Povećanje minimalne cene rada ne znači apsolutno ništa za platu prosvetnog radnika, jer ona nije ni na koji način vezana za minimalnu zaradu, što bi verovatno bilo jedino ispravno rešenje u ovom momentu, kako bi se sprečila dalja realna umanjenja zarada kompresijom zarada, što se dešava prethodnih sada već 15 godina – ističe za Danas Dušan Kokot, predsednik Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Srbije, povodom najave da će minimalac od 1. januara 2027. biti povećan sa 550 na 600 evra.
Ono što će se, kaže, desiti jeste da će zaposlenima u prosveti koji su na minimalcu zarada porasti 9,2 odsto.
– Bez obzira na povećanje zarade u samom sistemu obrazovanja njihova zarada će da poraste, jer ona mora da prati minimalnu zaradu. A plata prosvetnog radnika ni na koji način nije vezana za to i ovo povećanje ne utiče na nju. Ukoliko sektorsko povećanje u prosveti bude manje od 9,2 odsto ponovo će doći do kompresije zarada – ukazuje Kokot.
Na koliku povišicu naredne godine će moći da računaju zaposleni u obrazovanju za sada se ne pominje.
Trenutna početna plata nastavnika sa sedmim stepenom stručne spreme iznosi 111.478 dinara, što je niže od republičkog proseka, koji, prema poslednjem objavljenom podatku za maj 2026. iznosi 118.398 dinara.
Reprezentativni sindikati prosvetnih radnika početkom jula su od Vlade tražili pregovore o korekciji visine osnovice za obračun i isplatu zarada, podsećajući da je to obaveza prema Posebnom kolektivnom ugovoru.
U tom trenutku početna plata nastavnika sa fakultetskim obrazovanjem zaostajala je za republičkim prosekom za čak 10.327 dinara.
Predstavnici reprezentativnih sindikata prosvetnih radnika koje smo kontaktirali nisu se odazvali pozivu Danasa da iznesu svoja očekivanja o procentu povišice koji bi zaposleni u školama mogli da dobiju od naredne godine.
– Može se očekivati pet, šest odsto…Sa takvim povećanjem smanjuje se dalje odnos između najniže i najviše zarade. Fakat je da je ovo izborna godina i da su obično u tim godinama povećanja velika, da se možda i više nego što se realno može u tom momentu. Ali ne očekujem da se to sada desi. Ako je išta ove godine novo to je da su na nacionalnom Socijalno-ekonomskom savetu konačno sindikati kazali da ih zabrinjava kompresija zarada. Mi o tome pričamo 10 godina – ističe Kokot.
Navodi da su predstavnici vlasti najavljivali povećanja plata samo za neke kategorije zaposlenih, ali da prosveta nije pominjana.
Podsetimo da je ministar prosvete Dejan Vuk Stanković rekao da je pokrenuo inicijativu da se profesorska zvanja iz pojedinih predmeta proglase deficitarnim, čime bi se omogućila korekcija obračunskog koeficijenta i uvećala zarada nastavnika iz ovih oblasti.
„Ministarstvo će pokušati da nastavnička zvanja u oblasti matematike, fizike, hemije, geografije, biologije tretiramo kao deficitarna zvanja. To bi dovelo do korekcije koeficijenta i mogućnosti da ljudi koji se opredele za taj poziv imaju veće zarade“, kazao je Stanković.
Na to je reagovala Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije, poručivši da je svaki predmet koji deca uče u školi jednako važan, jer u suprotnom ne bi ni bio predviđen planovima i programima.
Taj sindikat smatra da će ovakva najava nesumnjivo dovesti do dodatnih podela u kolektivima.
„Postavlja se pitanje kakva je dalekosežna posledica ovakvih neprimerenih izjava, kao i zna li ministar uopšte kako funkcioniše rad u školi i zašto je nedopustivo uopšte pomišljati na ovakve podele. Nedvosmisleno se suprotstavljamo ovakvoj ideji i smatramo je suvišnom. Umesto toga, neophodno je i u školama, ali i u čitavom društvu stvoriti takve okolnosti da svi mladi žele da studiraju pedagoške fakultete i da se posvete radu sa decom. To se, pouzdano, neće postići dodatnim podelama i kratkoročnim merama, već temeljnim reformama školskog sistema. I povećanjem zarada svih zaposlenih“, navela je Unija u reagovanju na ministrovu najavu.
Dokle se stiglo sa pomenutom inicijativom, iz Ministarstva prosvete nisu se dalje oglašavali.
Izvor: Danas
