Izlaznost na izborima 25. oktobra nameće se kao jedno od ključnih pitanja pred glasanje koje bi, posle dve godine duboke političke krize, moglo da promeni odnos snaga na političkoj sceni Srbije. Projekcije analitičara i politikologa pokazuju da se prava slika stanja u društvu može dobiti samo ukoliko na birališta izađe više od 4,3 miliona građana. Politikolog Aleksandar Ivković upozorava za Novu da će konačan ishod zavisiti i od toga da li su SNS, SPS i radikali sačuvali dosadašnji broj glasova, dok simulacije profesora Milovana Šuvakova pokazuju koliko različiti scenariji izlaznosti mogu da utiču na raspodelu mandata. Analiza pokazuje da bi promene donela i izlaznost koja je znatno manja od one zabeležene na izborima 2000. godine, kada je glasalo gotovo pet miliona građana.
Kako se izbori 25. oktobra sve više približavaju, kao jedna od najznačajnijih tema u javnosti nametnula se izlaznost, odnosno tačan broj birača koji bi oslikao pravo stanje u društvu nakon dve godine teške političke krize.
Kada se uporede izjave analitičara, politikologa i istraživača javnog mnjenja, brojka koja se najčešće spominje jeste ona oko 4,3 miliona birača. Radi se o izlaznosti koja bi pokazala pravo sliku stanja u društvu.
O izlaznosti je govorio i nosilac liste Srpske napredne stranke, Aleksandar Vučić, rekavši da na predstojećim izborima očekuje izlaznost od oko 4,1 miliona birača, odnosno preko 63 odsto.
Izlaznost kroz prizmu glasova
Komentarišući faktor izlaznosti na izborima, politikolog Aleksandar Ivković stavio je fokus na glasove stranaka, navodeći za Novu da je glavno pitanje da li SNS, SPS i radikali imaju isti broj glasova kao ranije, što je nešto više od dva miliona glasova.
„Ukoliko su oni sačuvali sve te glasove, to onda otežava posao drugoj strani i onda bi izlaznost morala da bude 4,3 miliona birača za promene. Na ovaj broj u biračkom spisku to je oko 66 odsto glasača, što nije nemoguće, ali je svakako ambiciozno“, kaže Ivković dodajući da treba obratiti pažnju i na oko 250-270 000 glasova koji neće otići nijednoj od strana, a reč je o neispravnim i glasovima manjina.
Sagovornik Nove navodi i da smo na lokalnim izborima ove i prošle godine videli da SNS I SPS, koji su išli zajedno na listu, nisu izgubili osetno glasače, ali je tu uvek onaj faktor da su mogli da se fokusiraju na malu površinu.
„Sada je svakako veći zadatak pred njima i treba posebno videti kako se kreće njihov broj glasača u velikim gradovima ili srednjim poput Užica…Da li se tu može očekivati pad glasova“, kaže Ivković.
Dodaje da ne treba očekivati dramatičan pad SNS i SPS glasova, ali to, kako kaže, ostaje x faktor ovih izbora.
„Ne postoji nikakav indikator koji govori da su oni dobili nove glasove. Ako rezultat SNS bude veći u odnosu na prošle izbore, biće to preliveni glasova od SPS, koji tu stranku dovodi u rizik do cenzusa“, kaže Ivković.
Simulacija koja pokazuje koliko ja važna izlaznost: Četiri scenarija
Profesor Milovan Šuvakov koji je pažnju javnosti privukao numeričkim simulacijama, sada je obradio i temu izbora, te izradio simalator mandata u Narodnoj Skupštini na osnovu rezultata moguće izlaznosti, ali i u slučaju da se ponove rezultati poslednjih izbora.
Tako u scenariju 1 „referendumska atmosfera“ sa izlaznošću od 60 odsto, Studentska lista bi osvojila 127 mandata, dok bi SNS osvojio 111. Za manjine bi bilo rezervisano 12 mandata.
Evropska Srbija, desnica i SPS u ovom slučaju ne bi prešli cenzus.
U scenariju 2 označenom kao „šarena Skupština“, sa izlaznošću od 60 odsto, Studentska lista osvojila bi 108 mandata, SNS 106, SPS osam, desnica 8, kao i Evropska Srbija. Manjinama bi ponovo pripalo 12 mandata. Razliku u ovom scenariju čini mogući prelazaka cenzusa stranaka izvan SNS i SL.
U trećem scenariju koji je nazvan „velika izlaznost“ od 62 odsto, Studentska lista bi osvojila 131 mandat, SNS 107, manjine 12, dok bi ostale stranke ostale ispod cenzusa.
Četvrti scenario podrazumeva izlaznost i rezutate SNS sa izbora 2023. godine. Po tom scenariju, Studentska lista bi u novom sazivu Skupštine osvojila 94 mandata, a SNS 120. SPS, desnica, i Evropska Srbija osvojili bi po 8, dok bi manjinama ponovo pripalo 12 mesta.
Kakva je izlaznost bila na poslednjim parlamentarnim izborima, a kakva 5. oktobra?
Na vanrednim parlamentarnim izborima u Srbiji održanim 17. decembra 2023. godine glasalo je ukupno 3.820.746 građana, što je izlaznot od nešto više od 58 odsto.
S druge strane, na saveznim izborima održanim 24. septembra 2000. godine, prema zvaničnim podacima koje je prihvatio Ustavni sud i koji su objavljeni u konačnim rezultatima, glasalo je ukupno 4.916.920 birača (izlaznost od 71,55% od ukupno 6.871.595 upisanih u birački spisak).
Izvor: Nova.rs
