Konačan i definitivan datum najavljenih izbora još nije potvrđen, ali se uveliko beleže sumnjive aktivnosti predstavnika vlasti koje su postale praksa uoči svakih izbora. Jedan od oprobanih scenarija je izborna migracija stanovništva koji po potrebi menjaju prebivalište. Najnoviji slučaj zabeležen je u Priboju gde je na jednoj adresi prijavljeno čak 253 birača. Da ovo može biti povod za proveru ali i sumnju u izborne malverzacije, za Novu potvrđuje Vladimir Erceg iz Crte i član Komisije za reviziju biračkog spiska. Istovremeno, objašnjava i na koji način građani mogu da provere koliko je birača prijavljeno na njihovoj adresi, kako prepoznati potencijalne nepravilnosti i kako reagovati u tom slučaju.
Kako se približavaju parlamentarni izbori najavljeni za kraj oktobra, ponovo počinju da stižu informacije koje otvaraju pitanje mogućih izbornih manipulacija. Jedna od njih odnosi se na vest iz Priboja, gde je, prema uvidu u Jedinstveni birački spisak, na jednoj adresi upisano čak 253 birača.
U pitanju je kuća na adresi Bore Penezića 1 u Priboju.
Prikaži ovu objavu u aplikaciji Instagram
Broj koji teško može da prođe kao obična administrativna anomalija ponovo je otvorio pitanje načina na koji se menjaju podaci u biračkom spisku i, pre svega, kako je moguće da se toliki broj ljudi nađe prijavljen na istoj adresi.
Jer upravo je to jedan od obrazaca vlasti na koje se godinama ukazuje – građani na svojim adresama otkrivaju ljude koje ne poznaju, za koje znaju da tu ne žive ili koji sa tom adresom nemaju nikakvu vezu.
Kako uočiti nepravilnosti
I tu se postavlja pitanje šta građani tim povodom mogu da urade i da li mogu da provere da li je neko prijavljen na njihovoj adresi. To za Novu objašnjava član Komisije za reviziju biračkog spiska Vladimir Erceg iz organizacije CRTA.
“Na sajtu Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave postoji opcija “Pregled broja birača po adresi“ , kojoj se pristupa nakon unošenja JMBG-a i broja lične karte. Ne vide se imena drugih birača, već samo njihov broj. Važno ograničenje je što podaci o adresama u biračkom spisku nisu svuda jednako detaljni, posebno kada je reč o broju stana. Zbog toga se kod zgrada često zapravo vidi broj birača na celom kućnom broju ili ulazu, a ne nužno u konkretnom stanu”, kaže Erceg.
Prema njegovim rečima, praksa je veoma neujednačena.
“Prema podacima koje smo analizirali, u Beogradu je broj stana upisan kod svega oko 2 odsto biračkih adresa, dok je u Nišu, Novom Sadu i Subotici taj procenat negde oko 60-70 odsto. Zato veliki broj birača na jednoj adresi jeste razlog da se stvar proveri, ali ne mora automatski da znači da je nešto nepravilno”, objašnjava Erceg i dodaje:
“Postoji i nezvanični alat koji su razvili aktivisti, bs.dignidipe.org, gde se isti javno dostupni podaci mogu mnogo lakše i vizuelnije pregledati, pa je jednostavnije uočiti adrese sa neuobičajeno velikim brojem birača”.
Erceg objašnjava i koje korake građani treba da preduzmu ukoliko uoče ovakvu vrstu nepravilnosti.
“Ako neko utvrdi da je, recimo, na njegovoj porodičnoj kući ili stanu upisan očigledno veći broj birača nego što tamo zaista živi, sledeći korak je obraćanje MUP-u. Birački spisak podatak o prebivalištu preuzima iz evidencije MUP-a, pa se tamo proverava ko je prijavljen na toj adresi i da li ta lica zaista tu žive. Vlasnik nepokretnosti, odnosno drugo lice koje ima opravdan pravni interes, može da traži proveru prebivališta. Ako MUP utvrdi da neko na toj adresi ne živi, može doneti rešenje o pasivizaciji adrese, a ta promena bi zatim trebalo da se prenese i u birački spisak”, zaključuje Erceg.
Oprobani model
Međutim, da priča o biračima prijavljenim na adresama na kojima faktički ne žive nije nova, najbolje pokazuju primeri sa parlamentarnih izbora 2023. godine.
Jedan od najpoznatijih slučajeva bila je zgrada u Ulici Kraljevića Marka 9 na Savskom vencu. Na toj adresi bilo je prijavljeno 121 birača za parlamentarne izbore, odnosno 154 za beogradske izbore. U pitanju je bila zgrada u vlasništvu Vladimira Mandića, nekadašnjeg rukometaša i istaknutog člana Srpske napredne stranke.
Ni to nije bio usamljen slučaj.
Na adresi Stevana Sremca 4 na Starom gradu bilo je prijavljeno 60 birača za beogradske izbore, dok su stanari tvrdili da ne poznaju čak 35 ljudi sa spiska. U Ulici Gavrila Principa 53 bilo je prijavljeno 53 birača. Stranka slobode i pravde tada je tvrdila da se radi o objektu koji je potpuno prazan.
Na jednom gradilištu na Vračaru su zabeleženi i slučajevi u kojima su birači bili prijavljeni na adresama koje su teško mogle da odgovaraju broju ljudi upisanih u birački spisak. Na adresi Kneza Stracimira 39 bilo je prijavljeno 12 birača, na adresi Generala Horvatovića 11 njih 14, dok su na Žičkoj 30 bila prijavljena 24 birača, iako se na toj lokaciji nalazilo dvorište sa kućicama.
U Kajmakčalanskoj 7, na opštini Zvezdara prijavljeno je 15 birača, a na lokaciji se nalaze zatvoreni kafić i kućiće u kojoj niko ne živi. Na Paliluli u Ulici Milice Janković 3 nalazi se zgrada JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija“ gde se nalazi i par manjih neuslovnih objekata. Tu navodno živi 207 birača.
Posebno je pažnju privukla i ulica Petrac kanal na Novom Beogradu, gde je prema tada objavljenim podacima u svega 15 kuća bilo prijavljeno ukupno 126 birača. SSP je tada kao poseban primer izdojila kuću broj 21a, za koju je navedeno da je imala 11 prijavljenih birača za parlamentarne i čak 33 za beogradske izbore.
Pored velikog broja birača na pojedinačnim adresama, građani su tada prijavljivali i da im na kućne adrese stižu pozivi za glasanje za ljude koje nikada nisu videli ili koji godinama ne žive na tim adresama.
Izvor: Nova.rs
