Ukoliko ste se ikada zapitali kako je moguće da u našoj opštini zvanično živi znatno manje punoletnih građana nego što ih ima na biračkim spiskovima – niste jedini. Prosta matematička računica, zasnovana isključivo na podacima državnih institucija, otvara ozbiljnu sumnju u regularnost izbornih procesa u Grockoj i ukazuje na to da je teren za potencijalnu izbornu krađu odavno pripremljen.
U oktobru nas očekuju vanredni parlamentarni izbori. Dosadašnja iskustva sa izbornim procesima u Srbiji, kao i brojne primedbe na biračke spiskove, pritiske i druge nepravilnosti koje su godinama beležili domaći i međunarodni posmatrači, otvaraju pitanje koliko će izborni proces ovog puta biti zaštićen od moguće izborne krađe i manipulacija. Posebnu težinu ovom pitanju daje činjenica da na ove izbore prvi put sa svojom listom izlaze studenti, dok je aktuelna vlast predvođena Aleksandrom Vučićem suočena sa novom političkom konkurencijom.
U dosadašnjoj kampanji studenti su, prema izveštajima medija, organizovali aktivnosti širom Srbije, dok se kampanja liste „Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija“ oslanja na obilazak građana i poruke o kontinuitetu vlasti i dosadašnjim rezultatima. Deo dosadašnjeg medijskog praćenja kampanje beleži i izraženu aktivnost vlasti prema studentskoj listi.
Zato će pitanje biti mnogo šire od samog rezultata na glasačkim mestima. Ako postoji mogućnost da birački spiskovi, prijavljivanje birača, pritisci ili druge nepravilnosti utiču na izbornu volju građana, onda će upravo kontrola svakog dela izbornog procesa biti od presudnog značaja. Na izborima 25. oktobra neće se odlučivati samo između različitih političkih ponuda, već će se ponovo otvoriti i pitanje da li će svaki glas zaista vredeti onoliko koliko je građanin odlučio da vredi.
Pogledajmo zvanične brojke crno na belo. Prema poslednjem zvaničnom Popisu stanovništva koji je sproveo Republički zavod za statistiku (RZS), Gradska opština Grocka broji ukupno 82.810 stanovnika.
Međutim, da bismo dobili broj ljudi koji u našoj opštini imaju pravo glasa, od tog broja moramo oduzeti maloletna lica. Zvanični podaci RZS-a o starosnoj strukturi kažu da u Grockoj živi 13.083 građana mlađih od 18 godina (od čega oko 5.500 predškolaca, 5.900 osnovaca i 1.600 srednjoškolaca).
Prostom logikom i osnovnoškolskom matematikom dolazimo do podatka da u Grockoj realno, na terenu, živi najviše 69.727 punoletnih građana.
S druge strane, u Jedinstvenom biračkom spisku Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave (MDULS), za opštinu Grocka redovno je upisano oko 73.996 birača.
Postavlja se ključno pitanje za nadležne organe: Odakle u Grockoj „višak“ od preko 4.200 birača u odnosu na broj punoletnih ljudi koji ovde stvarno spavaju, žive i plaćaju porez? Da li su među njima i nepostojeći, fantomski, izmišljeni ili dupli birači?
Da ova razlika nije plod „statističke greške“ ili „različite metodologije“, kako to državne institucije vole da pravdaju, najbolje svedoče događaji od pre nekoliko godina. Javnost u Grockoj dobro pamti aferu sa masovnim organizovanim prijavljivanjem građana iz opštine Kovin na fiktivne adrese širom Grocke.
Ono što ovu priču dodatno čini ozbiljnom jeste činjenica da su se nakon izbora pojavila i konkretna svedočenja samih ljudi iz Kovina koji su tvrdili da su učestvovali u organizovanom prebacivanju birača u Grocku. U javno objavljenim svedočenjima ljudi su navodili da su za promenu prebivališta i glasanje dobili novac, dok je jedan od svedoka govorio o 2.000 dinara i vaučeru, a drugi o 50 evra. Jedan od svedoka, koji je naveo da je korisnik socijalne pomoći, tvrdio je i da je zbog promene prebivališta ostao bez socijalne pomoći u mestu u kojem stvarno živi.
