Београд је једини град који има више од пола милиона становника и бесплатан превоз, хвали се градска власт. Али превоз није бесплатан и он годишње „поједе“ око четвртину градског буџета, односно око 400 милиона евра. У пракси, сви су незадовољни – и грађани и превозници, којима град дугује за обављену услугу, док приватницима истовремено повећава цену по пређеном километру. Све то отвара питање – да ли је овакво стање одрживо и да ли ће нека нова градска власт морати да грађанима саопшти непријатну вест – карту убудуће морате да платите.
Приватни превозници који обављају јавни сабраћај у Београду ове недеље су имали састанак у градском Секретаријату за саобраћај, где су тражили да им се исплате пређени километри, незванично сазнаје Н1. Новац касни, а превозници су на састанку обавештени да га у целокупном износу неће ни бити до краја године, каже извор Н1 упознат са садржином састанка.
Неповољна је ситуација и у ГСП Београд, којем Град такође дугује новац, због чега ово градско предузеће дугује својим добављачима и то за оно без чега не може да ради – резервне делове.
Само недељу дана после састанка у Секретаријату за саобраћај, на седници Скупштине града Београда, која је заказана за 6. октобар, наћи ће се анкес уговора са конзорцијумом који обавља приградски превоз у Београду и на линијама према Сурчину, а који предводи Стрела из Обреновца. Конзорцијум чине још и Стрела Уб, Ластра и Ласта, а иза свих ових фирми стоји један човек – Мирослав Николић.
Анекс уговора који ће се наћи пред одборницима може да значи више ствари, али и оно што је највероватније – повећање износа који ће град давати за овај конзорцијум по пређеном километру.
Уговор предвиђа да превозници траже повећање цена на шест месеци
Наиме, према уговору са Градом Београдом, Стрела Обреновац је за обављање транспорта путника на приградским линијама и ка Сурчину добила 125 милијарди 890 милиона и 485 хиљада динара на период до 10 година. То значи да уговор важи док се не потроши тај износ или док не прође десетогодишњи период. Уколико одборници на седници буду усвојили нови ценовник по пређеном километру, који тренутно износи 270 динара за основни соло аутобус, односно 337,5 динара за зглобни аутобус, наведени износ трајаће много краће од 10 година.
„Приватни превозници на сваких шест месеци могу да траже поскупљење, што и раде, јер им је то омогућено уговором, иако ти захтеви нису реални“, рекао је за портал Н1 председник Синдиката „Центар“ ГСП Иван Банковић.
Он објашњава да уговор предвиђа два критеријума за повећање цене пређеног километра – један је раст цене горива, а други пораст просечне плате у Београду.
Саговорник Н1 напомиње да превозници имају поврат од акцизе, као и да гориво купују на велико, а да Граду прилажу фискалне рачуне са бензинских пумпи са ценама које се на њих не односе. С друге стране, додаје, то што је порасла просечна плата у Београду не значи да је и возачу аутобуса који ради за приватног превозника повећана плата.
„То су уносни послови за приватнике, али нису за градски буџет. Град дугује милијарде ГСП-у, који дугује добављачима за делове. Бесплатни јавни превоз је параван за све ово“, истакао је Банковић и додао да се сваким ребалансом буџета издваја још који милион за јавни превоз, који на крају оде приватним превозницима.
Он каже да би се на седници Скупштине 6. октобра нашао и ребаланс буџета Града, да је Град имао пара, али их нема.
„Свако мало даје се све више и више пара на јавни превоз, а то су паре само за текуће послове. Зато нема пара за ГСП, за инфраструктуру. А ми радимо по принципу ‘крпи и сеци’. То је врзино коло из којег пре или касније мора да се изађе“, истакао је Банковић.
Приватници већ једном претили обуставом превоза
Слично мисли и Никола Јовановић, директор Центра за локалну самоуправу (ЦЛС), који је почетком јула објавио да је највећи конзорцијум приватних превозника “БГ бус превоз”, кога чине 18 превозника, тада запретио руководству Града да ће обуставити превоз путника, уколико им се не плате заостала дуговања од 3,9 милијарди динара.
Превозници су тада тврдили да им четири месеца није ништа плаћено и да више не постоје елементарне претпоставке да наставе рад у Београду. Три месеца касније ситуација се понавља, али је мало вероватно да ће власт дозволити да мање од месец дана од парламентарних избора превоз у главном граду стане.
