćeno.
Posebno problematičnim smatra odredbu da dužnik mora biti prijavljen na toj adresi najmanje pet godina da bi stan bio zaštićen.
„Ljudi često privremeno odlaze zbog posla u drugo mesto ili inostranstvo, i tada im prebivalište može biti zamrznuto. Znači li to da zbog toga gube pravo na zaštitu svog doma? Čak i ako su im deca i porodica sve vreme prijavljeni tu? Ne znamo kojom logikom se zakonodavac rukovodio kada je prepisao ovako drakonsku meru i da li zna kakva je ekonomska situacija u zemlji“, kaže Zlatić.
Na pitanje da li se sada Srbija izmenama i dopunama ovog zakona uskladila sa evropskim zakonima, Zlatić odgovara da se „Krov nad glavom“ ne oslanja previše na evropsku praksu, jer smatraju da ona nije primenljiva u uslovima u kojima građani Srbije žive.
„Naša socijalna i ekonomska situacija je potpuno drugačija od one u zemljama Evropske unije. Iako ove izmene predstavljaju usklađivanje sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima i praksom Evropskog suda za ljudska prava, smatramo da od toga građani Srbije neće imati stvarnu korist“, kaže on.
Ukazuje da smo suočeni sa veoma surovom kreditnom politikom banaka koje posluju u Srbiji, a većinom dolaze iz EU i da su građani koji podižu stambene kredite izloženi velikom riziku.
Izvor: Danas
