U vili na Dedinju, među odabranim ljudima okupljenim oko patrijarha Porfirija, tokom izborne večeri unapred se slavila pobeda Srpske napredne stranke. Očekivao se još jedan mandat Aleksandra Vučića, nastavak saradnje sa državnim vrhom i potvrda da se odnosi na koje su navikli neće menjati.
Onda je Vučić priznao poraz.
Prema izvorima Nova.rs, atmosfera se potpuno promenila. Okupljanje je ubrzo završeno, a patrijarh se povukao razočaran i zabrinut. Njegovo raspoloženje sagovornici našeg lista opisuju kao – potpuno utučeno. Izborni rezultat bio je poraz čoveka sa kojim je godinama gradio političko savezništvo, ali i najava neizvesnosti za krug ljudi koji je takav odnos pretvorio u način upravljanja Crkvom.
U maju 2019. Vučić je, na poziv patrijarha Irineja, prisustvovao Saboru SPC. Posle sastanka objavljene su informacije o oštroj raspravi sa Amfilohijem. Mitropolit je kasnije potvrdio šta misli o predsednikovoj politici.
„Vučić je izdajnik. Svojim ponašanjem i postupcima pokazuje da će izdati Kosovo“, rekao je, objašnjavajući da mu to govori i neposredno.
Ni patrijarh Irinej, uprkos bliskosti sa državnim vrhom, nije izbegavao svaku poruku koja je vlastima postavljala granice. Autoru ovog teksta je u septembru 2020, tokom pregovora Beograda i Prištine, rekao:
„Jedini dogovor koji Srpska pravoslavna crkva prihvata jeste onaj u kojem su Kosovo i Metohija u sastavu Srbije“.
Godinu dana ranije Sinod je odlučio da Vučiću dodeli Orden Svetog Save, povodom osam vekova autokefalnosti SPC. Amfilohije se usprotivio partijskom svrstavanju Crkve, Atanasije tvrdio da se dodeli protivi veliki broj episkopa, a Maksim ukazivao na nesklad između obrazloženja odlikovanja i politike razgraničenja. Grigorije je kasnije ocenio da je dodela potisnula značaj jubileja.
Orden je ipak uručen. Protivljenje episkopa nije promenilo odluku, ali je pokazalo koliko je odnos prema Vučiću podelio Crkvu.
Novi sukob usledio je tokom litija protiv Zakona o slobodi veroispovesti u Crnoj Gori. Početkom 2020. Amfilohije je zamolio Vučića da odloži najavljeni dolazak za Badnji dan. Prema izvorima Nove, u Mitropoliji su strahovali da bi poseta unela podele među učesnike protesta i politički koristila Milu Đukanoviću. Grigorije je tvrdio da je vlast u Srbiji od početka bila na Đukanovićevoj strani.
Informer je, za to vreme, Amfilohija optuživao da radi za crnogorskog predsednika. Čovek koji je predvodio proteste protiv Đukanovićevog zakona postao je, u verziji provladinog tabloida, njegov saradnik.
Promena odnosa snaga
Amfilohije je preminuo u oktobru 2020, dva meseca posle izbornog poraza DPS-a. Ni pripreme njegove sahrane nisu prošle bez spora oko Vučića. Kako je Novoj potvrđeno iz više izvora, patrijarh Irinej, Porfirije i Irinej Bulović zalagali su se da predsednik održi govor, uz obrazloženje da bi to doprinelo jedinstvu Srba. Deo episkopa snažno se usprotivio, među njima Atanasije Jevtić. Vučić na kraju nije govorio.
U novembru je preminuo i patrijarh Irinej. Njihov odlazak promenio je odnos snaga u SPC.
Grigorijevi nastupi nastavili su da izazivaju napade političara i provladinih medija. Kad je početkom 2021. najavio okupljanje ljudi koji bi radili na promeni sistema, to je protumačeno kao priprema predsedničke kandidature. Ivica Dačić tražio je da odluči hoće li biti vladika ili kandidat, a Sinod se ogradio od njegovih izjava. Nova je tada objavila saznanja da Sinod pre saopštenja nije ni zasedao i da je iza njega stajao Irinej Bulović.
U februaru 2021. za patrijarha je izabran Porfirije Perić, dotadašnji mitropolit zagrebačko-ljubljanski, o čijoj se bliskosti sa Vučićem govorilo i pre dolaska u Beograd.
Izbor su, prema izvorima Nove iz crkvenih krugova, pratile sumnje u političko usmeravanje. Dodatna pitanja otvorilo je istraživanje sarajevskog Centra za istraživačko novinarstvo. Prema objavljenim Skaj prepiskama i dokumentaciji, episkopi su tokom izbora tajno snimani u kripti Hrama Svetog Save, iako im je garantovano da neće biti snimani.
Postavljanje kamera organizovao je, prema istraživanju CIN-a, bivši funkcioner državne bezbednosti Ljuban Ećim, kojem su snimci kasnije dostavljeni. Ko je želeo taj materijal i čemu je služio ostaje pitanje koje prevazilazi unutrašnje crkvene odnose.
Državni milioni, gotovina i zaštita velikodostojnika
Savez crkvenog i državnog vrha imao je i finansijsku stranu. Jedan od njegovih najvidljivijih poslova bio je završetak Hrama Svetog Save.
Nakon povlačenja Amfilohija iz tela koje je učestvovalo u vođenju radova, važnu ulogu u kasnijem odlučivanju dobili su Nikola Selaković i tadašnji patrijarhov vikar Stefan Šarić. Izvori Nove iz SPC još 2020. tvrdili su da su njih dvojica učestvovala u odlučivanju o izvođačima i raspolaganju sredstvima za unutrašnje uređenje Hrama.
Isti sagovornici opisivali su navodne gotovinske isplate u inostranstvu. Prema njihovim tvrdnjama, novac je menjan u dolare, uz proviziju bankaru i privredniku bliskom SNS-u, a potom nošen osobi angažovanoj na uređenju Hrama. Tvrde i da je tokom jednog prenosa patrijarhov saradnik zaustavljen sa novcem, nakon čega je intervenisano iz Srbije kako slučaj ne bi dobio javni epilog. Ostaju pitanja kako su takve isplate evidentirane, po kom osnovu je gotovina prenošena i ko je eventualno intervenisao.
Razmere državnog finansiranja pokazuju objavljeni iznosi. Prema obračunu Radara, do početka 2025. za Hram je obezbeđeno najmanje 74,5 miliona evra državnih sredstava. U aprilu iste godine odobreno je dodatnih oko dva miliona. U junu 2026. Porfirije i premijer Đuro Macut, uz Vučićevo prisustvo, potpisali su ugovor za završne radove vredan više od šest miliona evra.
Uporedo su razvijani komercijalni projekti SPC. Nova je pisala o kompleksu „Dorćol centar“, sa cenama stanova iznad 4.000 evra po kvadratu, i ranijoj gradnji na Novom Beogradu, u objektu od oko 36.000 kvadrata sa 127 stanova. Za obnovu i dogradnju patrijarhove vile na Dedinju dokumentacijom iz 2024. predviđeni su radovi vredni oko 650.000 evra.
Pitanja zaštite pojedinih velikodostojnika otvarana su i povodom krivičnih prijava. Student Akademije SPC Marko Žarkov prijavio je Stefana Šarića kao nalogodavca svoje otmice. Šarić nije optužen, dok su dvojica policajaca zaključila sporazume o priznanju krivice za prinudu. Žarkov je osporavao verziju događaja prihvaćenu u tom postupku.
Prema saznanjima Nove, crkvenom vrhu je preko izraelskog savetnika iz Vučićevog okruženja sugerisano da kritike pojedinaca predstavlja kao napad na celu instituciju. Pitanja o ličnoj odgovornosti tako su pretvarana u poziv vernicima da brane ugroženu Crkvu.
Slična odbrana usledila je i posle presude Okružnog suda u Ljubljani, pred kojim je Porfirije u julu 2026. dobio uslovnu kaznu od četiri meseca zatvora zbog zlostavljanja na radu bivšeg paroha Željka Lubarde.
Lubarda je tvrdio da su pritisci počeli nakon prijavljivanja finansijskih malverzacija i odbijanja da promeni iskaz. SPC je osporila njegove navode i regularnost postupka, ocenjujući ga kao politički motivisan. Sinod je saopštio da je patrijarhu savetovao da ne ulaže prigovor. U Porfirijevu odbranu javno je stao i Vučić.
U Moskvi protiv protesta, u Srbiji protiv kritičara
Studentski protesti pokazali su koliko se vrh SPC udaljio od dela sopstvenog sveštenstva i vernika.
Porfirije je 22. aprila 2025, pred Vladimirom Putinom i ruskim patrijarhom Kirilom u Moskvi, o događajima u Srbiji govorio kao o „obojenoj revoluciji“. Irinej Bulović pomogao mu je da se seti izraza. Patrijarh je izrazio nadu da će to iskušenje biti savladano i preneo Vučićeve pozdrave.
