Prosjak u Knez Mihailovoj ulici Foto:Vesna Lalić/Nova.rs
Podrška socijalnog sistema u Srbiji ne rešava siromaštvo, već ga samo ublažava, dok sve više građana živi na njegovoj ivici zbog rasta troškova života, upozorava Igor Mitrović iz humanitarne organizacije „Adra“. On dodaje i da ljudi koji primaju minimalac, iako ne ulaze u kategoriju siromašnih, moraju da vode računa “gde će da uštinu od osnovnih potreba da bi preživeli”.
Prema novim podacima Republičkog zavoda za statistiku, svaki peti građanin je u riziku od siromaštva, što obuhvata oko milion ljudi. Oni navode i da je najveći rizik zabeležen kod osoba starijih od 65 godina, samohranih roditelja i višečlanih porodica.
Igor Mitrović iz humanitarne organizacije “Adra” kaže da takvi podaci govore da je podrška socijalnog sistema i pomoći neefikasna, prenosi N1.
“Ona eventualno krpi siromaštvo, ali ga sigurno ne rešava. Povećava se i broj ljudi koji su na ivici siromaštva, tako da nemamo više siromaštvo, ako je sudeći po ovim rezultatima. Ali ako je siromaštvo poput neke litice sa koje sklizneš i padneš u ambis, na ivici litice je mnogo više ljudi zato što je život skuplji, a sistem neuređeniji”, objašnjava Mitrović.
Mitrović objašnjava da je uloga države da stvori sistem koji će sam rešavati probleme, što u Srbiji nije slučaj, jer se on kod nas svodi na to, kako kaže sagovornik N1, koliko novca dati korisniku, a ne kako ga uključiti u društvo.
“Danska nije bogata i stabilna zato što je bila bogata, već zato što je postojao sistem koji je značio: imamo jasna pravila, svi jednako rastemo. Vi imate rekordni broj milionera, što znači da neki rastu, ali je taj nejednaki rast poruka da, ako i neke produktivnosti ima, ona se ne spušta na nivo da celo društvo oseti”, kazao je sagovornik N1.
Želimo li da se navikavamo da živimo u siromaštvu?
Govoreći o prosečnim platama u Srbiji o kojima se sve učestalije govori, Mitrović kaže da u odnosu na te zarade, ljudi koji primaju minimalac, iako ne ulaze u kategoriju siromašnih, moraju da vode računa “gde će da uštinu od osnovnih potreba da bi preživeli”.
“Mi imamo veliki broj beskućnika koji rade, ali to što zarade moraju i mogu da potroše samo na hranu, na najosnovnije, a onda žive u napuštenim objektima i nehumanim uslovima. To je pravo pitanje – da li mi želimo društvo u kojima se siromašni ljudi navikavaju da žive u siromaštvu i onda tonu mentalno i na svaki drugi naslov ili želimo da se dogovorimo, država pre svega, da nas povuče i da stvori uslove gde nećemo biti na ivici siromaštva”, zaključuje Mitrović iz humanitarne organizacije “Adra”.
Mitrović navodi da svako ko želi da pomogne osobama koje žive u siromaštvu ili na ivici, može da se obrati humanitarnim organizacijama i kroz donacije doprinese.
Izvor: Nova.rs
