Paradoks u Grockoj: Samac plaća odnošenje smeća isto kao i porodica sa dva, pet ili više članova – gde je tu logika?

Prema zvaničnom cenovniku preduzeća „Eko Grocka“, fiksna mesečna cena sakupljanja i transporta otpada za privatne kuće iznosi 1.194,57 dinara sa PDV-om. Međutim, to je tek početak. Na ovaj iznos, svakom domaćinstvu koje se naplaćuje paušalno dodaje se i obavezni tretman kabastog otpada koji iznosi 166,37 dinara bez PDV-a, odnosno 183,01 dinara sa PDV-om. Kada se na sve to doda i treća stavka – naknada za odlaganje i „spalionicu“ u Vinči, dolazimo do cifre zbog koje je opština Grocka postala jedno od najskupljih mesta za život u Srbiji kada su u pitanju komunalne usluge.

Ovaj sistem trodelne naplate potpuno ignoriše realnost na terenu i najdirektnije udara na samce, porodice sa manje članova i penzionere. Zamislite situaciju u kojoj odete u prodavnicu, kupite jednu veknu hleba, a na kasi vam naplate pet – samo zato što je u redu iza vas stajala višečlana porodica. Zvuči apsurdno? Upravo sa ovakvim apsurdom svakog meseca se suočavaju građani opštine Grocka koji žive sami u svojim kućama. U praksi, jedan prosečan samac mesečno napravi jedva jednu do dve kesice otpada. Njegova kanta ispred dvorišta je poluprazna, a kabasti otpad ne iznosi godinama. Ipak, on uredno plaća i punu cenu transporta, i punih 183,01 dinar za kabasti otpad, i punu cenu za ekološko spaljivanje tona smeća. Sa druge strane, petočlana porodica u istoj ulici generiše i do pet puta više otpada, svakodnevno puneći kontejnere i maksimalno opterećujući komunalne kamione. Na kraju meseca, i samac i ta petočlana porodica dobijaju identičan, astronomski račun. Samac u Grockoj u praksi finansira komšijski otpad, jer sistem poručuje – za nas ste svi isti, bitno je samo da se naplati.

Dodatni bezobrazluk leži u činjenici da se cela ova astronomska suma plaća za uslugu koja se vrši svega jednom nedeljno. Građani koji skupo plaćaju komunalije prinuđeni su da sedam dana čuvaju smeće u svojim dvorištima, dok u drugim opštinama kamioni prolaze znatno češće. Vrhunac apsurda je pomenuta stavka za kabasti otpad od 183,01 dinar. U Grockoj ne postoji fiksni dan u mesecu kada se ovo smeće organizovano skuplja sa ulica. Prema zvaničnim pravilima „Eko Grocke“, građani imaju pravo na odvoz samo dva puta godišnje (do 2 m³), ali pod uslovom da sami zovu telefonom, zakazuju termine i šalju račune na uvid. Pojedini korisnici se žale da radnici ne dolaze na te pozive, a ako građani žele sami da odvezu kabaste stvari, moraju o svom trošku da organizuju prevoz do reciklažnog dvorišta. Dakle, građani svakog meseca prinudno plaćaju uslugu koja u realnosti jedva da postoji.

Očekivati od ove naprednjačke vlasti bilo kakvo poboljšanje je kao da očekujete da će se prelivajući kontejneri sami od sebe isprazniti i očistiti. Veće GO Grocka, kojim predsedava predsednik opštine Grocka Aleksandar Rajković, umesto da rešava probleme, zapravo je povuklo direktora ispred opštine, iz preduzeća „Eko Grocka“, ostavljajući upravljanje u potpunosti privatnom partneru i perući ruke od odgovornosti za komunalni haos koji su sami skrojili. Njima je očigledno daleko bitnije da snimaju stranačke promo spotove o nekakvoj fiktivno uređenoj i modernoj opštini, dok stvarne, svakodnevne probleme naših sugrađana guraju pod tepih i kriju od očiju javnosti. Gročanski naprednjaci su svojevremeno uvođenje ovog privatnog partnera najavljivali pompezno, kao istorijski „posao veka“, a danas nas na ulicama Kaluđerice, Leštana, Vinče i Grocke svakodnevno demantuje prljavština, dok se lokalna vlast slepo slaže sa svakim novim poskupljenjem.

Dokaz da je reč o čistom dranju građana pokazuje i uporedna praksa. U Novom Sadu se usluga plaća po članu domaćinstva (oko 225 dinara po osobi). Samac tamo plaća 225 dinara, a petočlana porodica pet puta više. To je jedina prava ekonomska logika. Sa druge strane, u opštinama koje pokriva JKP Gradska čistoća, vlasnik manje kuće plaća račun po kvadratu, što ga u konačnom zbiru iznosi skoro duplo jeftinije nego meštane Grocke.

Građani opravdano pitaju lokalne vlastodršce: Do kada ćete dizati cene za uslugu koju ne pružate kako treba i kada ćete uvesti pravedniji sistem „plati koliko baciš“ umesto što preko leđa samaca i penzionera pokrivate nesposobnost sistema? Dok mi čekamo odgovore, jedno je sigurno – ovi uvećani računi su već tu, a čiste ulice ostaće samo pusto obećanje u stranačkim spotovima.