Postizborno buđenje sistema, i pre nego je formirana nova vlast, pokrenulo je talase promena u javnim institucijama i ustanovama, mahom na republičkom nivou.
Čini se, međutim, da je tema stanja u Beogradu i neophodnih promena u upravljanju glavnim gradom, trenutno zapostavljena. A finansije grada, prema tvrdnjama stručnjaka, gore su nego ikad, dok je komunalni sistem pred kolapsom zbog sve lošijeg poslovanja gradskih preduzeća i njihovih nagomilanih dugova prema dobavljačima, koji prete da potpuno parališu pojedine usluge korisnicima.
Zato mnogi od njih smatraju da bi prvi potez novoformirane vlasti trebalo da bude što hitnije raspisivanje vanrednih lokalnih izbora, a zatim i reorganizacija gradske uprave i komunalnog sistema. Kako to uraditi i šta bi bili prioriteti, u struci se slično vidi.
– Trenutna finansijska situacija u Beogradu je katastrofalna i to je razlog zbog koga smo tražili vanredne beogradske izbore. Javna komunalna preduzeća duguju dobavljačima 30 milijardi dinara, veliki problem je javni prevoz, gde se i GSP-u i privatnim prevoznicima duguje već mesecima. Gradski prevoznik duguje dobavljačima sedam milijardi dinara i već su počela da im stižu rešenja o izvršenju. To ova gradska uprava niti želi, niti može da rešava, a imam utisak i da im odgovara haos u prestonici. Beogradske elektrane duguju dobavljačima 14 milijardi dinara, a sistem daljinskog grejanja se ne održava. Najveća korupcija je u Beograd putu, Infostanu i Gradskoj čistoći, a grad na golo oko deluje zapušten i prljav. To tako ne mora biti, za šest meseci Beograd može biti na stabilnim nogama i sa stopom razvoja među najvećima u Evropi, kaže za Danas direktor Centra za lokalnu samoupravu Nikola Jovanović.
On smatra da bi prvi koraci nove vlasti, kojoj je čak 63 odsto Beograđana dalo poverenje na izborima, morali da budu objedinjavanje svih komunalnih preduzeća u jedinstveni beogradski holding, poništavanja svih korupcionih javnih nabavki, usvajanje novog Generalnog urabanističkog plana (GUP) i strategije razvoja grada, kao i nemilosrdna borba protiv korupcije.
Ekonomista Nikola Radin saglasan je da bi prvi zadatak nove vlasti bio uvođenje reda u gradske finansije i prekid dosadašnjeg načina upravljanja javnim novcem. I to u prvih 100 dana, kroz sveobuhvatnu, nezavisnu reviziju budžeta Grada, poslovanja JKP, njihovih dugovanja, preuzetih obaveza i najvećih ugovora, ističe Radin, koji je izvršni direktor organizacije „Beograd u pokretu“ i ovlašćeni interni revizor u javnom sektoru.
– Posebnu pažnju treba posvetiti javnim nabavkama sa jednim ponuđačem, višemilionskim poslovima upitne ekonomske opravdanosti i ugovorima zaključenim bez stvarne konkurencije. Građani moraju konačno da saznaju koliko i kome Beograd duguje i gde je završio njihov novac. Revizijom moraju biti obuhvaćeni i gradski sekretarijati, nadzorni odbori i svi koji su učestvovali u donošenju spornih odluka. Svaka utvrđena nezakonitost mora biti dokumentovana i dostavljena nadležnim organima. Nema revanšizma, ali ne sme biti ni amnestije za zloupotrebe javnog novca, jasan je Radin.
Kao drugi prioritet ističe potpunu profesionalizaciju menadžmenta gradskih javnih preduzeća i depolitizaciju gradske uprave.
– Neophodno je raspisati javne konkurse za izbor direktora svih javnih preduzeća, preispitati zakonitost postojećih imenovanja i prekinuti praksu dugotrajnog upravljanja preko vršilaca dužnosti. Direktori moraju biti birani na osnovu stručnosti, iskustva, integriteta i jasnih poslovnih rezultata, a ne političke pripadnosti. Potrebno je profesionalizovati i nadzorne odbore, uspostaviti efikasne sisteme interne kontrole i revizije i uvesti merljive pokazatelje uspešnosti rukovodilaca. U prvih 100 dana moraju biti pokrenuti konkursni postupci i utvrđena odgovornost za eventualna nezakonita imenovanja, kaže Radin i dodaje da javna preduzeća nisu partijski plen, već imovina svih građana Beograda, te njima moraju upravljati profesionalci, a ne politički poslušnici.