Због тога је, према сазнањима Н1, превозницима и обећана одређена исплата – али не свима и не све.
Сви знају да проблем постоји, али шта је решење
„После републичких избора је извесна смена градоначелника, без обзира ко да победи. Он је довео Београд до банкрота, што ће показати и извештај ММФ-а који ће изаћи крајем октобра. Највећи проблем је јавни превоз, јер се на њега троши преко 400 милиона евра годишње, а да нема инвестиција у инфраструктуру и нова возила. Гро ових средстава иде тајкунима, појединим приватним превозницима и ту ће морати доћи до кључних резова“, рекао је Јовановић за портал Н1.
Да проблем постоји признао је током лета и тадашњи председник Александар Вучић, који је одржао састанак са синдикатима ГСП незадовољних тендером за куповину нових тролејбуса.
Вучић је том приликом рекао да „морамо да смањимо укупне трошкове за градски превоз“.
„Трошкови су огромни, пружили смо грађанима нешто што никада није било, да имају бесплатан превоз, али је то огроман проблем за нас, зато сам спреман да саслушам“, рекао је Вучић крајем јуна, када су му представници ГСП-а предали захтеве на Андрићевом венцу.
Банковић каже и да је ова градска управа увела праксу факторинга. Објашњава да то значи да када стигне фактура, Град чека законски рок од 45 за плаћање, а када он истекне фактуру предаје банци. Банка тада, истиче Банковић, плаћа дуговање и задужује Град Београд за тај износ на годину или годину и по дана.
„Све ће се то сручити једног дана на главу. Ко год дође на власт после Шапића, имаће проблем с тим“, поручио је Банковић.
Неко ће морати да пресече – или наплата карата или лош градски превоз
Директор ЦЛС оцењује да ће превоз остати бесплатан до следећих избора, а да ће грађани после тога морати да пресеку политички: да ли желе овакав јавни превоз или његову реформу.
Он истиче да суштина проблема није бесплатан јавни превоз, иако додаје да је он уведен без икаквог планирања и анализе, већ да су, како каже, у питању „корупционашки дилови градске власти са појединим превозницима“.
Према речима Јовановића, та реформа би подразумевала рационалније трошење средстава и искорењивање корупције и нове инвестиције.
„Сматрам да треба направити социјалну карту Београда, па да свима који немају довољно прихода превоз остане бесплатан. Али треба размислити да послодавци поново плаћају превоз за запослене, па да та средства иду на наменски рачун: да се тачно зна шта град купује за то. Нове аутобусе, трамваје, интернет у сваком возилу, видео и аудио надзор, тачност полазака и друго“, каже Јовановић.
Банковић наводи да је неминовно да се јавни превоз дотира из градског буџета, али да би макар 25 одсто трошкова морало да долази од наплате карата, то јест самих корисника.
Због тога предлаже праведан тарифни систем, према којем би превоз и даље остао бесплатан за социјално угрожене категорије.
„Највећи број корисника јавног превоза су запослени. За кога је онда превоз бесплатан, ако су послодавци имали обавезу да месечно исплате трошак превоза, који је последњи пут износио 2.200 динара. То је маркетиншки потез којим је превоз представљен као бесплатан за грађане, а у ствари су ослободили плаћања хиљаде правних лица и предузетника“, напоменуо је Банковић.
Додаје да би симболичну цену годишње карте требало да плаћају и пензионери, али не сви већ они са пензијама које износе 100.000 динара, док би они са најнижим пензијама били ослобођени. Месечне карте по симболичној цени предлаже и за основце и то из само једног разлога – едукативног, односно како бисмо створили генерације које знају да превоз треба и мора да се плати.
Град Београд склопио је три уговора о јавно-приватном партнерству са приватним превозницима, а у сваком је Стрела или предводник конзорцијума или се појављује у њему.
Банковић каже да Град оваквим системом финансира куповину нових возила за приватне превознике, а да је на одређеним линијама приметан предимензионисан број возила. Напомиње да су, по правилу, то линије које држе приватници и додаје да је последња анализа саобраћаја, броја возила и путника, вршена 2014. године.
Извор:
