Српска православна црква и њени верници данас обележавају Томиндан, празник посвећен Светом апостолу Томи, једном од дванаесторице Христових апостола.
У народу је познат и као „Неверни Тома“, јер није био присутан када се васкрсли Исус Христос први пут појавио апостолима, те је рекао да неће поверовати док не види ране од ексера на Христовим рукама и не стави прст у Његова ребра.
Када му се Христос касније јавио и позвао га да то учини, Тома је узвикнуо: „Господ мој и Бог мој!“.
Његова сумња зато није остала симбол неверовања, већ је постала потврда да се Христос ученицима јавио у истом телу у којем је пострадао.
За Светог Тому везује се и предање о Успењу Пресвете Богородице. Према предању, апостол Тома закаснио је на њен погреб, а када је, на његово инсистирање, гроб отворен, у њему није било тела.
И тако је Свети Тома својим неверовањем утврдио веру у васкрсење Господа, а потом својим закашњењем открио чудесно прослављење Матере Божје.
После Вазнесења Господњег и силаска Светога Духа, апостолима су одређени крајеви у којима ће проповедати Јеванђеље. Светом Томи припала је Индија, где је многе људе, међу њима и припаднике краљевске породице, превео у хришћанство.
Његово мисионарско деловање наишло је на противљење тадашњих верских и владарских кругова. Према предању, пострадао је мученички, избоден копљима због своје непоколебљиве вере у Христа.
Многе породице у Србији обележавају Томиндан као крсну славу.
Свети Тома се у народној традицији поштује и као заштитник појединих занатлија – зидара, дрводеља, каменорезаца и других занатлија, а његов живот подсећа да искрено трагање за истином може човека довести до непоколебљиве вере.
Према народном веровању, Томиндан није повољан за започињање нових послова, јер се сматрало да би они могли да „пођу наопако“ или да се заврше неуспешно.
Такође, на овај дан избегавају се непотребни изласци и путовања, па отуда и изрека: „Свети Тома, седи дома“.
Извор: Н1
