N1/ Lea Apro
U četvrtak, 11. decembra navršilo se godinu dana od početka blokade Medicinskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu. Studenti medicine su obeležavanje godišnjice počeli još u sredu razgovorom sa brucošima o studentskom pokretu i njihovoj borbi, a u četvrtak su u 11.52 časova odali počast šesnaestominutnom tišinom stradalima ispod nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu.
U četvrtak uveče program je nastavljen u afimetartu Medicinskog fakulteta projekcijom filma „Wake up Serbia! Pumpaj: The Student Uprising | Point of No Return“ višestruko nagrađivanog španskog video novinara i reditelja dokumentarnih filmova Raula Galjegoa Abeljana.
Nakon toga je održana tribina pod nazivom „Retrospektiva prethodnih godinu dana“ na kojoj su govorili profesori i studenti Medicinskog fakulteta.
Prikazana je i prezentacija fotografija koje su ovekovečile prethodnih godinu dana studenata medicine u blokadi.
Strah je promenio stranu
„Niko od nas nema više pravo da se plaši ikakvih posledica“, poručio je student Medicinskog fakulteta Petar Šorak.
„Jer posledice koje će se desiti, ako se ne suprotstavimo ovom režimu su mnogo veće od toga da li ćemo mi možda dobiti batina ili pasti neki ispit. Kada vidim šta se dešava mojim bliskim kolegama i drugim ljudima u Srbiji, mislim da moj strah tu treba da se zaustavi, jer ako se sada budem plašio, živeću u zemlji u kojoj neću moći ni „a“ da kažem, a ja u takvoj zemlji ne želim da živim“, konstatovao je student medicine.
Foto: N1/ Lea Apro
Studenti zahvalni zborovima na podršci
Studentkinja Medicinskog fakulteta zahvalila se na podršci zborovima Novog Sada, posebno Zboru MZ „Narodni heroji“, koji im je pružao najveću tehničku podršku tokom blokade.
Studenti smatraju da je nastanak zborova jedna od najznačajnijih tekovina studentskog pokreta.
„Zborovi su i u pola noći bili uz nas. Gde god smo mi, oni su rame uz rame uz nas. Ova borba ne bi bila ista bez njih“, naveo je student medicine Petar Šorak.
Studentkinja Medicinskog fakulteta Marija Božović istakla je da su zborovi počeli da se formiraju u martu, kada je već studentima zaista bilo potrebno da se i građani organizovano priključe njihovoj borbi.
„Mi smo se stvarno trudili da sve bude nekako pod kontrolom, ali nam je trebao ipak savet iskusnijih ljudi, koji bi mogli da nam pomognu u organizaciji. Mi smo svakako bili već svi na ulicama, građani su svakako već bili uz nas, ali smo organizovani uvek jači. Stvarno nam je drago što se sve to desilo i što smo imali građane kao saobrce u celoj ovoj borbi. Postoje sada već grupe koje se bave organizacijom zborova i studenata i trudimo se da funkcionišemo što bolje. Pored hrane koju su nam obezbeđivali, bilo je jako važno da kada mi smislimo neki protest koji počinje u dva ujutru, za koji ni mi nekad ne znamo da li možemo da ga izguramo zapravo, zborovi dođu i budu sa nama. Oni su nam bili ključni. Mi znamo ljude u zborovima, znamo da imaju mrežu komunikacije i da će moći da budu tu uz nas“, ocenila je studentkinja Medicinskog fakulteta.
Foto: N1/ Lea Apro
Kako je nastao „Beli štit“
Neformalna grupa zdravstvenih radnika i profesora Medicinskog fakulteta „Beli štit“ nastala je kao podrška studentima u Novom Sadu, a sada okuplja oko 2000 medicinara širom Srbije.
Student doktorskih studija Medicinskog fakulteta i specijalizant interne medicine Slobodan Šainović rekao je na tribini da je otpor među medicinskim radnicima postojao i pre blokada, ali da su one bile okidač za taj vid udruživanja.