Deo episkopa zauzeo je drugačiji stav. Prema ranijem izveštavanju Nove, šestorica su patrijarhu uputila pismo u kojem su istakla da su studenti budućnost zemlje i osudila izjave mitropolita kruševačkog Davida, koji ih je nazivao ustašama.
Vladika Irinej Bulović, patrijarh Porfirije, patrijarh Kiril i Vladimir Putin
Foto:BETAPHOTO/Gavriil Grigorov, Sputnik, Kremlin Photo via AP
Vladika Irinej Bulović, patrijarh Porfirije, patrijarh Kiril i Vladimir Putin Foto:BETAPHOTO/Gavriil Grigorov, Sputnik, Kremlin Photo via AP
Među potpisnicima bio je mitropolit žički Justin. Njegovi sveštenici dočekivali su studente tokom pešačenja, a u Studenici su boravili i studenti iz Novog Pazara na putu ka Novom Sadu. Justin je kritikovao i policijsko nasilje.
U jesen 2025. Sinod je u Žičku eparhiju poslao komisiju koju su činili Irinej Bulović, Metodije, Velibor Džomić, Miroslav Čolaković, Milan Andrić i Vladan Simić. Zvanični razlog bile su sumnje u materijalno-finansijske nepravilnosti. Izvori Nove tvrdili su da je stvarni povod Justinova podrška studentima i kritika vlasti.
Porfirije je od njega tražio saradnju sa komisijom. Justin je suspendovan 18. februara 2026, a upravljanje eparhijom preuzeo je mitropolit niški Arsenije.
Metodije je u međuvremenu promenio odnos prema Vučiću: od episkopa koji nije odlazio na predsednikove ručkove tokom Sabora postao je velikodostojnik koji mu uručuje odlikovanje i zahvaljuje na brizi za SPC. Potom je učestvovao u kontroli eparhije svog sabrata koji je podržavao studente.
Prema saznanjima Nove, Porfirije je pojedinačnim episkopima poručivao da studentima ne treba otvarati crkvene objekte, tretirajući njihov pokret kao neprijateljski prema državi.
Na Savindan 2026. studenti i građani posle protesta „Znanje je moć“ zatekli su zatvoren Hram Svetog Save. Obrazloženje je bilo radno vreme. U istom hramu Vučić je priman rano ujutru, pred odlazak u Njujork. Razlika u dočeku govorila je više od saopštenja.
Dva dana kasnije donete su odluke crkvenog suda o isključenju Blagoja Pantelića i Vukašina Milićevića iz crkvene zajednice. Milićević je lišen i svešteničkog čina. Obojica su kritikovala bliskost Porfirija i vlasti. Milićević je izjavio da su mu na saslušanju citirani javni nastupi i da je pitan stoji li iza njih.
Sukobi su se vodili i oko Bogoslovskog fakulteta. Milićević u martu 2024. nije reizabran za docenta, dok je Pantelić kasnije osporavao dokumentaciju za reizbor Porfirijevog saradnika Dragana Radića, čiji predloženi izbor nadležno univerzitetsko veće nije podržalo.
U maju 2026. Porfirije i Macut, uz Vučićevo prisustvo, potpisali su memorandum o osnivanju Univerziteta „Sveti Sava“. Kritičari su upozoravali na mogućnost izdvajanja bogoslovskog obrazovanja iz okvira Univerziteta u Beogradu i dodatnog ograničavanja akademske autonomije.
Sa tim odlukama iza sebe Porfirije je dočekao izbornu noć. Na Dedinju se, prema izvorima Nove, očekivala pobeda čoveka sa kojim je crkveni vrh godinama delio poslove, projekte i političke poruke. Kad je Vučić priznao poraz, okupljanje je završeno.
O patrijarhovom položaju odlučuju crkveni organi. Pred njima ostaju i pitanja koja izborni rezultat sam ne rešava: zašto su kritičari kažnjavani, kako je trošen novac i zbog čega je odnos prema jednoj vlasti postao merilo prihvatljivog ponašanja unutar Crkve.
Porfirije je građanima preporučio smirenje pred ishodom koji im se možda neće dopasti. Sada će mu ono trebati i za razgovor o sopstvenim odlukama. Vučićev poraz pripada izbornoj noći. Odgovornost za ono što je vrh SPC radio u godinama njegovog mandata tek dolazi na dnevni red.
Izvor: Nova.rs
