Iz zgrade Predsedništva otišao je Vučić, ali je oko zgrade ostao „Ćacilend“ ili bar neki delovi njega. Iako naizgled prazan, sa tek pokojim šatorom, park nije otvoren za prolaznike. Po ko zna koji put, gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić i danas je priznao da je nemoćan da naredi uklanjanje ograda oko Pionirskog parka. Da će tu stajati bar do izbora uvereni su i građani s kojima je razgovarala naša Maja Nikolić.
Sve je isto, samo njega nema. Dva dana pošto je na mesto predsednika Srbije Aleksandar Vučić podneo ostavku, Pionirski park i dalje je zatvoren za prolaznike. Uzalud gospođa pokušava da prođe, a nije joj prvi put za proteklih godinu i po dana, koliko je umesto parka pod direktnom zaštitom države šatorsko naselje, u javnosti poznato kao Ćacilend.
„Nakon izlaska bivšeg predsednika pretpostavljam da će se sada otvoriti park. Činjenica da živimo u gradu u koje je centralni gradski park pretvoren u vojnički kamp dovoljno govori o tome u kakvim uslovima se izbori pripremaju“, rekla je jedna gospođa za N1.
Ako je tako, onda na terenu prisustvujemo zatišju pred buru. Jer na mestu koje od 15. marta 2025. godine praktično predstavlja živi bedem oko zgrade Predsedništva, danas je ostao samo bedem, a jedini trag života koji se unutar ograđenog prostora pojavio za sat vremena, koliko je naša ekipa bila tu, je jedan momak.
„Ovo nije park. Definitivno nije park“
N1: Šta je?
„Uporište nečega“
N1: Čega?
„Pa to znaju ovi ovamo preko (misli na Narodnu skupštinu) i ovaj ovamo sad (misli na Vučića)“.
Baš tu između Skupštine Srbijje i zgrade Predsedništva srećemo Rajka Dimitrijevića. Mogao bi ovaj profesor Biološkog fakulteta u penziji da vam priča o seobi ptica, za šta je između ostalog stručan, ali na ovom mestu više ga zanima seoba ljudi koji su okupirali jedan spomenik prirode. Pa ipak, manje ga ovde brine priroda jer ona je, kaže, jača od svih nas i nadživeće i ovu situaciju. Brine za ljude.
„Trava će se brzo obnoviti, drveće koliko vidim nije lomljeno, nije ništa sečeno, ali trebaće neko vreme da se ovo đubre ukloni i da se priroda obnovi“, kaže Rajko Dimitrijević, profesor Biološkog fakulteta u penziji.
N1: Mislite da će više vremena biti potrebno ljudima da se naviknu da je ovo park?
„Da savladaju strah. Da mogu da uđu i da ne brinu da li će ih neko sačekati, da li će doživeti neku neprijatnost i dozivati pomoć, a policija ne preduzima ništa“, kaže on.
Ta nam priča zvuči poznato. Napad na ekipu N1 u novembru 2025. samo je jedan od ukupno 35 napada na novinare i građane koji su se desili u samom parku i oko njega, a gotovo nijedan nije pravosudno rešen. U većini slučajeva napadači su ljudi s krivičnim dosijeima, među njima i ubice i silovatelji. I nek vas ne zavara što ih sada nema.
„Mi ih sada ne vidimo, ali bi se ti nasilnici veoma brzo okupili. Oni su tu negde u okolini, po okolnim kladionicama i kafićima, štekovima i oni služe za brzu reakciju i za brzi dolazak ovde“, kaže Veran Matić, predsednik ANEM.
Da ovo nije kraj Ćacilenda, uvereni su i građani s kojima smo razgovarali. A ipak sve će se ovo, kažu, jednog dana zvati istorija, a taj je dan, veruju, blizu.
„Posle 25. oktobra će ovo skloniti, ali do tada neće“
N1: Zašto tako mislite?
„Pa kako? Ko će sad da ih pohapsi? Neće niko“
„Ipak će ovo da bude jedan lepi park, kakav je bio do pre godinu i po dana“
N1: Kada mislite da ćete opet moći da prođete kroz park?
„Znam da ću 26. oktobra sigurno moći da prođen kroz park“, kaže naša sagovornica.
Izvor: N1