„Mi smo proteste počeli već nakon 5. novembra. Prvi protest zdravstvenih radnika je bio ispred Klinike za interne bolesti u Kliničkom centru Vojvodine. Nakon toga su počele da nam se pridružuju i druge kolege. 1. februara se „Beli štit“ i zaista rodio, tako što je trebao da simulira jednu predstavu. Zašto „Beli štit“? Pošto igramo igru sa čovekom koji je ekstremno dobar režiser, rekli smo: hajde malo i mi da napravimo neku dramu. Za protest 1. februara (u Novom Sadu) bile su najavljene neke brutalnije scene, koje su usledile malo kasnije od strane Ministarstva unutrašnjih poslova. Rekli smo, hajde mi da napravimo „Beli štit“ i u slučaju potrebe, da se postavimo kao beli kordon između policije i ljudi, pa nek udaraju po belim mantilima. Primarna ideja je bila da fizički budemo beli štit“, objasnio je Šainović.
Foto: N1/ Lea Apro
Profesor: „Uredba „35/5“ – Domaklov mač“
Profesor Medicinskog fakulteta dr Ilija Srdanović podsetio je na uredbu Vlade Srbije, koja je značajno smanjila naučnoistraživački rad na fakultetima svodeći radnu nedelju na 35 sati nastave i pripreme za nastavu i samo pet sati naučnoistraživačkog rada.
„U vremenu blokada desila se jedna uredba, koja nije postojala pre nekoliko godina kada su počeli ovi procesi, tiho nekako ispod žita, gašenja autonomije univerziteta i generalno stavljanje univerziteta pod kontrolu. Uredba koja je donesena, nam na mnogo eksplicitniji, a manje perfidan način, stavlja do znanja šta će se desiti na fakultetima. Uredba 35/5 u sebi nosi jedan izuzetno maligni potencijal, da ovo što se dešava na Državnom univerzitetu u Novom Pazaru može biti obrazac da se bez previše obrazloženja, a uz zakonske okvire, preraspodelom broja nastavnika, na nastavne aktivnosti koje su do sada bile u određenom procentu potrebne za veći broj nastavnika, preusmere na skoro trećinu manje nastavnika i saradnika. Tako da to kao Domaklov mač visi iznad glava svih zaposlenih na fakultetima, a i na našem, jer svi mogu da strepe za svoje radno mesto“, zaključio je profesor.
Foto: N1/ Lea Apro
Podrška studentima DUNP-a
Profesori i studenti Medicinskog fakulteta poručili su na tribini studentima Državnog univerziteta u Novom Pazaru da imaju njihovu punu podršku, da nisu sami, i najavili da dolaze na protest u Novi Pazar koji je zakazan za 21. decembar.
Studenti traže ostavku rektora Dejana Madića
Student medicine objašnjava da se rektor Univerziteta u Novom Sadu Dejan Madić „pravio da ga nema“, kada je trebao da reši probleme u univerzitetskoj zajednici, među kojima je i uredba „35/5“.
„On ne treba da bude rektor ovog univerziteta. Tražimo njegovu ostavku, i tražićemo je i dalje“, poručio je na tribini student medicine.
Profesor Medicinskog fakulteta takođe smatra da rektor Madić nije dostojan svoje funkcije. Ilija Srdanović zahteva od uprave Medicinskog fakulteta da javno objavi, kako je njihov predstavnik glasao na sednici Senata Univerziteta u Novom Sadu, na kojoj se odlučivalo o razrešenju rektora.
„Predstavnik Medicinskog fakulteta koji je bio na sastanku u rektoratu ima ime i prezime, ima javnu funkciju. Oni nisu više predstavnici sebe, već svih nas. Kada glasaju za nešto nose odgovornost toga što su uradili. I zato trebaju da budu spremni na konsekvence, ukoliko nisu radili nešto dostojno. Mi osnovano sumnjamo, i ja lično, da je postojalo puno nedostojnosti u njihovom radu i njihovom ponašanju, a poslednja je bila, kako je glasao za smenu rektora naš predstavnik. Još jednom ga javno pitam na ovom plenumu da iskaže šta je radio tamo. Dobio je nalog da uradi ono, što je Nastavno-naučno veće Medicinskog fakulteta u Novom Sadu donelo kao odluku i on nije mogao tamo da iznosi nikakvu drugu odluku“, istakao je pofesor i podsetio, da Medicinski fakultet već više od godinu dana nema legitimno izabrano rukovodstvo.
