Све је почело једном реченицом изговореном на Факултету драмских уметности у Београду, дан након што су студенти и професори нападнути током одавања поште жртвама пада надстрешнице у Новом Саду. Предлог једне студенткиње да блокирају факултет прерастао је у најмасовнији студентски покрет у Србији, а потом и у политичку снагу која је однела победу на парламентарним изборима.
Док је Србија још била у шоку због трагедије на Железничкој станици у Новом Саду, где је 1. новембра 2024. године у паду надстрешнице страдало 16 људи, а једна особа тешко повређена, студенти и професори Факултета драмских уметности (ФДУ) изашли су на улицу како би одали пошту жртвама.
Тог 22. новембра, током петнаестоминутне тишине у Булевару уметности на Новом Београду, окупљени су физички нападнути.
Неколико возача, међу којима је била и једна жена, изашло је из аутомобила и сукобило се са студентима и професорима. Најпре су их вређали и викали на њих, а затим су поједини почели да их ударају. На мети напада нашли су се и студенти и студенткиње.
Иако нападнути, окупљени нису одустајали од акције. Полиција је позвана, а према сведочењу присутних, није долазила.
У једном тренутку, један од нападача извадио је значку и повикао: „Полиција!“. Иако је покушао да растера окупљене, они су решено сачекали крај петнаестоминутне тишине.
Нападачи су се потом заједно повукли на другу страну улице, што је међу окупљенима изазвало сумњу да се међусобно познају и да њихов долазак није био случајан.
Од напада до прве блокаде
Три дана касније, 25. новембра, студенти су се окупили у биоскопској сали Факултета драмских уметности.
На том састанку донета је одлука која ће се показати као прекретница – на ФДУ је изгласана блокада.
Првобитно је било планирано да блокада траје 72 сата, до 28. новембра у подне. Истог дана формирана је радна група састављена од представника свих катедри и два представника Студентског парламента, са задатком да одлучује о даљем току блокаде.
У међувремену, друштвеним мрежама шириле су се фотографије и снимци напада на студенте.
Као учесници инцидента идентификовани су људи повезани са Српском напредном странком, међу којима су члан Већа градске општине Нови Београд Милија Колџић, координатор Електродистрибуције Београд Александар Јокић, као и Душан Костић, Милена Алексић и Иван Станишић.
Више јавно тужилаштво саопштило је у петак да је напад на студенте и друге грађане окупљене испред Факултета драмских уметности у новембру 2024. године резултирао подизањем оптужних аката, признањем окривљених да су извршили кривично дело насилничко понашање на јавном скупу, као и осуђујућим пресудама Вишег суда у Београду.
Дан касније, 26. новембра, студенти ФДУ на друштвеним мрежама су представили захтеве, међу којима је било процесуирање одговорних за напад, и позвали колеге са других факултета да им се придруже.
Овај позив, испоставиће се, покренуо је лавину – један по један факултет улазили су у блокаду. Штафета за улазак у блокаде кружила је од факултета до факултета како је који улазио у блокаду.
Реченица која је покренула Србију
Иза одлуке која је означила почетак студентских блокада стајао је, заправо, једноставан предлог.
Студенткиња ФДУ након што су нападнути изговорила је: „А да блокирамо факултет?“
Предлог је убрзо преточен у одлуку изгласану на студентском састанку, а блокаду је подржало и Наставно-уметничко-научно веће ФДУ, на челу са тадашњим деканом Милошем Павловићем.
Оно што је у почетку изгледало као протест једног факултета због напада на његове студенте, за свега неколико недеља прерасло је у покрет који је захватио универзитете широм Србије.
Факултети у Београду, Новом Саду, Нишу и Крагујевцу један за другим улазили су у блокаде. До половине децембра 2024. године блокаде су захватиле државне универзитете широм земље, а 25. јануара 2025. прикључио се и Државни универзитет у Новом Пазару.
Студенти су организовали пленуме, доносили одлуке и инсистирали на испуњењу захтева. Протести су се са факултета прелили на улице, а студентски покрет добијао је све ширу подршку грађана.
Од четири захтева до захтева за изборе
Студентски покрет у почетку је имао четири захтева, усмерена на утврђивање одговорности за трагедију у Новом Саду, процесуирање нападача на студенте и професоре, обустављање поступака против ухапшених на протестима и повећање буџетских издвајања за високо образовање.
Како су месеци пролазили, а незадовољство расло, студентска борба добила је и нову форму.
У мају 2025. године студенти су затражили расписивање ванредних парламентарних избора, чиме је покрет, настао као одговор на насиље и изостанак одговорности, отворио и питање политичких промена у земљи.
На парламентарним изборима одржаним 25. октобра 2026. године победу је однела Студентска листа, освојивши довољно мандата да самостално формира владу.
Тако је пут који је почео петнаестоминутном тишином у Булевару уметности, настављен блокадом једног факултета, а затим прерастао у вишемесечни студентски бунт, завршен изборном победом.
Све је почело питањем студенткиње: „А да блокирамо факултет?“. Реченицом која је покренула серију промена у Србији.
Извор: Н1
