Dok se sa svih strana slušaju priče o napretku, boljem životu i brizi o građanima, u Vrčinu čovek stoji ispred mesnog odbora Srpske napredne stranke sa papirom na kojem piše: „POMOZITE MI, UMREĆU JAKO SAM GLADAN“.
Slika koja je stigla do redakcije „Gročanskih vesti“ teško da može da ostavi bilo koga ravnodušnim. Još manje bi trebalo da ostavi ravnodušnim one koji se svakodnevno kunu u brigu o narodu.
I ne, ovde uopšte nije najvažnije zbog čega je ovaj čovek gladan. Da li je ostao bez posla, da li nema primanja, da li ga je život doveo do zida ili je nešto četvrto u pitanju – to je posebna priča. Upravo sistem treba da se pozabavi time kako je čovek došao u situaciju da mora javno da traži pomoć za najosnovniju životnu potrebu.
Ako čovek u Srbiji 2026. godine mora da stane ispred stranačkog odbora sa porukom da je gladan, onda to više nije samo njegov lični problem. To je pitanje društva, institucija i sistema koji bi trebalo da reaguje.
Ali ovde postoji još jedna stvar koja nam je posebno zanimljiva.
Informacija o ovom slučaju do „Gročanskih vesti“ stigla je pre više od četiri sata. Čekali smo. Možda će se neko oglasiti. Možda će neko iz vrčanskog odbora SNS-a reagovati. Možda će neko pitati čoveka šta mu se dešava i ponuditi mu pomoć.
Nije se oglasio niko.
Nema reakcije ni onih koji su inače veoma brzi kada treba objaviti fotografije, pohvale i hvalospeve o radu lokalne vlasti. Nema ni reči od onih koji se godinama trude da pokažu kako je sve u najboljem redu.
A kada ispred njihovog stranačkog odbora stoji čovek i kaže da je gladan – tišina.
Nema objave ni na lažnom, skrivenom sajtu predsednika Opštine Grocka Aleksandra Rajkovića, koji se, podsetimo, finansira novcem građana. Tamo u radno vreme ima mesta za hvalospeve, promociju rada vlasti i pažljivo birane vesti, ali za čoveka koji ispred mesnog odbora SNS-a traži hranu – izgleda da nema mesta.
Nema reakcije ni onih koji vrlo dobro znaju ko se u Vrčinu iz SNS-a „upuvao“, ko je kome blizak i ko ume da bude veoma glasan kada treba braniti stranačke interese. Kada treba napasti ili prozvati nekoga ko nije po volji SNS-u i njihovom gazdi, glas im se čuje nadaleko. Ali kada treba osuditi vlast, postaviti pitanje ili stati u odbranu čoveka koji kaže da je gladan – odjednom muk, kao da su svi dobili zapušena usta.
A kada treba stati ispred čoveka koji kaže da je gladan?
Nigde nikoga.
Posebno je zanimljivo što nema glasa ni od onih koji su najbliži vrhu SNS-a. Ako je ova fotografija stigla do njih, bilo bi zanimljivo čuti da li će se neko oglasiti i osuditi situaciju u kojoj čovek mora da traži pomoć za hranu ispred stranačkih prostorija.
I tu ne treba mešati politiku i ljudskost.
Ako je čovek gladan – pomoć mu treba bez obzira na to za koga glasa, da li glasa, da li je član SNS-a, opozicije ili ga politika uopšte ne zanima.
Zato bi bilo zanimljivo da neko od nadležnih odgovori na jednostavno pitanje:
Da li je neko iz Opštine Grocka, mesne zajednice ili lokalnog odbora SNS-a razgovarao sa ovim čovekom i pokušao da mu pomogne?
Ne tražimo hvalospev. Ne tražimo stranačko saopštenje. Ne tražimo fotografiju za Fejsbuk.
Samo odgovor.
Jer mnogo je lakše napisati još jednu objavu o tome kako se nešto „radi u interesu građana“ nego se zaista zaustaviti ispred čoveka koji kaže da je gladan.
A fotografija je tu. Natpis je jasan. Više od četiri sata je prošlo.
Da li će se sada neko oglasiti ili će i ovaj čovek, kao i mnogi drugi problemi građana, biti ostavljen da čeka?
Slobodan Simić
