Studentski pokret se od početka bori za demokratiju i mirnu, nenasilnu promenu vlasti. Verujem da su planovi spremni, ali se ništa neće obelodaniti dok izbori ne prođu, kaže Zlatko Kokanović na pitanje Danasa šta će se dogoditi ako 25. oktobra uveče i Studentska lista i Srpska napredna stranka proglase izbornu pobedu.
Kako navodi kandidat Studentske liste – Studenti pobeđuju Zlatko Kokanović, imali smo dovoljno tragedija i nijedna nam više nije potrebna, nijedan mali prst, a kamoli nečiji život, nije vredan toga. Vreme je da odu.
– Četrnaest godina su na vlasti, a sada se ponašaju kao da su opozicija sami sebi. Treba da prepuste prostor novim ljudima, za koje tvrde da ne znaju da se bave politikom. To su ljudi koji su se ostvarili u svojim profesijama i životima: lekari, nastavnici, poljoprivrednici. Mi poljoprivrednici znamo da vodimo domaćinstvo, obrađujemo zemlju, sejemo, gajimo stoku. Znamo šta su prave vrednosti i želimo da one budu osnova društva. Ne želimo da članska knjižica bude uslov za zaposlenje, subvenciju ili izbegavanje zatvora – ističe Kokanović
Već nekoliko godina poznati ste javnosti po borbi protiv realizacije projekta „Jadar“ i iskopavanja litijuma u Gornjim Nedeljicama, a danas se nalazite na Studentskoj listi. Kada ste odlučili da prihvatite poziv studenata i aktivno se uključite u politiku?
– Skoro sedam godina borimo se protiv otvaranja rudnika litijuma i bora u dolini Jadra. Na početku smo kao jedinog protivnika videli kompaniju Rio Tinto, za koju smo smatrali da želi da nas raseli i zagadi životnu sredinu. Međutim, posle izvesnog vremena u lobiranje za projekat uključila se i vlast, na čelu sa predsednikom i ministrima, pa smo dobili dva protivnika – vladajuću stranku i Rio Tinto. Svima je postalo jasno da, dok je ova vlast na čelu zemlje, ne možemo da zaustavimo planirani projekat „Jadar“. Sebe nisam video kao političara, i 2022. i 2023. godine donosio sam određene političke odluke, ali nisam imao nameru da se bavim politikom. Ovog puta su me studenti pozvali, rekao sam da im stojim na raspolaganju, šta god da odluče: ako im budem potreban, tu sam, a ako ne, nastavićemo zajedno da se borimo. Tako je na kraju i bilo. Sve do zvaničnog objavljivanja liste nisam znao da li ću biti na njoj. Studenti su birali ljude i sastavljali listu, a onda smo slušali primedbe da na listi nema nijednog studenta. Oko 95 odsto kandidata su ljudi koji su završili fakultete, ostvarili se u svojim privatnim životima i izgradili karijere, a pristali su da budu birani od strane studenata.
Kompanija Rio Tinto je u novembru prošle godine odložila realizaciju projekta „Jadar“. Da li će Studentska lista, ukoliko osvoji većinu na parlamentarnim izborima, biti spremna na dijalog sa ovom kompanijom? Na koji način planirate da sprečite iskopavanje litijuma?
– Sa takvom kompanijom nema svrhe voditi dijalog. Problem je moguće rešiti donošenjem zakona o trajnoj zabrani istraživanja i iskopavanja litijuma na teritoriji Srbije. Srpska akademija nauka i umetnosti je 2021. godine iznela stav da projekat ne može da se realizuje zbog štetnosti po zdravlje ljudi i životnu sredinu. U izradi projekta nije bilo transparentnosti, niti učešća stručne javnosti i lokalne zajednice. Prošle godine, na predstavljanju strategije o mineralnim resursima u Privrednoj komori, ljudi koji su podneli primedbe, među njima akademik Slobodan Vukosavić, profesor Zoran Stevanović, akademik Bogdan Šolaja i Dragana Đorđević, nisu mogli da uđu. Objašnjenje je bilo da nema dovoljno mesta, ali su novinari kasnije objavili fotografije na kojima se vidi da je sala bila dve trećine prazna. Svaki građanin koji plaća porez ima pravo da prisustvuje takvim sastancima. Sada se govori o transparentnosti, uključivanju lokalne zajednice i naučnih radnika u radu institucija. Izbori još nisu ni održani, a već se menja retorika.
