N1
Kao po običaju – približavaju se temperature minusu, koncentracija zagađujućih materija u vazduhu penje se do kritičnih vrednosti. I tako širom Srbije, naročito tamo gde nema centralnog grejanja. A građani trpe, trpi njihovo zdravlje, a pitanje je zašto je to tako?
Ne može prava zima bez kuvanog vina, novogodišnjih ukrasa i snega. Ali u ovim krajevima je nešto drugo neizostavno – vazduh koji se vidi i oseti.
Sada kao po pravilu – kad padne temperatura, skoči aerozagađenje.
N1: Kako se diše u Beogradu u ovom zimskom periodu?
Našli ste mene da pitate koja sam asmatičar, jutros sam bila na kontroli… jedva, na škrge! Kašljem k’o magarac!
Nije da nismo navikli na to…
N1: Pa je l’ treba da se navikavamo?
Nije poželjno! Nadam se da ne! Aj mi, nego ovi mlađi, deca kad izađu u park da udišu užasan vazduh.
N1: Šta mislite, šta je uzrok?
Pa ne znam…
N1: Svake godine jedno te isto…
Pa nije, mislim da je ove godine baš posebno!
Centar grada još i dobar kako zna da bude. Na periferiji najteže. Loži se loš ugalj i šta sme i šta ne sme. Snalaze se ljudi.
A to je samo jedan od izvora trovanja vazduha, upozoravaju meteorolozi, koji sve češće uz temperature saopštavaju i nivoe PM čestica.
Zagađuju i industrija i saobraćaj, a sve pogoršaju vremenski uslovi.
„I danas je vazduh nezdrav i takvog ga udiše više od 50 posto poulacije“, kazala je Sara Botić, meteorološkinja N1.
Izuzetno loš kvalitet vazduha je u Novom Pazaru, Čačku i Prokuplju, gde je indeks zagađenja veći do 200. U „crvenoj zoni“ su zatim i Kraljevo, Leskovac, Loznica, Beograd i Požega.
„Bori se za kiseonik“ i Arilje, gde su pre neki dan zabeležene i „ljubičaste“, izuzetno opasne vrednosti.
Izmerile su ih uređaji koje su samoorganizovani građani nabavili.
„Ovo nije nova stvar, jer se ponavlja svake grejne sezone. Imamo sada svakodnevne podatke u realnom vremenu koji su nas, iako smo znali da je situacija izuzetno loša, dodatno frapirali“, kazala je Nevenka Rangelov Đuković iz Udruženja „Ariljski razgovori“.
„Stvarno imamo jednu krizu javnog zdravlja u ovom trenutku u Arilju. Smatramo da je ovo najvažnije pitanje trenutno za sve građane Arilja, jer su ugrožena i naša deca“, dodala je.
Žali se Nevenka, posebno je brine situacija s obzirom na to da je u devetom mesecu trudnoće. I opravdano brine.
Kako objašnjava pulmolog Dragana Jovanović, osim što aerozagađenje povećava rizik od karcinoma, šloga, astme, infarkta miokarda, dijabetesa, bronhitisa i opstruktivne bolesti pluća, utiče i na one koji su tek stigli ili stižu na svet.
„Maltene, svaka deseta smrt novorođenčadi jeste uzrokovana aerozagađenjem. Taj antinatalni, pre rođenja, taj razvoj je ugrožen. Ali i posle rođenja dolazi, na primer, do zastoja u psihomotornom razvoju, do pojave poremećaja ponašanja, do slabijeg učenja, slabijih kognitivnih sposobnosti…“, navodi.
Sve to može da se spreči i prevenira, ali košta.
Prema mišljenju stručnjaka, u našem slučaju pare nisu problem, već je upitno to kako se troše i šta su prioriteti.
Izvor: N1
