Foto: Antonio Ahel/ATAImages; Nova.rs
Posle gotovo tri godine grandioznih najava, “Pokret za narod i državu” Aleksandra Vučića registrovan je u Agenciji za privredne registre. Međutim, ispostavilo se da imamo ne jedan, već dva pokreta. Jedan je za narod i državu, a drugi samo za narod. Od bitnih informacija, trebalo bi dodati i da je Vučićevo “mezimče” sada i zvanično nevladina organizacija, te može da se finansira iz inostranstva, a znamo svi šta je predsednik pričao o “stranim plaćenicima”. Pored toga, ovaj svesrpski pokret registrovan je u Mirijevu, u Ulici Šejkinoj, u objektu koji na sebi nosi natpis “ML Viljuškari d.o.o”. Kao da ovo nije dovoljno blamantno, u Statutu Pokreta potkrala se i slovna greška. A možda i nije, s obzirom da su naprednjaci nedavno po društvenim mrežama delili poruku “I ja sam ćaci”…
U petak, 28. marta, u APR-u je registrovan pokret koji već godinama najavljuje Aleksandar Vučić.
Prvi problem je to što nije reč o jednom, već o dva pokreta: Pokret za narod i državu i Pokret za narod.
Oba pokreta osnovana su istog dana, sedište im je na istoj adresi, isti im je i zakonski zastupnik.
Vrlo je interesantno da član može da bude svako ko podnese prijavu i prihvata ciljeve pokreta, a to mogu da budu i maloletnici.
“Maloletno lice sa navršenih 14 godina života može se učlaniti u udruženje uz priloženu overenu izjavu njegovog zakonskog zastupnika o davanju saglasnosti, a za lice mlađe od 14 godina prijavu podnosi njegov zakonski zastupnik”, navedeno je u Statutu.
Viljuškari i “prosteritet”
Od drugih važnih informacija, treba istaći da je zakonski zastupnik izvesna Tijana Nikolić, a da je veliki narodni pokret registrovan u Mirijevu, na adresi Šejkina 12. Reporteri Nove na ovoj su adresi našli objekat na kojem stoji tabla sa natpisom “ML Viljuškari d.o.o”.
Foto:Nova.rs 
Foto:Nova.rs
Interesantno je i da se već u prvoj tački Statuta ovog pokreta potkrala slovna greška, pa tako piše da će se zalagati za savremeni razvoj i “prosteritet” države.
Zlatko Minić iz Transparentnosti Srbija na društvenim mrežama se našalio i napisao da Vučićev pokret “baštini i nastavlja tradicionalnu politiku Velike Srbije i Srpskog sveta”, pa se zalaže za „prosteritet države“, odnosno da se Srbija što više prostire.
Već u članu 1. Statuta vidimo da ovaj novi Vučićev NGO baštini i nastavlja tradicionalnu politiku Velike Srbije i Srpskog sveta.
Zalaže se, naime, za "prosteritet države", odnosno da se Srbija što više prostire. pic.twitter.com/WdApza40c5— Zlatko Minic (@zlatkominic) April 1, 2025
Mnogo važnije je još nešto na šta su ukazali i Minić i njegov kolega, programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić.
Vučićev pokret ovim je i zvanično postao nevladina organizacija, i sad može da se finansira iz inostranstva, od preduzeća u vlasništvu države, a i SNS može da mu prenese novac.
U izjavi za Novu Nenadić kaže da ima dosta nejasnoća u vezi ovog pokreta.
Nemanja Nenadić Foto: FoNet/Milica Vučković
“Posle više od dve godine od najava, formiran je „Pokret za narod i državu“, i to ne kao jedno, nego kao dva registrovana udruženja. Iako je sve ovo vreme bilo jasno da bi Pokret trebalo da bude novo ime za „SNS plus“, neku nad-stranku ili koaliciju na izborima, trenutno je još uvek nejasno da li će se SNS i druge registrovane političke stranke i formalno učlaniti u neko od tih udruženja. Tako nešto, bez obzira na to što bi bilo neobično, pravno je moguće, jer članovi udruženja mogu biti i fizička i pravna lica. Međutim, takva situacija stvara i neke opasnosti, kaže Nenadić.
Šta sve Vučić sada može
Na primer, za političke stranke važe neka specifična pravila, na primer, zabrana finansiranja od strane državnih organa (izuzev novca koji dobijaju parlamentarne stranke i učesnici izbora, na osnovu utvrđenih kriterijuma), zabrana finansiranja od stranih država i firmi i slično.
Aleksandar Šapić, Zoran Janković, Ivica Dačić, Milica Đurđević Stamenkovski i Aleksandar Šapić Foto: Goran Srdanov/Nova.rs
“Ukoliko bi u narednom periodu „Pokret za narod i državu“ sprovodio političke aktivnosti, na primer, organizovao masovne mitinge, umesto da to čine SNS i druge partije iz koalicije, na finansiranje tog skupa se ne bi primenjivala pravila iz Zakona o finansiranju političkih aktivnost”, kaže Nenadić i dalje objašnjava:
“Recimo, kada partija i formalno organizuje miting, za prevoz učesnika mitinga se ne smeju koristiti sredstva javnih preduzeća i javnih ustanova, a takva izričita zabrana ne postoji kada je reč o događajima koje formalno organizuje neko udruženje ili nekii državni organ. Istina, i u tom slučaju bi se moglo postaviti pitanje da li su bili ispunjeni uslovi za korišćenje javnih resursa, ali su mehanizmi kontrole drugačiji”.
Pored eventualne novčane, još bitnija može biti „logistička“ podrška koju bi Pokret dobio od državnih organa.
“Njegova promocija od strane ministara, gradonačelnika i drugih funkcionera, ili možda čak omogućavanje zaposlenima u javnim ustanovama da dobiju slobodne dane kako bi otišli na skup „udruženja“ i slično. Pokret bi takođe mogao da bude iskorišćen za zaobilaženje pravila iz drugog propisa – Zakona o sprečavanju korupcije”, kaže Nenadić.
Kako pojašnjava, u ovom Zakonu postoji obaveza javnih funkcionera, pa tako i predsednika republike, da javnosti i sagovornicima uvek nedvosmisleno stave do znanja da li iznose stavove državnog organa ili stavove političkog subjekta sa kojim su povezani.
“Politički subjekti su političke stranke, njihove koalicije, kao i „grupe građana“ koje formalno učestvuju na izborima, od momenta njihovog raspisivanja. Drugim rečima, „Pokret za narod i državu“ trenutno nema svojstvo političkog subjekta. U praksi, Aleksandar Vučić ovo razgraničenje i sada veoma retko čini, Agencija za sprečavanje korupcije na to ne reaguje po službenoj dužnosti, a kada dobije prijavu, tumači da pravilo nije prekršeno. Ukoliko u budućnosti bude nastupao ispred Pokreta, onda ni formalno ne i imao ovu obavezu iz člana 50, stav 1. Zakona o sprečavanju korupcije. Za sada jedino postoji dilema da li će on formalno biti i funkcioner Pokreta ili ne. Ukoliko bi rešio da bude, na osnovu drugog pravila iz istog zakona, morao bi da od Agencije zatraži saglasnost”, zaključuje Nenadić.
Izvor: Nova.rs