Osim protivljenja projektu „Jadar“, u Srbiji su se pojavili i brojni drugi ekološki pokreti i inicijative protiv rudarenja, poput „Ne damo Rogoznu“, „Zaječar protiv rudnika“ i „Ne damo Bobiju“. Kakav je stav liste o eksploataciji mineralnih sirovina i otvaranju novih rudnika? Da li smatrate da je u Srbiji moguće razvijati rudarstvo bez ugrožavanja životne sredine?
– U Srbiji nije moguće sprovesti zeleno rudarenje. Imamo primere rudnika bora i rudnika u Majdanpeku. Tamo su urađene studije uticaja na životnu sredinu i prostorni planovi, imamo institucije i tri rudarska inspektora, ali rudnici rade šta hoće. Zagađeni su vazduh i reke, među njima i Borska reka. Životni vek ljudi u Boru skraćen je za oko deset godina, a prema izveštajima Batuta, svaki četvrti građanin oboleo je od kancera. Citiraću akademika Vukosavića: dok ne budemo mogli da se sagnemo i pijemo vodu iz Borske reke, ne može se ni razmišljati o rudarenju. Imamo mnogo bolju alternativu – poljoprivredu i proizvodnju zdrave hrane. Akcenat može da se stavi na organsku proizvodnju, koja jeste zahtevnija, ali je takve hrane nema dovoljno na tržištu. Moramo da zaštitimo reke, poboljšamo kvalitet vazduha, izgradimo postrojenja za prečišćavanje vazduha i otpadnih voda i obezbedimo da građani imaju zdravu hranu, čist vazduh i vodu. Jedan od naših planova je da se voda i zemlja proglase nacionalnim interesom i zaštite, kao i da se zaustavi poklanjanje i prodaja poljoprivrednog zemljišta i vodnih resursa strancima.
Tokom ekoloških protesta protiv iskopavanja litijuma koje ste organizovali, podršku udruženju „Ne damo Jadar“ pružile su gotovo sve stranke parlamentarne opozicije. Dok većina tih stranaka neće učestvovati na najavljenim izborima, koalicije Evropska Srbija i Autentična desnica biće među opcijama za koje će građani moći da glasaju. Kako danas gledate na ove političke aktere i da li smatrate opravdanom njihovu odluku da izađu na izbore i ne podrže takozvanu referendumsku atmosferu?
– To je njihova odluka i mi na nju ne možemo da utičemo. Studenti su pozvali sve političke aktere da ne izađu na izbore, kako bi se stvorila referendumska atmosfera, pobedila ova pošast i potom promenio sistem. Cilj je da se vrate demokratska načela, sloboda govora, vladavina prava i slobodni mediji. Kada se to uredi, svako bi trebalo da izađe sa svojim programom i ponudi ga građanima. Naša organizacija se brzo deklarisala kao opozicija vlasti. Među našim članovima i simpatizerima postoje različita politička uverenja i opredeljenja, ali nikoga nismo usmeravali kako da glasa. I 2022. i 2023. godine pozivali smo građane da ne glasaju za SNS i njegove koalicione partnere, već da glasaju prema sopstvenom izboru i nahođenju.
Ukoliko Studentska lista ne osvoji apsolutnu većinu, a pomenute koalicije pređu izborni cenzus, da li je moguća saradnja sa njima? Vidite li ih kao potencijalne postizborne koalicione partnere?
– Verujem u ubedljivu pobedu i o tome ćemo razmišljati posle 25. oktobra. Ne bih sada to komentarisao jer zaista verujem da ćemo ubedljivo pobediti.
Prema istraživanjima javnog mnjenja, Studentska lista i Srpska napredna stranka imaju sličan procenat podrške građana, što ukazuje na mogućnost neizvesnog izbornog rezultata. Šta očekujete da će se dogoditi ukoliko i Studentska lista i Srpska napredna stranka proglase izbornu pobedu uveče 25. oktobra?
– Studentski pokret se od početka bori za demokratiju i mirnu, nenasilnu promenu vlasti, iako su nas optuživali da smo nasilnici i da vlast pokušavamo da promenimo nasilnim putem. Verujem da su planovi spremni, ali se ništa neće obelodaniti dok izbori ne prođu. Pozivam građane da 25. oktobra izađu na izbore i glasaju za broj tri, kao i da ubede makar jednu neopredeljenu osobu. Pozivam i one koji su izloženi pritiscima, koji su zaposleni na određeno ili su kapilarni glasovi, da glasaju slobodno. Posle izbora niko ih neće terati u autobuse, ucenjuje ili prisiljava. Svi koji su kršili zakon, ako se to dokaže, ili oštetili državnu imovinu i sebi pribavili protivpravnu materijalnu korist, moraju da odgovaraju pred zakonom. Zalažemo se za to da zakon bude jednak za sve i da nema povlašćenih i potčinjenih.
Izvor: Danas
