Boleč je naselje u opštini Grocka u Gradu Beogradu. Prema popisu iz 2002. bilo je 5750 stanovnika (prema popisu iz 1991. bilo je 4960 stanovnika).
Priča se da je ovo selo dobilo ime po reci Bolečici.
Mesto Boleč se nalazi severozapadno od varoši Grocke, na putu Beograd-Grocka, a u neposrednoj blizini Dunava. Boleč dolazi u red starijih naselja. U literaturi se Boleč spominje 1739. g. („ i beše se cel den na Boleču“ ). Osim toga, ima tragova, koji ukazuju na starije naselje. Na Orašćićima je, po predanju, bilo Madžarsko groblje na čije se tragove i sada nalazi. Pored druma i mu blizini mehane (tada turske) postoji Bećarsko groblje; tu je za vreme Turaka postojala žamija, kao i palančica, koja je služila Tatarima za stanicu.
Crkva Vaznesenja Gospodnjeg u Boleču
Pre bežanije 1813. godine ovo selo je bilo na Selištu, koje je na desnoj stani Bolečice ispod današnjeg groblja, gde je bilo i staro groblje. Tu su danas njive i šljive od starijih šljivika. Tu je, vele, bio bunar i podrum, pa je sve danas zatrpano. Blizu tog sela vodio je drum u tursko doba, a i današnji drum ovuda prolazi, samo ne uvek po istoj trasi.
Za vreme propasti (1813.) stanovništvo je napustilo selo i prebeglo u BanatTada u selu nije bilo više od 10 kuća Kad se docnije vratili, nisu otišli na staro mesto, jer bi im Turci tu mnogo dosađivali, već dođu u Gurbet Do, gde je bila velika šuma, i gde su stanovali Romi (Cigani) koritari, i tu se nastane.
Na Boleču je 1815. godine čim je planuo ustanak, podignut šanac, u kome su se sastali knjaz Miloš i Vujica Vulević.
Boleč se pominje u aračkim spiskovima (poreski spisak) i imao je 1818. g. 41 a 1822. g. 43 kuće. Po popisu iz 1921,. godine u selu je bilo 169 kuća sa 888 stanovnika.
Starine u selu.
Na mestu Oraščićima bilo je, vele, Madžarsko selo; tu ima i danas ćeramidina. Pored druma blizu mehane postoji Bećarsko groblje, a blizu puta za v bila i džamija, kao i jedna palančica, koja je služila kao stanica za Tatare. Od starog puta poznaje se i danas kaldrma idući od Boleča za Grocku. Između Boleča i Grocke na tom putu je bila karaula. Onda je u Boleču bilo, vele, više mehana nego danas, jer su putnici iz Beograda uglavnom tu konačili. Od tada je zaostalo i ovo, što narod kaže: „Bog da prosti bolečku kafanu; Jesmo, pismo i kusur dobismo“ – kad’ je jedan dobio kusur više no što je potrošeno. Selištem se zove mesto na desnoj strani Bolečice, do današnjeg griblja. Tu je bilo u početku sadašnje selo Boleč
Postanak sela i poreklo stanovništva.
I ovo selo spada u red starijih sela okoline beogradske. U njemu ima nekoliko porodica, za koje se danas ne zna odakle su doseljene:
–Abazovići, za njih se priča da su najstariji u selu, koji su vodili poreklo od nekog Srbina Abaza, nekadašnjeg spahije u selu; danas od njih nema potomaka.
–Pevaličići i Nikolići su nasledili njihovo imanje, a neki vele, da oni vode poreklo od Abaza, ali to verovatno nije tačno, jer Pevaličići slave Mratindan a Nikolići Đurđevdan. Za njih se priča da su najstariji u selu i da je svo seosko manje nekada bilo njihovo.
Ne zna se odakle su doseljeni i:
–Gagići* – Nikoljdan.
*Iz te porodice je bio Janko Gagić, buljubaša iz Boleča, koga su među prvima pogubile dahije 1804. godine.
–Đurići i Aćimovići su jedna porodica, Sv. Petka.
-Jekići-Đurđev dan
-Ljubinkovići-sv Arhangela,
neki od njih vode poreklo od dovodca; Stevanovići i Trifunovići-sv. Jovana
-Vićentijevići-slave Petkovaču
–Milutinovići a sada Jevtići – Jovanjdan.
Za ostale porodice se zna odakle su doseljene:
–Todorovići a sada Jovanovići su od Pirota, došli oko 1813. godine, Jovanjdan.
–Rajkovići su od Popovića pod Kosmajem, predak im bio posečen na Deligradu, Đurđevdan.
–Kovačevići su iz Vojvodine, deda im bio kovač; zvali ih Madžarima. A i sada ih tako zovu. Aranđelovdan.
–Lukići su iz Zaklopače, odakle im je došao ded Luka, Đurđic.
–Marković Milisav je od Kičeva iz sela Pateca, nema podataka koju slavu slave.
–Krstići su od Kičeva iz sela Sv. Vrači, tamo nosili prezime Sizanovski, bili mehandžije u Boleču, Nikoljdan.
–Smiljanići, sada Nikolići i Marići su iz Grocke, Sv. Petka.
–Đurići (Obren) su iz Bosne, slave Trifundan.
–Kovačevići su iz Bosne, Stevandošao ženi u kuću, Jovanjdan.
–Jevtović Jovan je iz Hercegovine, Nikoljdan.
–Paun (ne kaže se prezime) je iz Strmostena, Despotovački srez, došao ženi u kuću, Nikoljdan.
–Petrović Maksim je iz Slanaca, Lučindan.
–Markovići su iz Slanaca, Nikoljdan.
–Jevtić Spasoje je iz Višnjice, Mitrovdan.
–Nikolić Živan je „Banaćanin“ je iz Starčeva, nema podataka koju slavu slave.
–Nedeljković Milan je iz Begaljice, Đurđic.
–Savić Trivun je iz Begaljice, Nikoljdan.
–Rajkovići su iz Makovca na Kosovu, predak došao u argaštinu pa se prizetio, Đurđic.
–Jovanović Dimitrije je iz Čečine, Niški srez, nema podataka koju slavu slave.
–Đukić Živan je iz Bečeja, došao za vreme Madžarske bune, Nikoljdan.
–Milošević Mirko je iz Vlaške pod Kosmajem, Nikoljdan.
–Vujičići su iz Velikog Sela, Nikoljdan.
–Jovančević Tanasije je iz Vrčina, Đurđevdan.
–Gročići su prvo bili u Grockoj, Nikoljdan
–Stevanović Adam je iz Požarevca, nema podataka koju slavu slave.
–Milosavljević Paun je iz Požarevca, nema podataka koju slavu slave.