Dalje, smatra sagovornik, mora biti uspostavljena potpuno drugačija politika trošenja novca., kroz zaustavljanje nepotrebnih rashoda i usmeravanje na ono što građanima svakodnevno nedostaje: pouzdan javni prevoz, obnovu tramvajske mreže, rešavanje saobraćajnih gužvi i problema parkiranja, kanalizaciju i postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda.
Mladen Vitas, ekonomista u penziji, nekadašnji direktor za finansije JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija“ i odbornik ZLF u Skupštini gradske opštine Čukarica takođe je mišljenja da rešavanje nagomilanih komunalnih i finansijskih problema u Beogradu i Srbiji zahteva hitne, korenite i sistematske reforme.
– Pre svega, neophodno je izmeniti sporni član 12a Zakona o komunalnim delatnostima kako bi se trajno sprečio netransparentan prenos nadležnosti na nivo Vlade i uvođenje privatnih partnera na mala vrata, bilo domaćih ili stranih, pod maskom nacionalnog upravljača, naročito u vodosnabdevanju koje je zaštićena komunalna delatnost. Umesto da se cene komunalija politički kroje zarad lažnog socijalnog mira i preduzeća guraju u dugove, trebalo bi formirati nezavisno regulatorno telo za komunalne delatnosti po uzoru na energetski sektor, gde bi cene pratile realne ekonomske parametre uz obavezno uvođenje komunalnih vaučera za socijalno najugroženije građane. Regulatorno telo bi se bavilo i investicijama iz državnog budžeta po listi prioriteta, kao u svim naprednim ekonomijama Evrope, predlaže Vitas.
Kada je reč o praksi javno-privatnih partnerstava (JPP) i koncesija u komunalnim delatnostima (otpad, prevoz, javno osvetljenje), nužno je uvesti stroge obavezne ex-post analize, i zakonski zabraniti ugovore u kojima privatni partner ubire profit dok lokalni budžet snosi ogromne nepredviđene rizike. Ex-post analiza je prvo osnov za raskid štetnih ugovora, i drugo, mehanizam prevencije korupcije, pojašnjava sagovornik.
– Subvencije lokalne samouprave moraju se koristiti za investicije lokalnih komunalaca, a ne za servisiranje tekućeg poslovanja, što se dešava u manjim sredinama. Unutrašnja reforma JKP podrazumeva demontažu partijskog zapošljavanja po dubini kroz nezavisne provere, preusmeravanje viška fiktivnog administrativnog kadra na deficitarna terenska mesta, i pre svega uvođenje profesionalnog a ne partijskog upravljanja, jasan je Vitas.
Konačno, kroz uspostavljanje posebnog državnog fonda za ravnomerni razvoj trebalo bi pomoći i siromašnijim opštinama koje nemaju sopstveni fiskalni kapacitet da obnove urušene sisteme, jer komunalna infrastruktura mora služiti građanima, a ne privatnim interesima, zaključuje.
– U tom smislu ceo proces treba da krene obrnutim putem nego kako je danas, u smislu remunicipalizacije i načela subsidijarnosti, kojim Evropska povelja o lokalnoj samoupravi propisuje da, između ostalog, komunalne delatnosti treba da obavljaju one vlasti koje su najbliže građanima, a ja bih dodao iz državnog namenskog fonda i bez upliva javno-privatnih partnerstava. Posebno mesto i prednost dao bih rešavanju ustavnog prava na vodu, kroz ustavni amandman, čime bi se, umesto promenjivih zakona i praksi, voda tretirala kao neotuđivo ljudsko pravo, kao javna i neprofitna delatnost lokalnih samouprava, dodaje na kraju sagovornik.
Promena sistema, a ne samo nova lica
Nikola Radin upozorava da promena vlasti mora značiti promenu sistema, a ne samo zamenu ljudi na funkcijama.
– Organizacija „Beograd u pokretu“ zalaže se za direktan izbor gradonačelnika, decentralizaciju, jačanje gradskih opština i stvarno učešće građana u donošenju najvažnijih odluka. Potrebno je uspostaviti institucije koje će biti odgovorne građanima, a ne političkim strankama, i sistem u kojem će svaka odluka i svaki potrošeni dinar biti podložni javnoj kontroli. Nova vlast mora pokazati da je spremna da menja pravila, a ne samo kadar. Beograd ne sme ponovo postati plen neke nove političke elite. Ako se promeni vlast, a ostanu isti mehanizmi partijskog zapošljavanja, korupcije i netransparentnog trošenja, onda građani nisu dobili promene, već samo nova lica. Naš cilj nije samo smena jedne vlasti, već stvaranje sistema u kojem nijedna buduća vlast neće moći da radi ono što je prethodnoj bilo dozvoljeno, zaključuje Radin.
Izvor: Danas
