Foto: OŠ ,,Ivo Lola Ribar“ Begaljica
Da li se u Osnovnoj školi „Ivo Lola Ribar“ u Begaljici odluke donose u interesu učenika ili po nekim drugim kriterijumima, pitanje je koje sve glasnije postavljaju roditelji.
Dok bi škola trebalo da bude mesto znanja, reda i poverenja, roditelji iz Begaljice sve češće ukazuju na probleme u funkcionisanju ove obrazovne ustanove.
Prema njihovim tvrdnjama, nakon promene rukovodstva i imenovanja novog direktora, donete su odluke koje su izazvale negodovanje. Među njima je i uvođenje nastave u dve smene umesto jedne, što je dodatno otežalo organizaciju i svakodnevni ritam učenika i roditelja. Kao obrazloženje pominjani su finansijski razlozi, iako škola nije profitabilna ustanova. Roditelji ističu da takvi troškovi, naročito zimi kada grejanje radi tokom celog dana, deluju nepotrebno.
„Kako navode sagovornici, postoji sumnja da se zaposleni u školu dovode po partijskoj liniji, što otvara pitanja o stručnosti pojedinih nastavnika.“ Postavlja se pitanje da li nastavnici imaju adekvatne kvalifikacije za predmete koje predaju, a primeri koje roditelji navode dodatno dovode u sumnju kvalitet nastave. Posledice su, kako tvrde, vidljive i unutar kolektiva, gde su međuljudski odnosi narušeni, a atmosfera daleko od profesionalne.
Učenici su ostali bez vannastavnih aktivnosti, bez izleta i dodatnih sadržaja, dok je realizacija ekskurzija pod velikim znakom pitanja zbog čekanja na tenderske procedure, što u praksi često znači da putovanja neće ni biti.
Situacija se dodatno komplikuje odnosima sa Savetom roditelja. Prema tvrdnjama sagovornika, direktor je raspustio Savet i tražio da se izaberu novi članovi, što roditelji vide kao pokušaj da se eliminišu oni koji otvoreno iznose mišljenje. Ponovo su izabrani isti članovi, zbog čega Savet trenutno ne može da održi sednicu zbog nedostatka kvoruma.
Roditelji ukazuju i na nedostatak transparentnosti, navodeći da pojedini podaci na zvaničnom sajtu škole nisu ažurirani, uključujući i sastav školskih organa.
U Begaljici, sadašnji direktor Osnovne škole „Ivo Lola Ribar“ Momčilo Nikolić prvo je bio postavljen za vršioca dužnosti, a kasnije imenovan za direktora škole.
Bivši direktor Tihomir Kostadinović postavljen je na mesto v.d. direktora u OŠ „Ivo Andrić“ dok je trajala blokada nakon smene direktorke koja je podržavala studente. To je izazvalo nezadovoljstvo među zaposlenima, koji su javno izrazili neslaganje. Njegov dolazak praćen je protestima i štrajkom, a nakon kratkog perioda podneo je ostavku usled pritiska i nezadovoljstva kolektiva. Ovaj slučaj dodatno je otvorio pitanje kriterijuma po kojima se donose odluke u obrazovnom sistemu.
Dok se u Osnovnoj školi „Ivo Lola Ribar“ u Begaljici roditelji pitaju o pravim motivima odluka, slična pitanja javljaju se i u srednjoj školi na teritoriji opštine. Procesi imenovanja direktora i uticaj različitih faktora na izbor kadra pokazuju da problemi u upravljanju školama nisu ograničeni samo na jednu ustanovu.
Na izboru za direktora Srednje škole u Grockoj, Nastavničko veće podržalo je Bojanu Bogdanović sa 55,15%, dok je Sanja Nikolić dobila 35,90%, uz 8,97% nevažećih listića.
Školski odbor, u kojem je prisutno osam od ukupno devet članova i koji čine tri predstavnika zaposlenih, tri predstavnika roditelja i tri predstavnika lokalne samouprave, što u javnosti stvara utisak da odluke nisu isključivo stvar ličnog mišljenja, doneo je odluku da Sanja Nikolić bude predložena za direktora škole.
Sanja Nikolić je supruga sadašnjeg direktora Osnovne škole „Ivo Lola Ribar“ u Begaljici, Momčila Nikolića, što je u javnosti otvorilo dodatna pitanja.
Ovakva procedura, kako navode sagovornici, otvara pitanje koliko mišljenje Nastavničkog veća zaista utiče na konačan izbor, imajući u vidu da je u ovom slučaju veću podršku među zaposlenima imala druga kandidatkinja.
Svemu ovome treba dodati i izveštaje iz medija o ponašanju ministra prosvete Dejana Vuka Stankovića, koji je, kako se navodi, poznat po postavljanju kadrova lojalnih aktuelnoj vlasti. Prema tim navodima, svi koji su podržali studente i đake na protestima mogu biti uklonjeni sa funkcija, šikanirani ili im se navodno mogu dati otkazi zbog različitih razloga, pa čak i zbog fotografija sa protestnih aktivnosti. Navodi takođe pominju da ovakve prakse podržavaju i neke lokalne samouprave.
Na kraju, ostaje ključno pitanje, da li je interes učenika i kvalitet obrazovanja zaista na prvom mestu, ili su u prvi plan izbili neki drugi kriterijumi.
Jer škola nije ničija partijska baza, već mesto gde se gradi budućnost.
Gročanske vesti
