Šatori, toaleti i kante za smeće – koje ste vi platili, a da vas niko nije pitao. Bilo je sumnji u to ko je platio sve ono što je bilo neophodno za „Ne damo Srbiju“ miting. Sada više nema dileme.
Ispred Skupštine Srbije – šatorijada na „veliko“.
I tako već nedeljama. Preko puta u Pionirskom parku – istu sliku gledamo skoro dva meseca. Muškarci sa kapuljačama se smenjuju kao na traci. U šatorima različitih boja „studenti“ – koji pre podsećaju na penzionere. Ali, za sve njih predsednik ima samo reči hvale.
„Stvarno vam se divim, ne samo zbog toga što ste izdržali u teškim vremenskim uslovima da budete napolju da opstanete, divim vam se zbog hrabrosti da izdžite linč kojim ste bili izloženi, i to vas izdvaja, to vas razlikuje i to će uvek uvek u životu da vas razlikuje“, rekao je Aleksandar Vučić 19. aprila.
I hoće, nema dilemu pukovnica policije u penziji Slavica Radovanović.
Ali, neće se svi koji kampuju ispred vrata parlamenta i prozora predsednika razlikovati po tome o čemu govori Aleksandar Vučić, već, kaže, po nečemu drugom.
„Ono što je strašno – tu se i nalazi jedan broj ljudi koji bi trebalo da budu u ustanovama za izvršenje krivičnih sankcija, a ne da se nalaze tu. Oni koji se tu nalaze su agresivni ljudi, čak sam i ja imala problem napada jednog od njih. Građani nisu bezbedni kada tuda prolaze, to su ljudi koji se finansiraju našim parama“, rekla je Slavica Radovanović, pukovnica Policije u penziji.
U to je uveren i novinar nedeljnika Radar Milan Radonjić.
Podaci pokazuju i da je novac Beograđana otišao i na razne „potrepštine“ za skup naprednjaka – „Ne damo Srbiju“.
„Otkrili smo da je gradski Sekreterijat za odbranu i vanredne situacije raspisao tender za nabavku mobilnih tolateta, za nabavku šatora, kapija, bilborda sa ozvučenjem i da sve to košta, da je procenjena vrednost tog tendera oko 400 miliona dinara. Ono što se 12. aprila ovde desilo traje i dalje. Taj skup koji je najavljen pod nazivom ‘Ne damo Srbiju’, ispostaviće se da oni ne daju ovaj centar grada koji je pretvoren u paramilitiralni kamp,“ kazao je Milan Radonjić, novinar nedeljnika Radar.
Radovanović je dodala da je od kolega policajaca saznala da se unutar tih objekata dešavaju i tuče.
„(Saznala sam da) ljudi tamo koriste alkohol i nedozvoljena sredstva, znaju da budu opasni i agresivni. Pitala sam ih kako se oni osećaju – rekli su da se osećaju nebezbedno, zato što se u samom parku nalazi veliki broj naoružanih ljudi, nalazi se broj ljudi koji čak imaju i policijske oznake i polciji je upravo rečeno da ne reaguju ni na kakve poteze tih ljudi i bilo šta da preduzimaju da se prave kao da ne vide“, opisala je.
Ako smo od novinara i saznali koliko je sve građane koštao skup kojim „nisu dali Srbiju“ – da li ćemo ikada saznati koliko košta, a i čemu služi okupirani park, šatori, toaleti… – a što, čini se, ne plaća stranka već država ili grad?
„Ovo nikada niko nije radio Beogradu, niko se nije usuđivao na ovakve poteze, na ovakvo besramlje“, rekao je Radonjić.
Izvor: N1
