Из зграде Председништва отишао је Вучић, али је око зграде остао „Ћациленд“ или бар неки делови њега. Иако наизглед празан, са тек покојим шатором, парк није отворен за пролазнике. По ко зна који пут, градоначелник Београда Александар Шапић и данас је признао да је немоћан да нареди уклањање ограда око Пионирског парка. Да ће ту стајати бар до избора уверени су и грађани с којима је разговарала наша Маја Николић.
Све је исто, само њега нема. Два дана пошто је на место председника Србије Александар Вучић поднео оставку, Пионирски парк и даље је затворен за пролазнике. Узалуд госпођа покушава да прође, а није јој први пут за протеклих годину и по дана, колико је уместо парка под директном заштитом државе шаторско насеље, у јавности познато као Ћациленд.
„Након изласка бившег председника претпостављам да ће се сада отворити парк. Чињеница да живимо у граду у које је централни градски парк претворен у војнички камп довољно говори о томе у каквим условима се избори припремају“, рекла је једна госпођа за Н1.
Ако је тако, онда на терену присуствујемо затишју пред буру. Јер на месту које од 15. марта 2025. године практично представља живи бедем око зграде Председништва, данас је остао само бедем, а једини траг живота који се унутар ограђеног простора појавио за сат времена, колико је наша екипа била ту, је један момак.
„Ово није парк. Дефинитивно није парк“
Н1: Шта је?
„Упориште нечега“
Н1: Чега?
„Па то знају ови овамо преко (мисли на Народну скупштину) и овај овамо сад (мисли на Вучића)“.
Баш ту између Скупштине Србијје и зграде Председништва срећемо Рајка Димитријевића. Могао би овај професор Биолошког факултета у пензији да вам прича о сеоби птица, за шта је између осталог стручан, али на овом месту више га занима сеоба људи који су окупирали један споменик природе. Па ипак, мање га овде брине природа јер она је, каже, јача од свих нас и наџивеће и ову ситуацију. Брине за људе.
„Трава ће се брзо обновити, дрвеће колико видим није ломљено, није ништа сечено, али требаће неко време да се ово ђубре уклони и да се природа обнови“, каже Рајко Димитријевић, професор Биолошког факултета у пензији.
Н1: Мислите да ће више времена бити потребно људима да се навикну да је ово парк?
„Да савладају страх. Да могу да уђу и да не брину да ли ће их неко сачекати, да ли ће доживети неку непријатност и дозивати помоћ, а полиција не предузима ништа“, каже он.
Та нам прича звучи познато. Напад на екипу Н1 у новембру 2025. само је један од укупно 35 напада на новинаре и грађане који су се десили у самом парку и око њега, а готово ниједан није правосудно решен. У већини случајева нападачи су људи с кривичним досијеима, међу њима и убице и силоватељи. И нек вас не завара што их сада нема.
„Ми их сада не видимо, али би се ти насилници веома брзо окупили. Они су ту негде у околини, по околним кладионицама и кафићима, штековима и они служе за брзу реакцију и за брзи долазак овде“, каже Веран Матић, председник АНЕМ.
Да ово није крај Ћациленда, уверени су и грађани с којима смо разговарали. А ипак све ће се ово, кажу, једног дана звати историја, а тај је дан, верују, близу.
„После 25. октобра ће ово склонити, али до тада неће“
Н1: Зашто тако мислите?
„Па како? Ко ће сад да их похапси? Неће нико“
„Ипак ће ово да буде један лепи парк, какав је био до пре годину и по дана“
Н1: Када мислите да ћете опет моћи да прођете кроз парк?
„Знам да ћу 26. октобра сигурно моћи да прођен кроз парк“, каже наша саговорница.
Извор: Н1
