Početkom aprila 2024. godine tadašnji čelnici Gradske opštine Grocka pompezno su izašli na Dunavski kej, pred kamerama su se junačili i glasno obećavali građanima kako „Opština Grocka neće dozvoliti” nelegalno sidrenje i divlje splavove na priobalju.
Od te predstave za javnost prošle su pune dve godine, a od silnih obećanja ostala je samo gomila laži, dok je nekada prelepa obala Dunava pretvorena u deponiju, groblje izgorelih splavova i leglo zaraze.
U međuvremenu je u foteljama došlo do smene, pa je dotadašnjeg predsednika dr Sašu Čaprića, koji stoji u sredini na toj čuvenoj fotografiji sa keja, zamenio Aleksandar Rajković, čovek sa desne strane fotografije.
Rajković, koji se lažno predstavljao kao „vekovni Gročanin”, slagao je narod čim je preuzeo vlast – mastilo na njegovom potpisu za funkciju se nije ni osušilo, a već je pokazao da ga Grocka apsolutno ne zanima, već samo funkcija, privilegije i lična korist.
Sa leve strane te iste fotografije ponosno stoji predsednik Skupštine GO Grocka i prvi čovek gročanskog SPS-a dr Đorđe Stanojević, od koga je više i sopstveno članstvo diglo ruke, sa podsmehom ga nazivaju „kapitenom drugog tima gročanskog SNS-a”.
Ova uigrana koaliciona ekipa ne preduzima apsolutno ništa da reši jeziv javašluk na obali Dunava. Svedočanstvo njihovog nerada i bruke jasno se vidi na najnovijim fotografijama sa terena koje prikazuju prizore potpune ekološke i estetske katastrofe.
Prvi splav, koji je potpuno uništen i spaljen u požaru još početkom aprila, i dalje stoji netaknut naočigled svih, pretvoren u sablasnu zarđalu čeličnu konstrukciju koja podseća na kulise horor filma.
Oko ove izgorele grdosije buja divlja trava, korov i šiblje, dok se svuda uokolo širi nepodnošljiv smrad truleži i ustajale vode.
Na sve to, odmah pored, nalazi se drugi, ogroman objekat na sprat koji je bukvalno zarobio rečni nanos – tone nataloženog granja, ogromnih panjeva, plastičnih flaša i svakojakog smeća koje reka svakodnevno nanosi, a koje niko ne čisti.
Iz vode viri i jedan iskrivljen, polupotopljen metalni čamac koji je, izgleda, takođe prošao kroz vatrenu stihiju.
Čitav potez šetališta sada je pretvoren u groblje krševa i deponiju koja direktno ugrožava zdravlje ljudi i bezbednost samog keja, jer su ovi teški i nebezbedni objekti vezani samo improvizovanim sajlama i cevima za kosinu obale.
Dok se nekada najlepši deo opštine pretvara u neviđeno ruglo, opštinski moćnici okreću glavu na drugu stranu jer je za aktuelnu vlast jedino važno da su im plate redovne, a uz velike plate i sve ostale funkcionerske beneficije koje idu uz čist nerad.
Uskoro počinju tradicionalne „Gročanske svečanosti”, manifestacija koja svake godine okuplja veliki broj gostiju sa strane i koja bi trebalo da predstavi ono najlepše što Grocka ima.
Ove godine, svi ti posetioci, ali i besni građani Grocke, imaće priliku da uživo vide pravo ogledalo, „obraz” i prirodno okruženje gročanske naprednjačke vlasti.
Slika i prilika Grocke pod palicom predsednika Aleksandra Rajkovića, njegovih naprednjaka i socijalističkih koalicionih partnera biće spržene čelične olupine, nataloženi otpad i smrad na samom šetalištu, što je, izgleda, jedini realan rezultat njihovog „vekovnog” vođenja opštine.
Slobodan Simić