Podsetimo, tokom januara je svih 14 fakulteta i 3 instituta Univerziteta u Novom Sadu donelo odluku na NN većima kojom se zahteva razrešenje rektora, a u novembru je na sednici protiv predloga za razrešenje rektora glasalo 11 članova Senata, sedam ih je bilo za predlog, jedan je bio uzdržan i jedan glas je bio nevažeći.
Student medicine se osvrnuo i na odnos studenata sa upravom Medicinskog fakulteta za koji smatra da je bio korektan, jer se kod njih nisu dešavale situacije kao na Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja i Filozofskom fakultetu, ali je napomenuo da su „neutralni“ najveći problem, i da je došlo vreme da se svi javno deklarišu na kojoj su strani. Njegova koleginica je bila oštrija u oceni.
„Petar je zapravo ljubazan. Mislim da posle godinu dana naše borbe i to kada ćutiš, sve znači, i ne moraš ti da kažeš za koga si. Jer ti ako glumiš neutralnog, itekako nisi sa nama. Ako nisi sa nama, onda si sa ovim drugima. Mi se nadamo nekoj boljoj upravi, koja će podržati pravdu i mladost“, izjavila je Marija Božović.
Akcija „Student u svakom selu“ – glavni problem neinformisanost
Studentkinja Medicinskog fakulteta prepričala je njihov doživljaj akcije „Student u svakom selu“, tokom koje su posetili i mala mesta za koje, kako kaže, nikada ranije nisu čuli. Ističe da ljude u tim zabačenim mestima niko nije posetio godinama, a kamoli razgovarao sa njima.
„Mi smo prvo imali neki vid psihoterapije sa tim ljudima. Njih niko nije decenijama pitao, kako je njima tamo i šta im fali. Iako smo išli da vršimo kampanju, mi smo pre svega kao ljudi tamo naleteli na ljude sa kojima smo razgovarali. Mislim da je to jedan divan segment celog ovog pokreta. Bilo je i pozitivnih i negativnih iskustava. Naša ciljna grupa nisu ljudi koji nas podržavaju, već oni drugi, ili neutralni. Na njih izdvajamo najviše vremena i najčešće se suočavamo sa pitanjima, koja su nama smešna, zato što je glavni problem neinformisanost. Mi tamo radimo ono što bi trebao RTS. Listamo snimke i kažemo im šta se zapravo dešava. Rušimo im mit, koji je građen godinama, kako je ova vlast najsavršenija, a mesecima im pričaju kako smi mi nasilnici i teroristi“, opisuje rad na terenu studentkinja.
Izložba o proteklih godinu dana borbe studenata medicine
U holu Medicinskog fakulteta studenti su postavili izložbu, koja je svojevrsna retrospektiva događaja i njihove borbe u proteklih godinu dana.
Student prve godine doktorskih studija Medicinskog fakulteta Arsen Radojković objašnjava za portal N1 da su sa ovom izložbom želeli da upoznaju građanstvo, kolege i profesore sa onim što su postigli za prethodnih godinu dana, kao i da prezentuju svakodnevni život koji su vodili na fakultetu tokom blokade.
„Deo izložbe je posvećen Media-timu, koji je ispratio sve ovo, objavljivao sve na društvenim mrežama i imao svakodnevnu komunikaciju sa medijima u Srbiji, najviše sa slobodnim medijima. Deo postavke je posvećen šetačima i studentima, koji su trčali do Brisela i vozili bicikle do Starzbura, zato što je to deo naše borbe, koji je dao pečat na sve što smo radili. Tu je i instalacija vezana za redare, koji su obezbeđivali svaki skup, koji smo imali i trudili se da sve prođe u najboljem mogućem redu. Tu je i deo posvećen ekipi koja je ukazivala prvu pomoć svim ljudima kojima je to bilo potrebno na protestima, pogotovo kada su ti protesti bili nasilni od strane režima i policije. I na kraju, deo izložbe je posvećen Kreativnom timu, koji je pravio transparente, i time dao neku novu notu našem pokretu i svim protestima koje smo organizovali“, rekao je za N1 student medicine.
Dodao je da se nakon godinu dana studentske borbe oseća „dašak slobode“ i poručio da nema predaje do kraja.
Izvor: N1
