N1
Istraga ubistva na Senjaku razlikuje od mnogih drugih istraga, kaže menadžer pravnog tima Beogradskog centra za ljudska prava Vladica Ilić za N1 i pita u kojoj istrazi policija vrši pretres stana osumnjičenog nakon dvadeset dana. On kaže da je pored Veselina Milića više ljudi koji su u vrhu MUP-a bilo povezivano sa organizovanim kriminalom, poput bivše državne sekretarke Dijane Hrkalović.
Ilić kaže da se ne osećaju svi građani bezbedno u prisustvu policije, a naročito ne oni koji se okupljaju na protestima.
„Videli smo u poslednjih godinu i po dana pristrasno i diskriminatorno ponašanje policije. Jedna grupa lica se štitila i policija ih je čuvala 24 sata dnevno u Pionirskom parku, a s druge strane smo videli brojne negativne prakse prema ljudima koji su demonstrirali protiv vlasti. Među njima je bilo mnogo slučajeva zlostavljanja, pa čak i onih koji mogu da se smatraju torturom. Ni za jedan od tih slučajeva niko nije odgovarao, niti je pokrenut krivični postupak protiv policajca“, navodi Ilić.
Ministar policije Ivica Dačić izneo je pre neki dan statistiku o radu policije, a Ilić kaže da zavisi šta brojite i kako brojite, te da veliki broj ljudi danas ni ne prijavljuje zločine policiji.
„Vidite jedno srozavanje kvaliteta rada policije i nepostupanje u slučajevima koji tište obične ljude. Bezbednost u gradu je dosta popustila i danas imate klince koji šaraju grafite, vade pištolje na ljude, na šta nema reakcije… I onda, u okolnostima masovnog primenjivanja sile na nezakonit način, iznositi neke statističke podatke koje pravi MUP, nije neki argument. Ko broji to“, pita Ilić i dodaje da bi bilo zanimljivo da nam MUP kaže kakvo je poverenje mladih u policiju.
Veselin Milić | Amir Hamzagić/Nova.rs
On kaže i da je više ljudi koji su u vrhu MUP-a bilo povezivano sa organizovanim kriminalom, poput bivše državne sekretarke koja je bila osumnjičena za vezu sa organizovanim kriminalom i nameštanje istraga, a ne samo bivši načelnik beogradske policije Veselin Milić.
„U slučaju Milić nam kažu da će zakonom zabraniti da nam policajci obezbeđuju kriminalce, pa to već piše u zakonu. Piše u zakonu da oni ne smeju da rade nespojive poslove sa službenom dužnošću, da moraju ako žele dodatni posao da traže odobrenje starešine, da starešina pre donošenja odluke mora da vodi računa koja je to vrsta posla i da li utiče na policijski posao. I kad neko hoće da radi obezbeđenje nekog kluba, neko bi trebao da izvrši proveru kluba – ko je vlasnik, ko tu dolazi, ko su drugi radnici obezbeđenja… Dakle, mi imamo okvir u kom bi to trebalo da funkcioniše, a zašto ne funkcioniše to bi neko trebao da odgovori“, navodi Ilić.
Sagovornik N1 kaže i da je tačno da organizovani kriminal u raznim državama pokušava da nađe vezu sa državom, ali pita kakva je to država gde on uspe da nađe vezu kod čelnikom MUP-a.
Ministar policije tvrdi kako nema zaštićenih u policiji, a Ilić kaže da ćemo to videti i da se istraga ubistva na Senjaku razlikuje od mnogih drugih istraga.
„U kojoj istrazi policija vrši pretres nakon dvadeset dana? Meni to ne liči na efikasno postupanje. Pitanje za tužioca zapravo je zašto je tek sada dao nalog da se izvrši pretres stana osumnjičenog Milića. Saznali smo i da su neki ljudi tvrdili da ih je policija tukla, policija na taj način može da uništi svaku istragu. Imali smo istragu nestanka Danke Ilić, ta istraga je trajno kontaminirana nezakonitim postupanjem policije, jer imamo čoveka koji je umro u policiji nasilnom smrću od mnogobrojnih povreda na telu koje je imao. Koja to policija laže javnost da je građanin umro prirodnom smrću, a on umro od batina i to u policijskoj stanici“, pita Ilić.
N1 Beograd
„Istrage torure se vrlo teško mogu smatrati efikasnim“
Javno tužilaštvo za organizovani kriminal preuzima slučaj brutalnog policijskog nasilja nad demonstrantima u Valjevu na protestu u tom gradu 14. avgusta prošle godine, a Ilić kaže da ga je ova vest iznenadila.
„Dobro je što je nešto urađeno, videćemo šta će tužilac TOK-a da uradi. Istrage torure se vrlo teško mogu smatrati efikasnim ako se u prvim satima i danima ne urade neke krucijalne stvari – uzmu iskazi od žrtava i osumnjičenih, pre nego što oni usaglase iskaze, pre nego što falširaju dokumentaciju, pre nego što nestanu neki snimci i tragovi… Za Valjevo imam najveću bojazan hoće li biti identifikovani svi policajci ili iko, jer su oni pod maskama i nemaju identifikacione oznake koje su vidljive“, kaže Ilić i zaključuje da njedna institucija u ovoj zemlji ne želi da se bori protiv torture i da poverenje u policiju možda ima vlast, ali građani ne.
Izvor: N1
