
Многи власници кућних љубимаца бар једном су се запитали кога њихов пас или мачка заправо највише воли. Да ли је то особа која им свакодневно пуни чинију храном или она која са њима проводи сате у игри и мажењу?
Иако се често претпоставља да љубимци највише воле онога ко их храни, њихов однос са људима много је сложенији.
Истраживања показују да пси и мачке могу развити снажну емоционалну повезаност са својим власницима, а храна није једино што утиче на тај однос. Важну улогу имају и заједничко време, осећај сигурности, позитивна искуства и начин на који се људи односе према животињама, преноси Индеx.хр.
Шта је псима важније – храна или пажња?
Пси су изразито друштвене животиње које са људима стварају блиске односе. Храна им је важна, посебно када је реч о учењу и награђивању пожељног понашања, али није нужно главни разлог због којег се везују за одређену особу.
Нека истраживања показала су да пси позитивно реагују на похвале својих власника, а поједини их чак више воле од хране. То сугерише да људска пажња и друштвена интеракција за псе могу имати велику вредност.
Игра такође може помоћи у изградњи односа између пса и власника. Заједничке активности, попут доношења лоптице, шетњи и учења нових команди, пружају псу прилику за позитивну интеракцију са човеком.
Ипак, то не значи да ће пас аутоматски више волети особу која се са њим игра него ону која га храни. Његова приврженост зависи од целокупног односа, претходних искустава и осећаја сигурности који му одређена особа пружа.
Једно истраживање из 2016. године, објављено у научном часопису „Социал Цогнитиве анд Аффецтиве Неуросциенце“, посебно је занимљиво. Научници су магнетном резонанцом пратили мождану активност 15 паса док су очекивали храну или похвалу. Код 13 паса мождани одговор на очекивану похвалу био је једнак или снажнији од одговора на храну.
Резултати указују на то да је неким псима друштвена интеракција са власником једнако важна или чак важнија од хране. Ипак, истраживање није директно упоређивало особе које хране псе са онима које се са њима играју.
А шта је са мачкама?
Мачке се често сматрају независнијим од паса, а постоји и уврежено мишљење да се за људе везују првенствено због хране. Међутим, научна истраживања показују да таква представа није сасвим тачна.
Истраживање објављено 2017. године у часопису „Бехавиоурал Процессес“ проучавало је шта мачке највише привлачи. Понуђене су им четири категорије стимулуса: људска пажња, храна, играчке и мириси.
Показало се да је већини испитаних мачака најпривлачнија била интеракција са људима, а на другом месту нашла се храна. Притом су постојале велике индивидуалне разлике, што значи да нису све мачке имале исте склоности.
Још једно истраживање, објављено 2019. године у часопису „Цуррент Биологy“, показало је да мачке могу развити сигурну приврженост својим власницима. То значи да им позната особа може пружати осећај сигурности, а не само храну и друге потрепштине.
Због тога се не може закључити да ће мачка највише волети особу која је храни. Неке ће посебно уживати у игри, друге ће тражити близину особе која их мази, а трећима ће најважније бити мирно и предвидиво окружење.
Како препознати особу уз коју се љубимац осећа најбоље?
Приврженост се не може поуздано проценити само на основу тога коме пас или мачка најчешће прилазе. Животиња може прићи једној особи јер очекује храну, другој јер жели игру, а трећој јер се уз њу осећа сигурно.
Код паса знакови позитивног односа могу укључивати добровољно тражење близине, опуштено понашање и започињање заједничких активности. Мачке своју наклоност могу показивати приближавањем, трљањем главом о особу, опуштеним боравком у њеној близини или тражењем контакта.
Важно је притом посматрати целокупно понашање животиње. На пример, чињеница да мачка не жели мажење не значи нужно да није привржена власнику. Неке мачке једноставно мање уживају у физичком контакту.
Па кога онда више воле?
Научни докази не дају једноставан одговор на питање да ли пси и мачке више воле особу која их храни или ону која се са њима игра. Досадашња истраживања потврђују да храна није једини извор задовољства и да друштвена интеракција са људима може бити веома важна за обе врсте.
Ипак, не постоји довољно доказа за опште правило према којем ће пси увек више волети особу која се са њима игра, а мачке ону која их храни, или обрнуто.
Најважније је да особа која брине о љубимцу доследно задовољава његове потребе, пружа му сигурност и поштује његове границе. Храњење, игра и нежност могу допринети позитивном односу, али ниједна од тих активности сама по себи не гарантује да ће управо та особа постати љубимцу омиљена.
Извор: Н1