Beograd je jedini grad koji ima više od pola miliona stanovnika i besplatan prevoz, hvali se gradska vlast. Ali prevoz nije besplatan i on godišnje „pojede“ oko četvrtinu gradskog budžeta, odnosno oko 400 miliona evra. U praksi, svi su nezadovoljni – i građani i prevoznici, kojima grad duguje za obavljenu uslugu, dok privatnicima istovremeno povećava cenu po pređenom kilometru. Sve to otvara pitanje – da li je ovakvo stanje održivo i da li će neka nova gradska vlast morati da građanima saopšti neprijatnu vest – kartu ubuduće morate da platite.
Privatni prevoznici koji obavljaju javni sabraćaj u Beogradu ove nedelje su imali sastanak u gradskom Sekretarijatu za saobraćaj, gde su tražili da im se isplate pređeni kilometri, nezvanično saznaje N1. Novac kasni, a prevoznici su na sastanku obavešteni da ga u celokupnom iznosu neće ni biti do kraja godine, kaže izvor N1 upoznat sa sadržinom sastanka.
Nepovoljna je situacija i u GSP Beograd, kojem Grad takođe duguje novac, zbog čega ovo gradsko preduzeće duguje svojim dobavljačima i to za ono bez čega ne može da radi – rezervne delove.
Samo nedelju dana posle sastanka u Sekretarijatu za saobraćaj, na sednici Skupštine grada Beograda, koja je zakazana za 6. oktobar, naći će se ankes ugovora sa konzorcijumom koji obavlja prigradski prevoz u Beogradu i na linijama prema Surčinu, a koji predvodi Strela iz Obrenovca. Konzorcijum čine još i Strela Ub, Lastra i Lasta, a iza svih ovih firmi stoji jedan čovek – Miroslav Nikolić.
Aneks ugovora koji će se naći pred odbornicima može da znači više stvari, ali i ono što je najverovatnije – povećanje iznosa koji će grad davati za ovaj konzorcijum po pređenom kilometru.
Ugovor predviđa da prevoznici traže povećanje cena na šest meseci
Naime, prema ugovoru sa Gradom Beogradom, Strela Obrenovac je za obavljanje transporta putnika na prigradskim linijama i ka Surčinu dobila 125 milijardi 890 miliona i 485 hiljada dinara na period do 10 godina. To znači da ugovor važi dok se ne potroši taj iznos ili dok ne prođe desetogodišnji period. Ukoliko odbornici na sednici budu usvojili novi cenovnik po pređenom kilometru, koji trenutno iznosi 270 dinara za osnovni solo autobus, odnosno 337,5 dinara za zglobni autobus, navedeni iznos trajaće mnogo kraće od 10 godina.
„Privatni prevoznici na svakih šest meseci mogu da traže poskupljenje, što i rade, jer im je to omogućeno ugovorom, iako ti zahtevi nisu realni“, rekao je za portal N1 predsednik Sindikata „Centar“ GSP Ivan Banković.
On objašnjava da ugovor predviđa dva kriterijuma za povećanje cene pređenog kilometra – jedan je rast cene goriva, a drugi porast prosečne plate u Beogradu.
Sagovornik N1 napominje da prevoznici imaju povrat od akcize, kao i da gorivo kupuju na veliko, a da Gradu prilažu fiskalne račune sa benzinskih pumpi sa cenama koje se na njih ne odnose. S druge strane, dodaje, to što je porasla prosečna plata u Beogradu ne znači da je i vozaču autobusa koji radi za privatnog prevoznika povećana plata.
„To su unosni poslovi za privatnike, ali nisu za gradski budžet. Grad duguje milijarde GSP-u, koji duguje dobavljačima za delove. Besplatni javni prevoz je paravan za sve ovo“, istakao je Banković i dodao da se svakim rebalansom budžeta izdvaja još koji milion za javni prevoz, koji na kraju ode privatnim prevoznicima.
On kaže da bi se na sednici Skupštine 6. oktobra našao i rebalans budžeta Grada, da je Grad imao para, ali ih nema.
„Svako malo daje se sve više i više para na javni prevoz, a to su pare samo za tekuće poslove. Zato nema para za GSP, za infrastrukturu. A mi radimo po principu ‘krpi i seci’. To je vrzino kolo iz kojeg pre ili kasnije mora da se izađe“, istakao je Banković.
Privatnici već jednom pretili obustavom prevoza
Slično misli i Nikola Jovanović, direktor Centra za lokalnu samoupravu (CLS), koji je početkom jula objavio da je najveći konzorcijum privatnih prevoznika “BG bus prevoz”, koga čine 18 prevoznika, tada zapretio rukovodstvu Grada da će obustaviti prevoz putnika, ukoliko im se ne plate zaostala dugovanja od 3,9 milijardi dinara.
