Foto: vreme.com
Gledam pripreme za vojnu paradu, jadan li je narod koga brani vojska kojoj treba deset dana da uvežba paradni marš i služi Aleksandru Vučiću da zastrašuje narod kojeg time ne može uplašiti. Ovome se jedino raduju naprednjaci koji su se sa njihovim psihički nestabilnim vođom vratili na radikalska podešavanja, misleći i želeći da se desi srpska verzija kineskog Tjenanmena nad studentima i građanima koji su se pobunili zbog korupcije i lopovluka Vučića i njegovih sada radikalskih naprednjaka. Zaboravljaju da je Vučić sve ratove izgubio na koje je huškao i podržavao, jedino je državni stan osvojio, Kosovo prodao i izadao pa će tako i njih. Nije uspeo da uplaši, ne plaši se pošten narod više bilo čega pa ni njegovih paradnih kanti.
Današnji radikalski naprednjaci koji priželjkuju sukobe isti su profil radikala iz ratova dvedesetih, junaci bili dok nije zapucalo. Većinom su bili, čast izuzecima, obična raspuštena rulja, mislili su da se srpskim pesmama dobijaju ratovi, zapušteni, bili su hrabri kad ih je bilo sto na jednoga i to ako im se ne pruži ozbiljan otpor. Jedino što su osvajali to su bile pušnice i podrumi sa pićem pa su zato bili stalno pijani, mnogi od njih su pričali da nikad u životu bolje nisu jeli i pili. Gde god se ozbiljnije zapucalo, kad su shvatili da mogu biti razduženi nigde ih nije bilo, bežanija, vrlo često krali i pljačkali što im je do današnjih dana ostalo. Jedan je tako trčao sa puškom u ruci i video rekorderom u drugoj, nije imao vremena da uskladišti nije smeo kod svojih saoboraca da ostavi na poverenje, bolje da ne pričam kako je taj dan završio.
Samo takve radikalsko naprednjačke paljevine mogu da misle da će obične oklopne kante da uplaše nekoga, tenkovi još devedestih nisu bili presudni za bilo šta. Tek danas nisu za bilo kakvo urbano borbeno ili bilo kakvo delovanje. Treba velika zaštita pešadije ali ne iza tenka kao što su gledali u filmovima paljevine već bočna gde ti je svaki ćošak, prozor, zaklon mogući položaj neprijatelja koji te čeka. Ovako bez toga, devedesetih su ćebićima prekirivali periskope da bi oslepeli vazača, poklopci su morali biti otvoreni zbog dejstva topa, da ne pričam dalje šta se sve radilo. Mnogo smo oklopa i vojnika izgubili tako zbog suludih naređenja dupeuvlakača i karijerista genarala i pukovnika, koji su na zvuk zatvarača od puške skakali u zaklon uneređeni od straha, kao što su i ovi danas u vojsci Srbije sve uvlakač i poslušnik do poslušnika, jaka im vojska sami kukali jedva imaju pedeset vozača tenka. Tako da džabe se pale radikalski naprednjaci niko se kanti ne plaši.
To što će da ih voza neka ih voza, samo Vučić i radikalski naprednjaci ne bi bili to što jesu kad ne bi uvek nešto debelo pokrali dok pale svoje radikalske naprednjake, pokrašće debele pare na ponovno asfaltiranje ulica koje su uništili oklopnjaci.
I ovo smenjivanje komandanata specijalnih jedinica, samo dokazuje nemoć i ogroman strah Aleksandra Vučića i njegovih iz vlasti. SAJ vrhunski obučena jedinica, najbolja, vrlo inteligentni, psihički jaki ljudi se tamo primaju, pa tek onda fizička pripremljenost koja se može uvek nadomestiti, prva dva ne. Samo ako prekrši zakon oni nisu više to što sada jesu, već obična dobro obučena jedinica SNS stranke, kao što su policija i žandarmerija. Jesu njihovi fizički i ostali limiti viši ali kvantitet nekada pobeđuje kvalitet pogotovo kada kvantitet ima veću volju, moral da uspe u nameri. I oni su ljudi od krvi i mesa, imaju svoje limite, moraju da spavaju, odmaraju, jedu nisu mašine, plaše se i oni i to je ljudski samo se lud čovek ne plaši ili nema strah.
Videlo se to na Kobrama u Novom Sadu, sa kojima se Vučić hvalio kako će da razbacaju narod za par sekundi, veliki nekontrolisani paničan strah na njihovim licima, elitnih specijalaca vojske. Braniće ga Kobre za 400-500 000 dinara plate, isto kao žandarmerija za 300 000 dinara i brigada sa oko 100 000 dinara, braniće ga dok te pare i sutuacija opravdavaju da rade to što rade, pokazalo se to 5. oktobra. I kod njih je veliki strah i nervoza to pokazuju delovanjem na terenu napadajući novinare, otimaju im mikrofone, nose maske, neće da se indentifikuju, nekontrolisano prebijaju, iživljavaju se nad ljudima i to najviše rade iz straha i ostala kršenja zakona.
I šta im je pokazao narod da ih se ne plaši i dalje se organizuju protesti na više mesta, svaki dan i posle smene, divljačkog prebijanja i sad situacija sa protestima liči kao u anegdoti, sa generalom Entoni Makolif (1898-1975), američkim oficirom koji se istakao u odbrani Bastognea (grada u Belgiji) krajem 1944. godine, a koja je bila pripisana Živojinu Mišiću “Kada su ratnici rekli: „Generale, opkoljeni smo!“, on je navodno rekao: Odlično, rođeni moj, sada možemo da napadamo u svim pravcima!“
Džabe je Vučiću sve, džabe se se pale naprednjački radikali, sve ovo što rade pokazuje da su u paničnom strahu, divljačka represija je uvek kraj režima, narod niko nikada nije pobedio pogotovo onaj koji traži svoju državu nazad.
Tako da Vučić paradom tenkova i oklopnjaka plaši babu debelim k…… kao što kaže Bata Stojković u videu ,,Ja sam rođen u Grockoj.“
Lični stav Slobodan Simić
