СНС пред изборе 25. октобра више нема ону врсту подршке из Брисела којом се годинама хвалио пред домаћом јавношћу. Европска народна партија (ЕПП) се дистанцира, унутар ње се преиспитује статус напредњака, а европосланик Томаш Здеховски за Нова.рс отворено поручује да би требало озбиљно размотрити чак и суспензију или искључење СНС-а. Саговорници Нова.рс оцењују да је промена односа очигледна, али упозоравају да ће прави тест за европске народњаке тек доћи, током избора и након њих.
„Моје забринутости нису умањене. Остајем при суштини своје критике да је СНС изашао из оквира вредности ЕПП. У тренутним околностима не верујем да би наставак чланства СНС требало третирати као нешто што се подразумева. Без кредибилних и доказивих промена, сматрам да би суспензију или искључење требало озбиљно размотрити“, рекао је Здеховски за наш портал.
Зашто је ова порука важна?
ЕПП је најбројнија политичка групација у Европском парламенту, а тој политичкој породици припада и председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен. Истовремено, како за Нова.рс примећује Никола Буразер, уредник портала Савремена политика, некадашње поруке о „драгом Александру“ и „великом напретку“ замениле су много оштрије поруке о стању демократије у Србији.
Стога, више нема дилеме да ЕПП пред 25. октобарудаљава од СНС-а. То се већ види. Питање је шта следи ако се на изборима понове проблеми због којих су међународни посматрачи навели да је изборни процес 2023. године споран? Да ли ће званични Брисел поново свести своју улогу на пука саопштењима, тврдећи забринутости или ће ова промена односа ЕПП, који истовремено има и водећу улогу у Европској комисији, утицати и на другачију рекацију ЕУ?
Ако питате Владимира Међака из Европског покрета у Србији, време за сигнале је већ прошло.
„Прешли смо ниво кад су нам сигнали били довољни“
„Надам се да те подршке неће ни бити, да је ЕПП коначно схватио да је СНС баласт који им заиста не треба и да би био ред да их се реше, односно да избаце СНС напоље. Проблем је што је требало годину дана да дођу до ове позиције. Колико год је ЕПП несклон томе да то уради, догађаји око Младићеве сахране их, изгледа, ипак терају ка том исходу“, каже Међак за Нова.рс.
Догађаји које помиње наш саговорник, истина, покренуле су одређене процедуре унутар највеће европске политичке групације. Скупштина ЕПП саопштила је 29. септембра да су сцене са сахране Ратка Младића „дубоко узнемирујуће“, наводећи државне почасти, присуство високих званичника и јавно величање. ЕПП је тада изричито саопштила да ти догађаји не могу бити игнорисани у оквиру процеса преиспитивања статуса СНС-а.
С друге стране, Међак сматра да је значајно и понашање Урсуле фон дер Лајен.
„Било би добро да те подршке заиста и не буде, јер ни Урсула фон дер Лајен није дошла у Београд, иако је то желела. Зато се надам да иде ка томе да ћемо коначно видети неку њихову конкретну реакцију“, подвлачи наш саговорник он.
Зашто важна реакција Европе
Питање да ли ће ЕУ реаговати посебно је важнозбог искуства са изборима 2023. године, после којих су међународни посматрачи указивали на притиске на бираче, системске предности власти, пристрасност у медијима и злоупотребу јавних ресурса. ЕУ је тада поручила да су потребни „опипљиво побољшање и даља реформа“ изборног процеса и позвала надлежне институције да испитају наводе о неправилностима и на томе се читава прича завршила.
Пред изборе 25. октобра ОДИХР је поново у Србији. Мисија има 14 међународних експерата у Београду, 30 дугорочних посматрача широм земље, а затражено је и 300 краткорочних посматрача за изборни дан. Избори се, дакле, неће посматрати само кроз оно што се догоди на бирачким местима 25. октобра, већ кроз читаву кампању и изборни процес.
Управо то је за Нова.рс нагласио и Здеховски.
„Посебну пажњу обратићу на то да ли бирачи могу слободно да донесу одлуку, без застрашивања или притисака, да ли опозициони кандидати имају правичан приступ медијима и да ли се јавни ресурси злоупотребљавају у сврху кампање“, рекао је он, додајући да ће важни бити и тачност бирачког списка, транспарентност гласања и бројања гласова, независно посматрање избора и ефикасно испитивање приговора.
„Избори морају да буду оцењени на основу читаве кампање и целокупног изборног процеса, а не само на основу изборног дана“, поручио је Здеховски.
За Међака, међутим, промена тона више није довољна.
„Ово јесте значајан сигнал у правом смеру, али мислим да смо ми прешли ниво кад су нам сигнали били довољни и сада су потребне конкретне акције. Нажалост, они их неће избацити пре избора, а имали су и те како времена за то“, подсећа Међак.
Дистанца постоји, али ЕПП још није избацио СНС из куће
Да је до озбиљног хлађења односа дошло сматра и Никола Буразер, али упозорава да дистанцу ЕПП-а од СНС-а још не треба проглашавати коначним раскидом.
„Европска народна партија се у целини већ неко време дистанцира од СНС. Отворена подршка је изостала и на неким ранијим изборима, критички гласови од стране појединих партија чланица и посланика све су чешћи, а посланици ЕПП у Европском парламенту су подржали доста оштре резолуције према власти у Србији. У току је и разматрање статуса СНС унутар ЕПП, а недавно смо имали и доста оштре изјаве у вези са величањем Ратка Младића“, каже Буразер за Нова.рс.
Промена је видљива и кад се погледа однос који су европски народњаци према властима у Београду имали претходних година.
Здеховски за Нова.рс каже да одсуство подршке ЕПП пред ове изборе не треба мешати са формалном одлуком о чланству СНС-а, али му даје озбиљну политичку тежину.
„По мом мишљењу, то шаље поруку: СНС не може да узима европску политичку подршку здраво за готово. Грађани Србије не би требало да тумаче повезаност СНС са ЕПП као безусловно одобравање поступака те странке“, поручује он.
Буразер промену види и ван самог ЕПП-а, у наступу председнице Европске комисије.
„Промена је видљива и у реторици и поступцима председнице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен, која је поруке о ‘драгом Александру’ и ‘великом напретку’ заменила са доста оштрим порукама кад је у питању демократија у Србији“, наводи Буразер.
Ипак, повлачи јасну границу између „хлађења“ односа и одлуке да се СНС-у покажу врата.
„Све то заједно, међутим, не значи да је ЕПП дигао руке од своје придружене чланице у Србији, већ да је због очигледно ауторитарних тенденција било неопходно направити одређену дистанцу и одбранити се од напада да је својом подршком ЕПП био саучесник у демонтирању демократије у Србији“, истиче он.
Шта ће бити следећи потез европских народњака зато би могло да зависи не само од онога што се буде догађало током изборног процеса, већ и од резултата 25. октобра и политичке позиције СНС-а након избора.
„Будућност овог односа зависиће од даљег понашања власти у Београду, али и од њене судбине на изборима. Рецимо да ће ЕПП бити много лакше да се ‘одрекне’ СНС уколико он више није на власти, него уколико је и даље кључни политички актер у доста важној земљи за Европску унију“, закључује Буразер.
Извор: Нова.рс