Prevoznici su tada tvrdili da im četiri meseca nije ništa plaćeno i da više ne postoje elementarne pretpostavke da nastave rad u Beogradu. Tri meseca kasnije situacija se ponavlja, ali je malo verovatno da će vlast dozvoliti da manje od mesec dana od parlamentarnih izbora prevoz u glavnom gradu stane.
Zbog toga je, prema saznanjima N1, prevoznicima i obećana određena isplata – ali ne svima i ne sve.
Svi znaju da problem postoji, ali šta je rešenje
„Posle republičkih izbora je izvesna smena gradonačelnika, bez obzira ko da pobedi. On je doveo Beograd do bankrota, što će pokazati i izveštaj MMF-a koji će izaći krajem oktobra. Najveći problem je javni prevoz, jer se na njega troši preko 400 miliona evra godišnje, a da nema investicija u infrastrukturu i nova vozila. Gro ovih sredstava ide tajkunima, pojedinim privatnim prevoznicima i tu će morati doći do ključnih rezova“, rekao je Jovanović za portal N1.
Da problem postoji priznao je tokom leta i tadašnji predsednik Aleksandar Vučić, koji je održao sastanak sa sindikatima GSP nezadovoljnih tenderom za kupovinu novih trolejbusa.
Vučić je tom prilikom rekao da „moramo da smanjimo ukupne troškove za gradski prevoz“.
„Troškovi su ogromni, pružili smo građanima nešto što nikada nije bilo, da imaju besplatan prevoz, ali je to ogroman problem za nas, zato sam spreman da saslušam“, rekao je Vučić krajem juna, kada su mu predstavnici GSP-a predali zahteve na Andrićevom vencu.
Banković kaže i da je ova gradska uprava uvela praksu faktoringa. Objašnjava da to znači da kada stigne faktura, Grad čeka zakonski rok od 45 za plaćanje, a kada on istekne fakturu predaje banci. Banka tada, ističe Banković, plaća dugovanje i zadužuje Grad Beograd za taj iznos na godinu ili godinu i po dana.
„Sve će se to sručiti jednog dana na glavu. Ko god dođe na vlast posle Šapića, imaće problem s tim“, poručio je Banković.
Neko će morati da preseče – ili naplata karata ili loš gradski prevoz
Direktor CLS ocenjuje da će prevoz ostati besplatan do sledećih izbora, a da će građani posle toga morati da preseku politički: da li žele ovakav javni prevoz ili njegovu reformu.
On ističe da suština problema nije besplatan javni prevoz, iako dodaje da je on uveden bez ikakvog planiranja i analize, već da su, kako kaže, u pitanju „korupcionaški dilovi gradske vlasti sa pojedinim prevoznicima“.
Prema rečima Jovanovića, ta reforma bi podrazumevala racionalnije trošenje sredstava i iskorenjivanje korupcije i nove investicije.
„Smatram da treba napraviti socijalnu kartu Beograda, pa da svima koji nemaju dovoljno prihoda prevoz ostane besplatan. Ali treba razmisliti da poslodavci ponovo plaćaju prevoz za zaposlene, pa da ta sredstva idu na namenski račun: da se tačno zna šta grad kupuje za to. Nove autobuse, tramvaje, internet u svakom vozilu, video i audio nadzor, tačnost polazaka i drugo“, kaže Jovanović.
Banković navodi da je neminovno da se javni prevoz dotira iz gradskog budžeta, ali da bi makar 25 odsto troškova moralo da dolazi od naplate karata, to jest samih korisnika.
Zbog toga predlaže pravedan tarifni sistem, prema kojem bi prevoz i dalje ostao besplatan za socijalno ugrožene kategorije.
„Najveći broj korisnika javnog prevoza su zaposleni. Za koga je onda prevoz besplatan, ako su poslodavci imali obavezu da mesečno isplate trošak prevoza, koji je poslednji put iznosio 2.200 dinara. To je marketinški potez kojim je prevoz predstavljen kao besplatan za građane, a u stvari su oslobodili plaćanja hiljade pravnih lica i preduzetnika“, napomenuo je Banković.
Dodaje da bi simboličnu cenu godišnje karte trebalo da plaćaju i penzioneri, ali ne svi već oni sa penzijama koje iznose 100.000 dinara, dok bi oni sa najnižim penzijama bili oslobođeni. Mesečne karte po simboličnoj ceni predlaže i za osnovce i to iz samo jednog razloga – edukativnog, odnosno kako bismo stvorili generacije koje znaju da prevoz treba i mora da se plati.
Grad Beograd sklopio je tri ugovora o javno-privatnom partnerstvu sa privatnim prevoznicima, a u svakom je Strela ili predvodnik konzorcijuma ili se pojavljuje u njemu.
Banković kaže da Grad ovakvim sistemom finansira kupovinu novih vozila za privatne prevoznike, a da je na određenim linijama primetan predimenzionisan broj vozila. Napominje da su, po pravilu, to linije koje drže privatnici i dodaje da je poslednja analiza saobraćaja, broja vozila i putnika, vršena 2014. godine.
Izvor:
