Ime selu. Ovde je bilo mnogo brestova, po kojima je selo dobilo ime.
Brestovik je naselje u Opštini Grocka u Gradu Beogradu. Prema popisu iz 2011. bilo je 1045 stanovnika.
Mesto se nalazi jugoistočno od varoši Grocke, u neposrednoj blizini Dunava. Da je Brestoviku bilo života još vrlo rano, svedoči Rimska grobnica koja se i danas tu nalazi i čuva, i za koju postoji neutemeljena pretpostavka da je grobnica Svetih Emila i Stratonika Osim toga, ispod „Rujišta“ se ikopavale cigle, veliko kamenje i rimski novac.
Današnje naselje osnovano je za vreme vlade kneza Miloša Iz pisma, koje su Marko Živanović, Rade Jerković, Jovan Jovićić, Obrad Mitrović, Velja Gajić i Blagoje Horvat poslali knezu Milošu 1836. godine vidimo da je selo osnovano 1827. godine.
Oni pišu knezu: „Nastala je deveta godina kako se s dozvolenijem Vaše Knjaževačke Svetlosti u Mezgraju Aliju, zovomu Brestovnik, naselismo, do današnjeg dana ne poštedismo veliki trud položiti dodatoju zemlju istrebiti i obrabotavati za uživlenije naše. Čislo kuća naših jesu 27, u kojima 160 duša nalazu se, od kojih 25 poreskih glava proizilazu. Da bi dakle i mi s drugim selima sravnati se mogli i sebe u napredak bolje ustanovljavati začeli, molimo pokornjejše da bi se smilovati izvoleli i ovo ime skinuli da se ne bi više alija-(spahiska zemlja koja je posle odlazaka Turaka pripadala Srbima) pozivala i svake godine prodavala.“
Na ovo pismo knez Miloš je odgovorio 2. septembra 1836.godine kapetanu Janku Mihailoviću u Grockoj: „ Budući da smo aliju Brestovik objavlenijem našim od današnjeg, N.3552, selom naimenovali, iz uzroka što je tu već dovoljno žitelja naseljeno, to objavljujući Vam ovo naimenovanije sela Brestovika, preporučujemo da nastojite da se na tom mestu i više kuća naseli, da se ne pritisnu sadašnji žitelji tamošnji mnoge zemlje, no da se na te zemlje onoliko naroda naseli, koliko će čislo ovog srazmerno biti prostoru zemlje brestovičke.“
Današnji stanovnici pričaju da su se na ovu aliju, u kojoj je bilo mnogo brestova, po kojima je selo dobilo ime, najpre naselili Rado, predak Radića, Gačko, predak Gaćića, (Markovića, Živkovića) i Karaklaja, predak Karaklaića. Dugo su se „vukli“ gde će da osnuju selo, često su birali mesta, dok se nisu zadržali na današnjim. O tome ima i arhivskih podataka. Godine 1833. „obštestvo gročansko“ žali se knjazu Milošu na „Brestovik zaseok, koji se po treći put sa svojim kolibama premešta, birajući za sebe zgodno mesto.“
Brestovik je imao godine 1846. 31 kuću. Po popisu iz 1921. godine u selu je bilo 145 kuća sa 831 stanovnikom, od kojih je naveći deo doseljen iz susednih oblasti.
Predak Radića, koji je došao iz Hrvatske, bio je najpre naselio na Adu Ciganliju, odakle je došao u Brestovik. Ostale su porodice doseljene iz kačarskog, takovskog, ljubičkog, jasenićkog, leskovačkog sreza, zatim ima doseljenih iz Bosne iz starog Vlaha i iz okolnih sela. Škola je podignuta 1910. godine. (podaci krajem 1921. godine).
Ovde se nalaze Arheološko nalazište Beli breg i Arheološko nalazište Goli breg.
Poreklo stanovništva.
