Предизборна кампања која улази у завршну недељу у великој мери води се бројкама. Колике су плате, колике пензије, колики је био економски раст… Чујемо тврдње да се у Србији никада боље није живело.
Ипак, Поводом Међународног дана борбе против сиромаштва који се обележава 17. октобра истраживања показују да сваки пети становник Србије живи у ризику од сиромаштва, док се процењује да око пола милиона људи живи у апсолутном сиромаштву.
Иако се неки показатељи сиромаштва последњих година смањују, стручњаци наводе да први кораци у борби против сиромаштва леже у измени Закона о социјалној заштити који је застарео. Како наш саговорник наводи, „министри се смењују, а нови закон се не доноси“.
Апсолутно сиромаштво у Србији престало је да се прати од 2021. године, а према подацима УНИЦЕФ-а, тада је стопа апсолутног сиромаштва износила 8,9 одсто што је 607.572 особе које су живеле у сиромаштву. Стручњаци процењују да би данас могло бити око пола милиона људи у сиромаштву.
Према извештају Републичког завода за статистику (РЗС), у 2025. години 19,6 одсто грађана живело је у ризику од сиромаштва. У истој години је стопа ризика од сиромаштва или социјалне искључености износила 23,2 одсто.
Праг ризика од сиромаштва у 2025. години износио је у просеку 45.674 динара месечно за једночлано домаћинство. За домаћинство са двоје одраслих и дететом млађим од 14 година праг је био 82.213 динара.
За четврочлану породицу од двоје одраслих и двоје деце до 14 године праг ризика од сиромаштва износио је 95,915 динара.
Према старости, у највећем ризику од сиромаштва била су лица старија од 65 година, а према типу домаћинства под највећим ризиком су била домаћинства која се састоје од једног родитеља са издржаваном децом. Према статусу активности међу пунолетним лицима, под највећим ризиком од сиромаштва били су незапослени. Сваки други незапослени наалазио се у ризику од сиромаштва.
Међу запосленима, самозапослена лица су била у већем ризику, њих 13 одсто, у односу на лица запослена код послодавца, којих је било 4,8 одсто у ризику од сиромаштва. Међу пензионерима, скоро сваки четврти или 23,4 одсто био је у ризику од сиромаштва.
Директор Центра за социјалне политике Жарко Шундерић наводи да Србија нема конкретне стратегије за смањење сиромаштва, као и да је закон о социјалној заштити донет 2011. године неадекватан и застарео.
„Од тада су се прилике промениле. Видели смо рупе у спровођењу закона, као и неке ствари инспирисане Европском унијом које треба убацити. Међутим, тај нови закон није донет, а питање је зашто. Министри се мењају и кажу да су почели са допунама закона, међутим на крају мандата, закон се не донесе“, каже Шундерић и додаје да се овиме пропушта прилика да се ствари реше законом и да се границе сиромаштва додатно појасне.
Према анкети о сиромаштву и социјалној неједнакости (СИЛЦ) РЗС-а, чак 85,9 одсто домаћинстава у Србији има мање или веће потешкоће да „састави крај са крајем“. Нешто више од половине испитаних изјаснило се да у томе има извесне потешкоће, сваки пети наводи да му је „састављање краја са крајем“ тешко, а сваки десети становник каже да је веома тешко.
Око 36 одсто домаћинстава наводи да не могу из буџета домаћинства да покрију неочекивани трошак од 29.000 динара. Исто тако, 36,3 одсто домаћинстава не може себи да приушти недељу дана одмора ван куће, а 14,2 одсто не може да приушти месо или рибу у оброку сваког другог дана. Грејање стана не може да приушти 9,3 одсто или скоро свако десето домаћинство.
Слободан Милошевић из Каритаса Србије истиче да ова организација у последње две године примећује да им се све више људи обраћа за помоћ у храни и основним животним потрепштинама.
„Раније су чешће тражили новчану помоћ, а сада све више траже оно најосновније, што довољно говори о тежини ситуације у којој се многи људи налазе. Нажалост, и цео наш цивилни сектор је у кризи, тако да ни наши капацитети нису велики. Притом, важно је да разумемо да сиромаштво не погађа све људе на исти начин, нити су сви у ту ситуацију дошли из истих разлога. Особе са инвалидитетом, Роми, стари људи који живе сами, повратници по споразуму о реадмисији…да не говоримо о људима у ситуацији бескућништва. Решавању проблема сиромаштва се мора прилазити са разлиитих страна и различитим људима пружати различите видове подршке“, истиче он.
Милошевић напомиње да није довољно само једнократно помоћи угроженим особама.
„Ми можемо некоме да дамо пакет хране, али тиме нисмо решили његов проблем. Постоји она позната изрека да човеку не треба само дати рибу, већ га научити како да је лови. Ја бих додао да му морамо омогућити и да има где да је лови и чиме да је лови. Управо зато се у Царитасу трудимо да, поред хуманитарне помоћи, развијамо програме кроз које на различите начине оснажујемо пре свега рањиве катеогрије и боримо се за њихов бољи положај. Али то не можемо сами. Потребно је да јавни, цивилни и приватни сектор раде заједно, и то не само када треба прикупити и поделити помоћ, већ пре свега на стварању услова да људи изађу из сиромаштва. Јер није циљ да неко годинама зависи од пакета хране, већ да му помогнемо да живи достојанствено и, колико год је то могуће, самостално“, поручује он.
Како наводи Еуростат, просек Европске уније када су у питању људи у ризику сиромаштва или социјалне искључености је 20,9 одсто. Такође, према њиховим наводима, у Србији је највећи проценат угрожених на југу и истоку Србије, односно 30,9 одсто, а најнижи у београдском округу, 15,4 одсто.
Међу регионима са највишом стопом ризика је север Албаније са 45 одсто, као и југ Италије и Сицилија са 44 и 45 одсто. Проценат угрожених је висок и у појединим окрузима у Румунији, Бугарској и Грчкој, као и на југу Шпаније, где је проценат угрожених од 34 до 38 одсто.
Сваке године се 17. октобра обележава међународни дан борбе против сиромаштва. Овај празник вуче корене у Паризу 1987. године, када је одржан скуп одавања почасти страдалима од сиромаштва, насиља и глади. Тада су окупљени донели резолуцију у којој се екстремно сиромаштво проглашава кршењем људских права.
Резолуција је уклесана у каменој плочи и постављена на месту скупа, а скупови са захтевима искорењавања сиромаштва су се наставили наредних година, након чега је овај датум проглашен празником од стране Уједињених нација.
Извор: Данас
