Beograd, Kragujevac, Niš, Novi Sad i Novi Pazar uz veće gradove Zapadne i Centralne Srbije predstavljaju svojevrsne pokazatelje promene raspoloženja građana i atmosfere u iščekivanju vanrednih izora koje vlast ne raspisuje već više do godinu dana. Sagovornici Nove kažu da se promene uvek vezuju najpre za velike gradove i univerzitetske centre, navodeći da je slična situacija bila i uoči petooktobarskih promena, ali uz jednu bitnu razliku.
Od početka protesta posle pada novosadske nadstrešnice i pogibije 16 ljudi, studenti su iz korena promenili društvo u Srbiji, a jedan od najvidiljivijih pokazatelja je organizovanje masovinih okupljanja u gradovima i opštinama širom Srbije. Neretko su to bili prvi veliki protesti još od vremena petooktobarskih promena.
Proteste u većim gradovima, ali i manjim mestima pratila je policijska represija i pritvaranje građana, ali uprkos tome talas promene nije zaustavljen.
U međuvremenu se širio spisak „zabranjenih gradova“, čiji su stanovnici u više navrata organizovali „tople dobrodošlice“ predsedniku Srbije, Aleksandru Vučiću i najvišim funkcionerima Srpske napredne stranke, protestujući i protiv njihovih poseta.
Usledili su i lokalni izbori u više od 10 opština i gradova u Srbiji koji su znatno oslabili moć Srpske napredne stranke, menjajući stanje u lokalnim skupštinama gde je rastao broj odbornika u korist studenata i opozicije.
Odakle kreću promene?
Politički analitičar Dejan Bursać kaže da su promene prvo vidljivije u velikim gradovima, gde postoji veći otpor autoritarnim režimima.
„To nije vezano samo za Srbiju. U velikim gradovima su bolje ekonomske prilike, pa ne zavisite od političke partije za posao. U velikim gradovima su mreže protoka liberalnije, postoji nešto malo nezavisnih medija, ljudi se informišu drugačije nego u ruralnim sredinama…U većim gradovima, Beogradu. Nišu, Novom Sadu, Kragujevcu, Novom Pazaru, svuda gde su univerzitetski centri, tu tinjaju protesti. Veći gradovi po Vojvodini, Zapadnoj i Centralnoj Srbiji, možemo da pretpostavimo gde će Srpska napredna stranka imati problema“, kaže Bursać.
Sagovornik Nove dodaje da u svim pomenutim gradovima postoji oragnizovana koncentracija protivnika režima.
„Bilo da je to to studentski pokret, udruženje građana, aktivisti, opozicione stranke…Oni u većim gradovima imaju strukturno prisustvo koje pomaže protivnicima režima, posebno kada dođe do izbora“, zaključuje Bursać.
Situacija u kojoj se naša zemlja nalazi posle poslednje gotovo dve godine neretko se upoređuje sa petooktobarskim promenama i svrgavanjem Slobodana Milloševića sa vlasti.
I tada su talas promena najpre nagovestili gradovi unutrašnjosti Srbije.
Kako je bilo devedesetih
Psiholog i nekadašnji potpredsednik Vlade Srbije, Žarko Korać kaže za Novu da je razlika danas u odnosu na situaciju devedesetih to što je opozicija pobedila na izborima u gradovima poput Beograda, Kragujevca, Niša, Novog Sada, čak i manjih mesta poput Pirota.
„Dobili smo sve velike gradove. Milošević nije hteo da prihvati i mi smo organizovali neprekidne demonstracije u Beogradu i drugim gradovima. Tada se videlo da su građani jako uporni“, kaže Korać.
Korać kaže da se pre izbora 2000. godine videla promena raspoloženja.
„Trajalo je to skoro četiri godine dok se suštinski nije pokazalo kao rezultat na izborima. Po mom mišljenju, promena raspoloženja uvek počinje u velikim gradovima, zato što tamo ljudi nisu toliko izloženi pritisku vlasti. U maliim gradovima se ljudi poimenice i mnogo intimnije poznaju. Tamo je mnogo lakše ucenjivati ljude i maniupulisati njima“, navodi Korać.
Predsednik Demokratske stranke, Srđan Milivojević kaže za Novu da kao i danas, i 2000. godine čitava Srbija pokazivala je da se raspoloženje promenilo.
„Međutim, nikada se u istoriji Srbije nije protestovalo u toliko gradova i opština, niti je u protestima učestvovalo toliko ljudi kao tokom poslednjih godinu dana. Ako su protesti 2000. najavljivali promenu vlasti, današnji pokazatelji neuporedivo su snažniji. Miloševića nisu pobedile političke kalkulacije ni vlast u pojedinim gradovima, već ujedinjavanje protiv režima i stvaranje referendumske atmosfere. Takva atmosfera danas već postoji: Srbija ili mafija. Svako ko želi normalan život i uređenu državu podržaće studentsku listu“, navodi Milivojević.
Vučić na tu referendumsku atmosferu, smatra sagovornik Nove, odgovara pokušajem da napravi što više lista, čemu svedočimo poslednjih dana.
„Verujemo da će i oni koji danas, zbog pogrešnih kalkulacija, zagovaraju posebne kolone ubrzo razumeti da time ne ugrožavaju Vučića, već mu pomažu da politički preživi. Nema više nijednog sela, grada ili naseljenog mesta u Srbiji u kom Vučić ima većinu. Milošević je 2000. još uvek imao svoja uporišt“, kaže Milivojević.
Izvor: Nova.rs