Selo je naselio knez Miloš. Prvi doseljenici su Rado– predak Radića, Gačo– predak Gačića i Karaklaja– predak Karaklajića. Dugo su se „vukli“ gde će da zasnuju selo. Rado je hteo da bude na Ladnoj Vodi – u „Podunavlju“ ali na to nije pristajao Gačo, jer nije hteo da mu se deca dave u Dunavu. On se naseli i osnuje današnji Donji Kraj. Karaklaja ode na Bulinu Vodu. Kako su bili rastureni i selo razbijeno knez Živko iz Umčara naredi da se grupišu i tako selo dobije današnji tip-izgled.
–Radići su od Rade, slave Petrovdan. Rado je došao sa Ade Ciganlije, odakle ga je knez Miloš oterao i da mu zemlje u Beogradu. Pošto mu se u Beogradu nije dopalo on dođe u Brestovik. Starinom je iz Hrvatske.
–Gačići (Markovići i Živkovići) su od Gače, slave Đurđic. Praded došao iz Drlupe, okrug beogradski gde imaju rođake. Iz Drlupe su došli bog toga što tamo nisu imali zemlje, a ovde je bilo dosta.
–Bogdanovići (Milosavljevići), slave Đurđic. Gačai Bogdansu bili braća rođena. U Drlupi su im rod Sirkovići.
–Karaklajići (Obradovići), slave Nikoljdan. Praded Miroslav „Karaklaja“ došao iz Majdana, takovski-rudnički okrug.
–Ratkovići, slave Đurđevdan. Starinom su Sjeničani. Naselili se prvo u Topčideru, odakle ih knez Miloš „krene“ i naredi da se nasele na Vračaru. Na Vračaru im se nije dopalo, dođu u Grocku, odakle ih Garašanin uputi u „brestovačku aliju“, gde se nasele.
–Tanaskovići (Bosućani), slave Nikoljdan. Deda došao iz Busute u Kačeru.
–Jevtići, slave Nikoljdan. Doselio se deda Jevtoiz Majdana, takovski-rudnički okrug.
–Filipovići, slave Đurđevdan. Deda došao iz Čačka.
–Radovanovići, slave Jovanjdan. Deda došao iz Starog Vlaha.
–Kovandžići, slave Mitrovdan. Deda došao iz Rogače pod Kosmajem.
–Rakovići, slave Đurđevdan. Deda Jeremijadošao iz Majdana, takovski-rudnički okrug. Njegov brat otišao je u Baluge, ljubićski okrug, gde se prezivaju Kuzunovići.
–Radosavljevići, slave Nikoljdan. Starinom su iz Hercegovine. Bili u Rudniku, odakle njihov deda Radosavdođe u Brestovik.
–Vuksanovići, slave Jovanjdan. Deda se doselio iz Granica, zaselak Kovačevca.
–Jovanovići su došli pre 30 godina iz Plevne, ne kaže se koju slavu slave.
–Mladenovići, slave Nikoljdan. Došli su iz Mutnja, kačerski-rudnički okrug, rod su im Jovanovići (Ere) u Umčarima i Rakići u Kloki, jasenički-kragujevački okrug.
–Banovići, slave Đurđevdan. Deda došao iz sela Stapara kod Banja Luke u Bosni.
–Keserovići, slave Nikoljdan. U isto vreme i iz istog mesta došli sa prethodnim Banovićima.
–Alempijevići, slave Lučindan. Deda došao iz Majdana, takovski-rudnički okrug.
–Šajkovići, slave Đurđic. Došli iz Lozovika od Šajkovića.
–Jovanovići, slave Aranđelovdan. Doselili se iz Grocke pre 50 godina.
–Pantići, slave Nikoljdan. Došli iz obližnjih Pudaraca.
–Delibašići (Jovanovići), slave Đurđevdan. Otac došao iz Divaca, valjevski-podgorski okrug.
–Stojanovići, slave Aranđelovdan. Otac im se doselio iz Grahova, leskovački-vranjski okrug. Bio je neko vreme u Vodicama u Jasenici, gde je služio.
–Gajići, slave Nikoljdan. Doselili su se iz Majdana takovski-rudnički okrug.
Prema knjizi Borivoja Drobnjakovića „Smederevsko Podunavlje i Jasenica.
