Foto: Fotošop
U Grocka, mestu sa dugom tradicijom i snažnim osećajem za zajednicu, Vaskrs se vekovima obeležava kao jedan od najvažnijih praznika spajajući veru, porodicu i običaje koji se prenose s kolena na koleno.
U prošlosti se znalo kako se dočekuje Vaskrs. Post se poštovao bez izuzetka, Veliki petak bio je dan tišine, a jaja su se farbala prirodnim bojama, najčešće u ljusci od luka. Prvo jaje, čuvarkuća, imalo je posebno mesto u domu i simbolično je čuvalo porodicu tokom cele godine.
Crkva je bila centralno mesto okupljanja. Na ponoćnoj liturgiji dočekivalo se Vaskrsenje, uz tradicionalni pozdrav koji se i danas izgovara sa istim značenjem. Nakon službe, praznik se nastavljao u domovima, uz zajedničku trpezu i neizostavno kucanje jajima, običaj koji je uvek nosio i dozu takmičarskog duha.
Razvojem Grocke tokom 19. i početkom 20. veka, Vaskrs je dobio i društvenu dimenziju. Porodice su se posećivale, trpeze su postajale bogatije, a praznik prilika da se učvrste porodične i komšijske veze.
I u vremenima ratova i kriza, kada se slavilo skromnije i tiše, osnovni običaji nisu nestajali. Uskrs je ostao prisutan u domu i porodici, kao deo identiteta koji se čuva bez obzira na okolnosti.
Danas, u savremenoj Grocka, praznik se obeležava u duhu tradicije, ali i u korak sa vremenom. Pored klasičnih običaja, sve su prisutnije i školske priredbe, humanitarni bazari i zajednička okupljanja.
Ali tu je i nešto novo, fotografisanje i beleženje praznika. Od porodičnih slika za uspomenu, do neizbežnih selfija sa šarenim jajima i prazničnom trpezom, Vaskrs se danas deli i na društvenim mrežama. Ono što je nekada ostajalo u krugu porodice, sada postaje deo šire slike, vidljive svima.
Ipak, suština ostaje ista. Bez obzira da li se pamti kroz priču ili fotografiju, Vaskrs u Grockoj i dalje je dan okupljanja, vere i podsećanja na vrednosti koje traju.
Gročanske vesti