Ono što dodatno otvara pitanje stvarnog stanja na biračkom spisku jesu i svedočenja iz same Grocke. Gročanske vesti imaju saznanja o slučajevima u kojima je na pojedinim adresama bilo prijavljeno znatno više ljudi nego što ih stvarno živi na tim adresama. U jednom takvom slučaju građanin je, prema našim saznanjima, zbog sumnje u nepravilnosti obavestio i policiju.
Dakle, priča o biračima iz Kovina koji su zbog izbora dolazili u Grocku nije ostala samo na nivou političkih optužbi i nagađanja – postojala su i javno objavljena svedočenja ljudi koji su tvrdili da su u tome učestvovali i da su za to bili plaćeni. Istovremeno, vlast je osporavala verodostojnost najmanje jednog od tih svedočenja, zbog čega su sve okolnosti tog slučaja ostale predmet političkog i javnog spora.
U situaciji kada se u Beogradu održavaju sudbonosni lokalni izbori, a u opštinama u unutrašnjosti (poput Kovina) u tom trenutku nema lokalnih izbora, aktivira se mehanizam takozvanog izbornog inženjeringa. Ljudi iz drugih mesta se administrativno, preko noći i uz aminovanje MUP-a, presele na adrese u Kaluđerici, Vinči, Grockoj ili Zaklopači. Dobijaju dokumenta, izlaze na naša biračka mesta, kroje lokalnu vlast i budžet opštine Grocka, a onda se organizovanim prevozom vraćaju svojim stvarnim kućama s druge strane Dunava.
Nezavisni domaći i međunarodni posmatrači, poput organizacije CRTA i misije ODIHR, u svojim izveštajima godinama unazad crtaju ovaj mehanizam „migracije birača“. Činjenica da na jednoj te istoj kućnoj adresi u našoj opštini neretko bude prijavljeno na desetine ljudi, jasno govori da sistem svesno toleriše (ili organizuje) ovu anomaliju.
Dokle god državne institucije odbijaju transparentnu, nezavisnu reviziju i detaljno čišćenje Jedinstvenog biračkog spiska, ovaj mehanizam za manipulaciju je konstantno „napunjen i spreman“.
Višak od preko četiri hiljade upisanih birača, ukoliko se pokaže da deo tih upisa ne odgovara stvarnom prebivalištu građana, otvara pitanje da li i u kojoj meri takav birački spisak može da bude zloupotrebljen i da utiče na rezultat parlamentarnih izbora. Upravo zato pitanje nije samo koliko ljudi živi u Grockoj, već i ko se sve vodi kao birač sa prebivalištem na njenoj teritoriji.
Stanovnici Grocke svakodnevno se suočavaju sa problemima infrastrukture, javnog prevoza i brojnim neispunjenim obećanjima. Zato je važno da na parlamentarnim izborima 25. oktobra svaki građanin koji ima pravo glasa bude upisan na odgovarajućem mestu i da birački spisak bude tačan i proverljiv. Ukoliko postoje sporni ili fiktivni upisi, nadležne institucije imaju obavezu da ih provere i utvrde stvarno stanje.
Jer pitanje koje ostaje pred nadležnima nije samo koliko birača ima u Grockoj, već i ko su ti ljudi, gde imaju prijavljeno prebivalište i da li zaista žive na adresama na kojima su upisani. Od odgovora na ta pitanja zavisi i poverenje građana u izborni proces 25. oktobra – a poverenje u aktuelnu vlast među delom građana koji nisu za nju vezani poslom, materijalnom koristi ili strahom od posledica, već odavno je ozbiljno narušeno.
Slobodan Simić
